Последња фаза истраживачког рада је објављивање резултата. Резултати се могу објавити у различитим форматима, а за истраживаче је то најчешће оригинални чланак у научном часопису. Истраживачи су данас преплављени огромним бројем научних часописа чији број непрестано расте. Пред истраживаче се зато поставља питање: како изабрати прави часопис за свој рад?

Истраживач мора да препозна у ком часопису ће његов рад имати највећи утицај који ће допринети даљем развоју његове каријере. Такође, данас је добро познато да се у мору научних часописа налази велики број "предаторских" часописа чије су жртве истраживачи и њихови резултати који код тог издавача остају заувек изгубљени. Зато је јако важно препознати овакве издаваче. До јануара 2017. велику помоћ нам је пружао Џефри Бил, библиотекар из Универзитета у Колараду, Денвер, који је проверавао сумњиве часописе и резултате својих истраживања објављивао на свом блогу где је наводио и листу сумњивих издавача и научних часописа. У јануару је ова листа нестала, а Џефри Бил је престао да води свој блог. Ипак, појавили су се неки сајтови чији уредници желе да остану анонимни и који су наствили да се одржавају листу коју је започео Бил, тако да ипак постоје места на интернету одакле се може добити још неки податак о часопису. Свакако истраживачи треба сами да изврше проверу, а за помоћ се увек могу обратити и свом библиотекару. Такође, ту су удружења и места на интернету која помажу истраживачима да реше своју дилему.

thinkchecksubmit.org/ је иницијатива покренута да истраживачима олакша проверу часописа у који планирају да објаве свој рад. Ову иницијативу подржава читав низ међународних организација и удружења који се залажу за етичко објављивање научних радова. Истраживачи ће овде наћи једноставан упитник који ће им помоћи у доношењу одлуке где објавити рад.

Think. Check. Submit. from Think. Check. Submit. on Vimeo.

Ту је још неколико линкова на којима се може проверити часопис, издавача или мејл са ког вам је евентуално стигао позив за уређивање специјалног броја, монографије или за објаву рада:

https://clinicallibrarian.wordpress.com/2017/01/23/bealls-list-of-predatory-publishers/

https://beallslist.weebly.com/

https://predatoryjournals.com/journals/#

http://www.scientificspam.net/

http://whois.domaintools.com/

http://www.whois.net/

Web of Science Journal Citation Report - овде можете проверити ИФ часописа

И, наравно, увек се можете обратити свом библиотекару за помоћ.

Докторске студије на Универзитету у Београду

Докторска дисертација је самостални и оригинални научноистраживачки рад кандидата у једној или више научних области и представља завршнио део програма докторских студија. Кандидат стиче право на пријаву докторске дисертације када испуни услове и положи испите предвиђене студијским програмом.

Студент подноси пријаву теме докторске дисертације одговарајућем телу факултета на одговарајућем обрасцу које оно разматра и предлаже ментора и Комисију за оцену научне заснованости теме дисертације и пред којима студент брани предложену тему. Председник Комисије припрема извештај о оцени у року од 30 дана од дана именовања Комисије на основу које наставно-научно веће доноси одлуку о прихватању теме и одређивању ментора што се доставља студенту и ментору.

Докторску дисертацију у електронском облику и одговарајућем броју штампаних примерака и писану сагласност ментора да може поднети докторску дисертацију на оцену, студент подноси факултету најкасније шест месеци пре истека рока за завршетак студија. Наставно-научно веће потом формира Комисију за оцену докторске дисертације у складу са Правилником која даје оцену докторске дисертације са образложењем.

Након пријема извештаја Комисије за оцену докторске дисертације, декан је дужан да докторску дисертацију и извештај Комисије учини доступним јавности у библиотеци факултета и у електронској верзији на званичној интернет страници факултета и Универзитета http://uvidok.rcub.bg.ac.rs/ , до одбране дисертације. Рок за увид јавности је 30 дана пре усвајања извештаја комисије.

