#173007 Еволуција у лабораторији и адаптације у природи

У савременој биологији користе се два алтернативна експериментална приступа за решавање основних питања о еволуцији живог света лабораторијска еволуција и студије у природи.

ЛАБОРАТОРИЈСКА ЕВОЛУЦИЈА - Експериментална стратегија лабораторијске еволуције базира се на истраживањима популација кроз генерације у дефинисаним и строго контролисаним условима. С циљем истраживања праваца еволуције различитих животних стратегија формирана су четири типа лабораторијских популација пасуљевог жишка, Acanthoscelides obtectus, у оквиру којих су, током више од 200 генерација, развијене по четири популације. Прва два типа популација налазе се под режимом селекције зависне од густине, односно, селектују се на високој () и ниској (р) густини ларви, док су друга два типа популација селектована за рану () или касну (Л) репродукцију (тзв. узрасно-специфична селекција). Коришћењем ових популација будућа истраживања базираће се на расветљавању следећих научних проблема:1. Еволуционе промене настале у режиму селекције зависне од густине, као и узрасно-специфичне селекције, 2. Квантитативно-генетичка основа компоненти адаптивне вредности које се налазе под деловањем два наведена типа селекције, 3. волуција старења и касних фаза адултног живота и 4. волуција механизама пре- и пост-зиготске репродуктивне изолације између различитих лабораторијских популација.

АДАПТАЦИЈЕ У ПРИРОДИ- Међу најпознатије и најбоље проучене системе фенотипске пластичности у живом свету убраја се прилагођавање индивидуалног раста, физиологије и фенологије биљака на биотичку и абиотичку променљивост њихових природних станишта. Иако се код биљака сигнали из окружења примају на нивоу појединачних модула (листови, гране, корен), биљке интегришу различите срединске информације како би развиле функционално координисане фенотипове. Уз то, један средински фактор може такође да измени процес трансдукције сигнала неког другог фактора, услед преклапања хормонских или генетичких компоненти у молекулским путевима одговора. Последица ове динамичке мреже сигнала и одговора је континуирана повратна спрега између индивидуалног развића и животне средине, што представља примарно својство процеса развића биљака. На овај начин формира се читав спектар функционалих фенотипова (на морфолошком, анатомском и физиолошком нивоу) који се разликују у способности да преживе, и да се репродукују у конкретном животном окружењу. У овом пројекту, интегративни приступ истраживању екологије развића биљака биће примењен на биљној врсти Iris pumila, чија се природна станишта на подручју Делиблатске пешчаре (Србија) разликују у односу на квантитет и квалитет амбијенталне светлости (отворене површине под пуном дневном светлошћу и вегетациона сенка). Применом реципрочно-трансплантационог експеримента у различитим светлосним срединама утврдиће се да ли је сезонско варирање анализираних особина резултат аклиматизације на постојеће услове животне средине, или је последица деловања дивергентне селекције у алтернативним светлосним стаништима. Насупрот томе, претпостављамо да би опсег ДИ, осим срединског стреса, могао да буде у каузалној вези са ендогеним нивоом специфичних молекулских шаперона.

Сарадници на пројекту:

Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., руководилац пројекта

др Јелица Лазаревић

др Дарка Шешлија Јовановић

др Сања Маниташевић Јовановић

др Ана Вулета

др Урош Савковић

др Мирко Ђорђевић

др Сања Будечевић

Катарина Хочевар

Биолошки факултет, Универзитет у Београду:

Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 

Адреса

Булевар деспота Стефана 142
11060 Београд
Србија

Контакт

Телефон: +381 11 20 78 300
Факс: +381 11 27 61 433
Е-маил: ibiss@ibiss.bg.ac.rs

futer excellent