ORCID

ORCID (Open Researcher and Contributor ID) је јединствени идентификатор истраживача. ORCID је алфанумерички код у форми URL адресе и користи се као идентификатор истраживача.

Већ неко време међународна истраживачка заједница покушава да нађе решење како идентификовати истраживача и повеже га са његовим радом: образовањем, публикацијама, радним искуством, пројектима. ORCID је идентификатор који се у последње време издваја од осталих и има све ширу употребу. ORCID је једноставно решење, за истраживаче је бесплатан, све већи број издавача захтева овај број приликом слања рукописа, расте број спонзора који траже ORCID од учесника у пројекту.

What is ORCID? from ORCID on Vimeo.

 

Јединствени идентификатори за истраживаче

Вероватно вам се дешавало да у КоБСОН-у, Web of Science, Scopusu или некој другој индексној или академској бази ваш рад буде приписан другом истраживачу или да вас у бази воде под два, чак и више различитих имена. Индексна база једноставно погреши. Разлози су разни: постоје истраживачи истог имена и презимена, променили сте презиме или афилијацију, издавач је погрешио приликом објављивања рада и сл. Овим сте оштећени јер су погрешно приказани резултат вашег рада и његов утицај.

Проблем се решава увођењем јединственог идентификатора за истраживаче. Различити сервиси су већ развили системе израде индетификатора, али су се неки од њих издвојили као најпоузданији. Због значаја тачне идентификације аутора, ови сервиси међусобно сарађују и на захтев аутора размењују податке. Оне које треба издвојити су Researcher ID, Scopus ID и ORCID. Ови сервиси су бесплатни а ORCID је доступан и ван академске мреже. На овај начин истраживач прикупља све своје рефернце на једном месту и повезује их са својим именом и свој идентификационим бројем, као своју личну библиографију. Поред тога, уз сваку референцу може да стоји линк ка самом раду у публикацији што посетиоцима олакшава увид у резултате истраживача. Ови сервиси омогућавају извоз података у неки од уобичајених формата и израду цитатне анализе. Многи научни часописи користе сервисе за објављивање радова који од аутора траже идентификатор или га сами аутоматски креирају и тако повезују рад са аутором, а некад и друге научно-истраживачке активности. Јединствени идентификатор може увек стајати уз име истраживача, на друштвеним мрежама, сајту своје институције, или у потпису.

Више о овим идентификаторима и како их креирати погледајте у овој презентацији (аутор Милица Шевкушић, библиотекар ИТН САНУ).

КоБСОН

Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку (КоБСОН) је нови облик организовања библиотека Србије. Иницијативу за формирање Конзорцијума су покренуле водеће научне библиотеке у Србији 2001. године. Основни циљеви Конзорцијума су оптимизована набавка страних научних информација, прелазак са папирних издања на електронска, унапређење приступа електронским информацијама и промоција домаћег научног издаваштва. КоБСОН портал доступан је без икакве надокнаде и аутентификације свима са академског IP домена у Србији. Овде можете погледати упутство о подешавању претраживача.

Од 2004. године корисницима је омогућен и удаљени приступ ("од куће", посредством комерцијалног провајдера). За удаљени приступ потребно је да се потпише лиценца којом се обавезује да ће се придржавати правила кошћења. Право на личну лиценцу имају сви стално запослени у академским и научним институцијама чији је оснивач Република Србија, као и стипендисти Министарства науке. Добијање лиценце је бесплатно. Запоселени у ИБИСС-у попуњену и потписану лиценцу предају свом библиотекару који ће даље проследити захтев. Налог се отвара истог дана тако што корисник путем мејла добије корисничко име, лозинку и кратко упутство за коришћење сервиса.

Scopus

Сцопус је библиографска база апстраката и цитата научних радова објављених у рецензираним часописима, књигама и на научним конференцијама. Покрива скоро 22.000 наслова 5.000 издавача из области медицине, хемије, физике, математике, биолошких, техничких и друштвених наука. Власник Scopusa је Elsevier и доступан је за претплатнике, а путем КоБСОН-а академска мрежа Србије има приступ овој бази. Ова база омогућује ауторима да виде цитираност својих радова (почевши од 1996. године) уз могућност искључивања аутоцитата и аутоматски израчунава х-индекс.

Овој бази се приступа преко КоБСОН-овог линка који даље нуди могућност приступа из акадмеске институције и удаљеног приступа.

Web of Science (WoS)

WoS је библиографска база података о научним радовима и цитатна база података чији издавач је Thomson Reuters. WoS индексира преко 12.000 часописа са највећим утицајем у светској науци и пружа приступ подацима о цитираности часописа које индексира, листе од 250 најцитиранихих аутора за 21 научну област за последњих 20 година прошлог века.

Све базе података укључене у Web of Science су селективне покривају између 10 и 12% постојећих научних часописа. Покривеност је знатно боља у природним и техничким наукама.

Преко КоБСОН-а академска мрежа Србије има приступ следећим садржајима WoS-а:

три цитатна индекса - претплаћено од 1996.

две секције зборника радова са конференција - претплаћено од 2001

две секције Journal Citation Reporta (JCR) - претплаћено од 2006

SCIndeks

SCIndeks је библиографска база, српски национални цитатни индекс развијен да служи као допуна међународним (Thompson-ISI) цитатним индексима. Реферише домаће часописе категоризоване као периодичне публикације научног карактера. Сви часописи индексирају се систематски "од корица до корица". Поред основних описа чланака, база садржи сажетке радова и све цитиране референце (метаподаци). Чланци објављени у часописима који су постигли одређени ниво квалитета и прихватили отворени приступ као режим публиковања додатно су представљени у виду пуног текста. SCIndeks је бесплатно доступан свим корисницима интерента.

Адреса

Булевар деспота Стефана 142
11060 Београд
Србија

Контакт

Телефон: +381 11 20 78 300
Факс: +381 11 27 61 433
Е-маил: ibiss@ibiss.bg.ac.rs

futer excellent