Одбрана докторске дисертације је усмена и јавна, а кандидат је брани пред Комисијом за одбрану докторске дисертације. Дан, час и место одбране заказује се посебном одлуком декана. Информација о одбрани докторске дисертације са подацима о кандидату, теми, времену и месту одржавања одбране, објављује се у средствима јавног информисања и на интернет страници факултета, најкасније пет дана пре датума одржавања одбране.

Лице које одбрани докторску дисертацију стиче научни назив доктора наука у одговарајућој научној област. Факултет на коме је кандидат одбранио докторску дисертацију дужан је да у року од месец дана од дана одбране достави Универзитету оригинал записника са одбране докторске дисертације.

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић трајно чува штампану и електронску верзију докторских дисертација одбрањених на Универзитету. Електронска копија дисертације се чува у Дигиталном репозиторијуму Универзитет http://eteze.bg.ac.rs/.

Коплетан текст Правилнка доступан је овде:

Правилник о доктотским студијама УБ из 2010.

Правилник о докторским студијама УБ из 2016. (примењује се на студенте уписане на докторске студије почев од 2016/2017)

Правилник о докторским студијама УБ - Биолошко факултет (15/276-07.09.2018)

Обликовање дисретације

Упутство за блик и садржај докторске диертације која се брани на Универзитету у Београду у складу са важећим правилником о изради докторске дисертаицје доступно је на сајту Универзитета: http://bg.ac.rs/files/sr/studije/Doktorska-oblik-sadrzaj.pdf

У циљу адекватног похрањивања докторске дисертације у Дигитални репозиторијум УБ, у складу са начелом отвореног приступа научном знању, обавезни саставни део дисертације су и:

• потписана изјава о ауторству, којом се тврди да у докторској дисертацији нема делова којима се нарушавају ауторска права других особа
• потписана изјава да су обе верзије, штампана и електронска, истоветне
• потписана изјава којом се овлашћује Универзитетска библиотека „Светозар Марковић да дисертацију чува у Дигиталном репозиторијуму Универзитета у Београду, те је учини доступном јавности, под условима дефинисаним лиценцом за коју се аутор одлучи. Више о лиценцама које се нуде може се прочитати овде: http://creativecommons.org.rs/?page_id=74

Ове изјаве додају се на крају дисертације, иза биографије аутора, и у штампаној и у електронској верзији. ВАЖНО: У електронској верзији потпис на изјавама није потребан.

Универзитетска библиотека ”Светозар Марковић” реалзује курс за студенте докторских студија ”Обликовање докторске дисертације” који се редовно одржава неколико пута током школске године. Све о овом курсу можете прочитати овде: http://www.unilib.rs/usluge/edukacija/ .

О свим детаљима у вези са процедуром пријаве и предаје докторске дисертације, студенти треба да се информишу код продекана за докторске студије на факултети на ком су уписали докторске студије.

Важни линкови

Универзитет у Београду докторске студије

УвиДок - Увид у јавности у докторске дисертације

Е-тезе Универзитета у Београду

НаРДуС - Национални репозиторијум докторских дисертација у Србији

Ретроспективна дигитализација докторских теза

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић", депозитна библиотека докторских дисертација одбрањених на Универзитету у Београду, започела је пројекат ретроспективне дигитализације докторских теза. Сви радови, који на овај начин буду похрањени у дигитални репозиторијум добиће свој трајни линк, у одређеном тренутку DOI број и биће видљиви преко Европског портала Dart Europe. На овај начин биће дигитализоване само оне дисертације које се чувају у фонду Универзитетске библиотеке.

Процедура за унос дисертација одбрањених пре 2012. године у дигитални репозиторијум заснива се на процедури која се односи на нове докторске дисертације. Потребно је поднети захтев за дигитализацију, попунити формуларе, припремити пратећи материјал, а дисертације ће скенирати Универзитетска библиотека без накнаде трошкове.

Захтев за дигитализацију

Формулар са метаподацима

Прилог - изјава о ауторству и коришћењу

Према Правилнику о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача (Национални савет за научни и технолошки развој, 2008), којим се утврђује поступак стицања научних и истраживачких звања, кандидат, односно комисија за писање извештаја о кандидату, треба да достави комплетну библиографију кандидата са потпуним референцама разврстаним према категоријама научног рада (М коефицијенти).

Званичну потврду на меморандуму библиотеке са печатом и потписом библиотекара о броју цитата издају Универзитетска библиотека „Светозар Марковић" (без самоцитата) и Библиотека Матице српске (са самоцитатима). Ова услуга се наплаћује према утврђеном ценовнику (на цену утичу: период за који се тражи цитираност, број цитата, ургентност издавања потврде и формат издавања потврде). Рок за израду је 10 дана.

Кандидат треба да достави своје основне податке и комплетну библиографију са тачним распоредом аутора урађену хронолошки. Претраживање цитираности радова се врши за сваки појединачни рад из приложене библиографије прем првом аутору. Подносилац захтева добија библиографију цитираних радова за тражени период у електронској форми на CD-у и званичну потврду на меморандуму Библиотеке са печатом и потписом библиотекара о броју цитата.

Уколико није неопходно да овај прилог за стицање звања има печат и потпис библиотеке, кандидат, односно комисија могу сами да сачине библиографију са бројем цитата. Овде су наведни упутства и докуменати који могу бити од помоћи приликом израде библиографије:

Др Стела Филипи Матутиновић, Научне информације у Србији, 2. измењено и допуњено издање, Београд, 2013. публикација намењена за едукацију докторанада и истраживача у области евалуације научног рада, приступа и коришћењу расположивих електронских извора и проналажењу релевантних.

Тумачење SCI листе коју је издао Национални савет за високо образоваје РС.

Аналитичар за биологију - при Министарству науке од ког се може добити више информација у вези са вредновањем научног рада.

Аутоцитати, коцитати, хетероцитати: аутоцитати (самоцитати) су цитати код којих аутори (први аутор) цитирају своје претходне радове; коцитати су цитати код који аутори цитирају друге ауторе са којима су писали неки ранији рад; хетероцитати (прави цитати) су цитати код којих аутори цитирају друге ауторе. Према Правилнику о стицању звања потребно је у својој библиографији навести укупан број цитата, број хетероцитата и број аутоцитата.

Категоризација домаћих часописа која се ажурира према документима преузетих са веб-странице Министарства науке.

Библиографски алати, односно Reference management software, су програми намењени првенствено академској јавности за генерисање, чување и управљање цитатним подацима у циљу поједностављивања процеса писања научног рада. Постоји велики број оваквих програма. Нуде различите могућности па су неки од њих и друштвене мреже које омогућавају заједнички рад на једном предмету и размену искустава, други омогућавају и чување фајлова и анотирање у самом програму. Неки програми имају развијене додатке за програме за обраду текста (нпр. Word) што олакшава уношење цитата и библиографије приликом писања рада. Неки су комерцијални, други су бесплатни. Зависно од својих потреба и могућности научници сами бирају програм за свој рад. Постоје и компаративне анализе које могу помоћи приликом одабира (Comparison of Reference Management Software или Comprehensive Comparison of Reference Managers Mmendeley vs Zotero vs Docear). На овој страни издвојени су неки од бесплатних библиографских алата.

Mendeley

Mendeley је бесплатан програм за управљање референцама, организовање библиотеке референци и академска социјална мрежа. Менделе је могуће користити бесплатним регистровањем на Mendeley-порталу чиме се одмах приступа и социјалној мрежи. Доступна је десктоп-апликација и обе ове варијанте се синхронизују. Подаци библиотеке се чувају на серверу Mendeley-а и доступни су само регистрованом члану ком се додељује 2GB простора.

За увоз података са веба Mendeley је креирао икону (bookmarklet) која се једноставно превлачи на линију обележивача претраживача преко које се једноставно учитавају подаци у библиотеку. Mendeley аутоматски преузима метаподатке које је могуће проширивати и обележавати ради боље организације и претраге властите библиотеке. За писање рада, односно цитирање, Mendeley је развио plug-in који се инсталира у програму за процесирање текста. Mendeley подржава најчешће цитатне стилове у академским часописима. Могуће је увозити и извозити податке других програма за управљање референцама. Такође је могуће формирати затворену групу која ради на једном пројекту без директног контакта.

Mendeley се од 2013. налази у власништву Elseviera што је изазвало критике дела научне јавности који се залаже за Отворени приступ. У понуди је бесплатна верзија, али је могућа надоградња уз плаћање.

Mendeley нуди добру подршку за своје кориснике са кратким и јасним упутствима који су доступни на њиховом YouTube-каналу.

Zotero

Zotero је бесплатан програм за управљање библиографским подацима и истраживачким материјалом, као нпр. PDF-фајловима. Може да се користи као plug-in на FireFox-у или као standalone апликација. Zotero омогућава да се подаци чувају на персоналном рачунару, али и на вебу како би се подацима могло приступити са било ког рачунара. Обе локације је могуће синхронизовати.

Zotero аутоматски препознаје садржаје на претражвачу. У линији URL-а се појављује иконица која омогућава да се библиографски подаци са те странице сачувају у Zotero-библиотеци, а ако је доступна, може да се преузме и копија PDF-фајла. Корисник овај запис у својој библиотеци може да анотира, да му додајте тагове, прилоге и друге мета-податке. Овим се олакшава организовање и претраживање библиотеке. Приликом писања рада у програму за обраду текста са инсталира plug-in помоћу ког се директно уносе рефернеце из своје библиотеке у жељеном стилу. Zotero подржава већину стилова академских часописа. Zotero такође омогућава увоз и извоз библиографских података других програма за управљање референцама.

Zotero је развијен у Центру за историју и нове медије при Универзитету „Џорџ Мејсон" и његов развој подржава једна широка заједница.

Библиотека Института за техничке науке је направила детаљно упуство за инсталацију Zotera и његову употребу.

Библиотека Института Руђер Бошковић је израдила Zotero-priručnik који је могуће преузети.

CiteULike

CiteULike је сервис за чување, управљање и дељење библиотеке референци једног истраживача. Развијен је са жељом да се промовише и развија дељење цитатних информација између научника. Сервис је бесплатан и смештен је на централно-хостованом сајту. За коришћење овог сервиса није неопходан софтвер. Довољно је регистровати се на овом сајту, затим са картице „CiteULike" изабрати Browser Button и линк „Post to CiteULike" превући на линију обележивача претраживача. Овом иконицом се преузимају библиографски подаци који се складиште у библиотеку. Овај сервис преузима библиографске податке са великог броја онлине часописа. Приликом преузимања библиографских података они су по аутоматизму јавни, видљиви су за целу мрежу, али се ово може променити одабиром опције „приватно". Запис је могуће едитовати додавати му тагове ради лакше претраге и управљања библиотеком. Референце је могуће извести на локални рачунар помоћу BibTeX-а и EndNote-а.

CrossRef

CrossRef је званична агенција за регистрацију DOI бројева. Digital Object Identifier (DOI) је јединствена ниска која се додељује појединачном чланку, дигиталном објекту. Добијањем овог броја кориснику се гарантује да ће до одређеног чланка, односно библиографских података увек доћи, без обзира да ли се мења адреса датог часописа. За добијање DOI броја издавач региструје часопис у CrossRef агенцији, потпише уговор и генерише метаподатке за радове у часописима. У Србији је ова процедура обједињена преко doiSerbia, система постављеном у Народној библиотеци који остварује сарадњу са CrossRef-ом, а фанинасира га Министарство науке.

Научници могу да користе CrossRef-сервис за проверу исправности писања референци тако што се списак референци из орд-овог документа (или неког другог програма за обраду текста) ископира, налепи у прозор на страни за једноставно претраживање текста и притисне дугме „Submit". Претходно је потребно бесплатно се регистровати на CrossRef-у сервису. CrossRef неће препознати референце које нису у складу са правилима цитирања, односно ако садрже подгрешан податак. За све радове који су правилно цитирани, а објављени у часопису који је укључен у овај систем, овај сервис ће приписати DOI број.

Отворени приступ (Open Access – OA) подразумева неограничени онлине-приступ рецензираним научним радовима. На првом месту се односи на радове које се објављују у научним часописима, али развојем ове идеје обухватио је и докторске тезе, поглавља књига, научне монографије.

Идеја отвореног приступа је настала много пре него што је овим именом названа. Почели су да је развијају програмери који су још 70-их година своје радове депоновали на фтп-архивама. Значајан развој отвореног приступа је почео 90-их година прошлог века да би коначно био формулисан у Budapest Open Access Initiative 2002, затим у Bethesda Statement on Open Access Publishing и Berlin Declaration on Open Access to Knowledge in the Sciences and Humanites 2003. године.

Постоји неколико форми отвореног приступа, али су два најпознатија:

Златни (Gold Open Access) односи се на часописе и подразумева бесплатан онлине-приступ за општу јавност уз обавезно поштовање интегритетата аутора навођењем ауторског права и правилног цитирања извора. Трошкове рецензије, обраде текста и изнајмљивање простора за његово похрањивање (APC – Article Processing Charges) сноси или сам аутор, или институција или спонзор издавача, односно часописа. На овај начин радови се трајно чувају на безбедном и претраживом месту.

Зелени (Green Open Access) односи се на самоархивирање (self-archiving) које обично раде сами аутори. Аутори најчешће похрањују своје радове на својим еб-презентацијама или профилима у академским мрежама, али ова места чувања нису трајна. Зато се они упућују на различите врсте репозиторијума који су најчешће бесплатни, а могу бити тематски (ArXiv, PubMed,...) или институцијски (институти, универзитети, библиотеке,...). На овај начин радови се трајно похрањују. Зелени приступ најчешће подразумева радну верзију рада (preprint или postprint). Наиме неки часописи дозвољавају ауторима да ове верзије свог рада похране у неки од репозиторијума и на тај начин свој рад учине видљивијим и доступнијим. Каква права издавач дозвољава може се једноставно проверити путем сервиса SHERPA RoMEO пројекат који даје преглед политика издавача у вези са самоархивирањем радова.

Отворени приступ користи Creative Common лиценце којима се штите ауторска права.

Више о Отвореном приступу можете прочитати на следећим линковима:

Др Стела Филиповић Матути, Научне информације у Србији
Увод у објављивање научних публикација, Андреаса Екснера
КоБСОН
Libguide
Peter Suber, Open Access Overview
Scholarly Open Access
Open Science

ProRef

ProRef (Провера референци) је информациони сервис који омогућава увид у категорије часописа у којима су часописне референце објављене. Овом сервису може се приступити путем линка: http://proref.rcub.bg.ac.rs/index.xhtml

Информациону основу сервиса чине обједињена 3 извора података: годишња издања Journal Citation Report (издавач Clarivate Analytics), категоризација домаћих часописа коју сваке године на предлог Матичних научних одбора усваја Министарство просвете, науке и технолошког развоја (МПНТР) и листе часописа које су предложили факултети Универзитета у Београду из области друштвено-хуманистичких наука.

За сваки часопис који провера приказује успостављени и линкови ка:

• додатним информацијама на KoBSON страницама;
• информацијама о лиценцама и ауторским правима преко сервиса Sherpa/Romeo;
• информацијама о смањењу APC (Article Processing Charges) које се односе на ауторе са Универзитета у Београду.

Сервис се може претраживати на више начина:

• уносом наслова часописа (или само дела наслова);
• уносом DOI ознаке рада;
• уносом ISSN ознаке часописа;
• уносом целокупне референце, у било ком стилу цитирања литературе и на било ком писму (помоћу опције copy/paste из реферата).

ORCID

ORCID (Open Researcher and Contributor ID) је јединствени идентификатор истраживача. ORCID је алфанумерички код у форми URL адресе и користи се као идентификатор истраживача.

Већ неко време међународна истраживачка заједница покушава да нађе решење како идентификовати истраживача и повеже га са његовим радом: образовањем, публикацијама, радним искуством, пројектима. ORCID је идентификатор који се у последње време издваја од осталих и има све ширу употребу. ORCID је једноставно решење, за истраживаче је бесплатан, све већи број издавача захтева овај број приликом слања рукописа, расте број спонзора који траже ORCID од учесника у пројекту.

What is ORCID? from ORCID on Vimeo.

Јединствени идентификатори за истраживаче

Вероватно вам се дешавало да у КоБСОН-у, Web of Science, Scopusu или некој другој индексној или академској бази ваш рад буде приписан другом истраживачу или да вас у бази воде под два, чак и више различитих имена. Индексна база једноставно погреши. Разлози су разни: постоје истраживачи истог имена и презимена, променили сте презиме или афилијацију, издавач је погрешио приликом објављивања рада и сл. Овим сте оштећени јер су погрешно приказани резултат вашег рада и његов утицај.

Проблем се решава увођењем јединственог идентификатора за истраживаче. Различити сервиси су већ развили системе израде индетификатора, али су се неки од њих издвојили као најпоузданији. Због значаја тачне идентификације аутора, ови сервиси међусобно сарађују и на захтев аутора размењују податке. Оне које треба издвојити су Researcher ID, Scopus ID и ORCID. Ови сервиси су бесплатни а ORCID је доступан и ван академске мреже. На овај начин истраживач прикупља све своје рефернце на једном месту и повезује их са својим именом и свој идентификационим бројем, као своју личну библиографију. Поред тога, уз сваку референцу може да стоји линк ка самом раду у публикацији што посетиоцима олакшава увид у резултате истраживача. Ови сервиси омогућавају извоз података у неки од уобичајених формата и израду цитатне анализе. Многи научни часописи користе сервисе за објављивање радова који од аутора траже идентификатор или га сами аутоматски креирају и тако повезују рад са аутором, а некад и друге научно-истраживачке активности. Јединствени идентификатор може увек стајати уз име истраживача, на друштвеним мрежама, сајту своје институције, или у потпису.

Више о овим идентификаторима и како их креирати погледајте у овој презентацији (аутор Милица Шевкушић, библиотекар ИТН САНУ).

КоБСОН

Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку (КоБСОН) је нови облик организовања библиотека Србије. Иницијативу за формирање Конзорцијума су покренуле водеће научне библиотеке у Србији 2001. године. Основни циљеви Конзорцијума су оптимизована набавка страних научних информација, прелазак са папирних издања на електронска, унапређење приступа електронским информацијама и промоција домаћег научног издаваштва. КоБСОН портал доступан је без икакве надокнаде и аутентификације свима са академског IP домена у Србији. Овде можете погледати упутство о подешавању претраживача.

Од 2004. године корисницима је омогућен и удаљени приступ ("од куће", посредством комерцијалног провајдера). За удаљени приступ потребно је да се потпише лиценца којом се обавезује да ће се придржавати правила кошћења. Право на личну лиценцу имају сви стално запослени у академским и научним институцијама чији је оснивач Република Србија, као и стипендисти Министарства науке. Добијање лиценце је бесплатно. Запоселени у ИБИСС-у попуњену и потписану лиценцу предају свом библиотекару који ће даље проследити захтев. Налог се отвара истог дана тако што корисник путем мејла добије корисничко име, лозинку и кратко упутство за коришћење сервиса.

Scopus

Сцопус је библиографска база апстраката и цитата научних радова објављених у рецензираним часописима, књигама и на научним конференцијама. Покрива скоро 22.000 наслова 5.000 издавача из области медицине, хемије, физике, математике, биолошких, техничких и друштвених наука. Власник Scopusa је Elsevier и доступан је за претплатнике, а путем КоБСОН-а академска мрежа Србије има приступ овој бази. Ова база омогућује ауторима да виде цитираност својих радова (почевши од 1996. године) уз могућност искључивања аутоцитата и аутоматски израчунава х-индекс.

Овој бази се приступа преко КоБСОН-овог линка који даље нуди могућност приступа из акадмеске институције и удаљеног приступа.

Web of Science (WoS)

WoS је библиографска база података о научним радовима и цитатна база података чији издавач је Thomson Reuters. WoS индексира преко 12.000 часописа са највећим утицајем у светској науци и пружа приступ подацима о цитираности часописа које индексира, листе од 250 најцитиранихих аутора за 21 научну област за последњих 20 година прошлог века.

Све базе података укључене у Web of Science су селективне покривају између 10 и 12% постојећих научних часописа. Покривеност је знатно боља у природним и техничким наукама.

Преко КоБСОН-а академска мрежа Србије има приступ следећим садржајима WoS-а:

три цитатна индекса - претплаћено од 1996.

две секције зборника радова са конференција - претплаћено од 2001

две секције Journal Citation Reporta (JCR) - претплаћено од 2006

SCIndeks

SCIndeks је библиографска база, српски национални цитатни индекс развијен да служи као допуна међународним (Thompson-ISI) цитатним индексима. Реферише домаће часописе категоризоване као периодичне публикације научног карактера. Сви часописи индексирају се систематски "од корица до корица". Поред основних описа чланака, база садржи сажетке радова и све цитиране референце (метаподаци). Чланци објављени у часописима који су постигли одређени ниво квалитета и прихватили отворени приступ као режим публиковања додатно су представљени у виду пуног текста. SCIndeks је бесплатно доступан свим корисницима интерента.

Предавање: ORCID – Јединствени идентификатор истраживача

Предавач: Зорица Јанковић, библиотекар orcid.org/0000-0003-2643-4483

Време: четвртак, 27. април 2017, 10.00

Место: Библиотека ИБИСС

Трајање: 60 минута

Обука за докторанде "Обликовање докторске дисертације"

Води: др Драгана Столић, Информатор саветник у Одељењу за научне информације и едукацију Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић"

Време: четвртак, 29. септембар 2016, 11 часова

Место: Библиотека ИБИСС

Трајање: 120 минута

Пријаве:Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Радионица Јединствени идентификатори за истраживаче

Води: Милица Шевкушић, библиотекар ИТН САНУ

Време: среда, 17. фебруар 2016, 11 часова

Место: Библиотека ИБИСС

Трајање: 120 минута

Број учесника: 20

Пријаве: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Потребно је понети лаптоп-рачунар.

Предавања и радионице за истраживаче

Секција библиотекара и књижничара Заједнице института Србије припремила је серију предавања и радионица намењених истраживачима. У избору тема руководили смо се личним искуством у контакту са истраживачима у институцијама у којима радимо. У зависности од интересовања истраживача, планирамо да временом укључимо и нове теме. Позивамо вас да своје сугестије шаљете на адресу Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..

Предавачи су библиотекари, редовни и придружени чланови Секције библиотекара и књижничара ЗИС. Предавања и радионице се организују у просторијама института на позив. Предавање се заказује контактирањем самог предавача или код библиотекара института.

Сва предавања су бесплатна, а по потреби се могу организовати и више пута у истој институцији. Организатор треба да обезбеди простор, компјутер са приступом интернету и пројектор, и треба да пошаље званично позивно писмо предавачу. Материјали са предавања биће јавно доступни у одељку Едукација Секције библиотекара и књижничара ЗИС.

Програм предавања.

Обука - Mendeley

Води: Зорица Јанковић

Време: четвратк, 26. март 2015, 11 часова

Место: Библиотека ИБИСС

Трајање: 120 минута

Број учесника: 10

Пријаве: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Потребно је понети лаптоп-рачунар.

Дигитални репозиторијуми докторских дисертација

Води: Драгана Столић, Информатор саветник у Одељењу за научне информације и едукацију, Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић"

Време: среда, 18. март 2015, 12 часова

Место: Библиотека ИБИСС

Трајање: 45 минута

О предавању: У оквиру излагања посвећеног докторским дисертацијама у дигиталном облику биће дат преглед домаћих и страних портала дисертација. Посебно ће бити обрађено питање отвореног приступа и заштите ауторских права. Најзад, представиће се и актуелни пројекти, односно успостављени сервиси Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" који за циљ имају ретроспективну дигитализацију дисертација.

Дигитални репозиторијуми универзитета у Београду, Нишу и Крагујевцу и њихови подсистеми "Е-тезе"

Дисертације на Универзитету у Новом Саду

Национални портал докторских дисертација (DOI)

Портал УвиДок

Европски и светски портали: DART, NDLTD, OATD

Отворени приступ докторским дисертацијама, заштита ауторских права, законске одредбе

Ретроспективни унос дисертација: дигитализација на захтев корисника, дигитализација дисертација до 1941. године

Издавачи "предатори"

Обука - Mendeley

Води: Зорица Јанковић

Време: четвратк, 18. децембар 2014, 11 часова

Место: Библиотека ИБИСС

Трајање: 90 минута

Број учесника: 10

Пријаве: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Потребно је понети лаптоп-рачунар.

Обука - Mendeley

Води: Зорица Јанковић

Време: уторак, 16. децембар 2014, 11 часова

Место: Библиотека ИБИСС

Трајање: 90 минута

Број учесника: 10

Пријаве: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Потребно је понети лаптоп-рачунар.

EndNote цитатни менаџер: једноставно до библиографије

Предавач: Александра Поповић, начелник Сектора за научне информације и развој, Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"

Време: Среда, 10. децембар 2014. у 12 часова

Место: Библиотека ИБИСС

Овде можете преузети презентацију предавања.

Обука - Mendeley

Води: Зорица Јанковић

Време: понедељак, 8. децембар 2014, 11 часова

Место: Библиотека ИБИСС

Трајање: 90 минута

Број учесника: 10

Пријаве: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Потребно је понети лаптоп-рачунар.

Mendeley програм за организовање референци, библиотека једног истраживача и академска друштвена мрежа

Предавач: Зорица Јанковић, библиотекар Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић"

Време: Среда, 26. новембар 2014. у 12 часова

Место: Библиотека ИБИСС

Овде можете преузети презентацију предавања.

Обука - Zotero

Води: Милица Шевкушић

Време: уторак, 2. децембар 2014, 11 часова

Место: Библиотека ИБИСС

Трајање: 90 минута

Број учесника: 10

Пријаве: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Потребно је понети лаптоп-рачунар.

Обука Zotero

Води: Милица Шевкушић

Време: среда, 12. новембар 2014, 11 часова

Место: Библиотека ИБИСС

Трајање: 60 минута

Број учесника: 10

Пријаве: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Потребно је понети лаптоп-рачунар.

Zotero некомерцијални софтвер за организовање библиографских база података и аутоматизовано форматирање библиографских референци

Предавач: Милица Шевкушић, библиотекар Института техничких наука САНУ

Време: Уторак, 21. октобар 2014. у 12 часова

Место: Библиотека ИБИСС

Овде можете преузети презентацију предавања.

Библиографски алати - анкета - резултати

У циљу унапређења услуга Библиотеке ИБИСС спроведена је анкета Библиографски алати чији циљ је био да се стекне слика о томе на који начин истраживачи Института организују библиографске референце као стаставни део свог истраживачког рада, да ли користе неке од програмских алата, да ли имају потребу и жељу да се упознају са новим алатима и њиховим могућностима. Одзив на анкету је био велик, 20% запослених у Институту је одговорило на анкету.

Овде можете преузети детаљне резултате анкете.