Biblioteka
Библиографски алати, односно Reference management software, су програми намењени првенствено академској јавности за генерисање, чување и управљање цитатним подацима у циљу поједностављивања процеса писања научног рада. Постоји велики број оваквих програма. Нуде различите могућности па су неки од њих и друштвене мреже које омогућавају заједнички рад на једном предмету и размену искустава, други омогућавају и чување фајлова и анотирање у самом програму. Неки програми имају развијене додатке за програме за обраду текста (нпр. Word) што олакшава уношење цитата и библиографије приликом писања рада. Неки су комерцијални, други су бесплатни. Зависно од својих потреба и могућности научници сами бирају програм за свој рад. Постоје и компаративне анализе које могу помоћи приликом одабира (Comparison of Reference Management Software или Comprehensive Comparison of Reference Managers Mmendeley vs Zotero vs Docear). На овој страни издвојени су неки од бесплатних библиографских алата.
Mendeley
Mendeley је бесплатан програм за управљање референцама, организовање библиотеке референци и академска социјална мрежа. Менделе је могуће користити бесплатним регистровањем на Mendeley-порталу чиме се одмах приступа и социјалној мрежи. Доступна је десктоп-апликација и обе ове варијанте се синхронизују. Подаци библиотеке се чувају на серверу Mendeley-а и доступни су само регистрованом члану ком се додељује 2GB простора.
За увоз података са веба Mendeley је креирао икону (bookmarklet) која се једноставно превлачи на линију обележивача претраживача преко које се једноставно учитавају подаци у библиотеку. Mendeley аутоматски преузима метаподатке које је могуће проширивати и обележавати ради боље организације и претраге властите библиотеке. За писање рада, односно цитирање, Mendeley је развио plug-in који се инсталира у програму за процесирање текста. Mendeley подржава најчешће цитатне стилове у академским часописима. Могуће је увозити и извозити податке других програма за управљање референцама. Такође је могуће формирати затворену групу која ради на једном пројекту без директног контакта.
Mendeley се од 2013. налази у власништву Elseviera што је изазвало критике дела научне јавности који се залаже за Отворени приступ. У понуди је бесплатна верзија, али је могућа надоградња уз плаћање.
Mendeley нуди добру подршку за своје кориснике са кратким и јасним упутствима који су доступни на њиховом YouTube-каналу.
Zotero
Zotero је бесплатан програм за управљање библиографским подацима и истраживачким материјалом, као нпр. PDF-фајловима. Може да се користи као plug-in на FireFox-у или као standalone апликација. Zotero омогућава да се подаци чувају на персоналном рачунару, али и на вебу како би се подацима могло приступити са било ког рачунара. Обе локације је могуће синхронизовати.
Zotero аутоматски препознаје садржаје на претражвачу. У линији URL-а се појављује иконица која омогућава да се библиографски подаци са те странице сачувају у Zotero-библиотеци, а ако је доступна, може да се преузме и копија PDF-фајла. Корисник овај запис у својој библиотеци може да анотира, да му додајте тагове, прилоге и друге мета-податке. Овим се олакшава организовање и претраживање библиотеке. Приликом писања рада у програму за обраду текста са инсталира plug-in помоћу ког се директно уносе рефернеце из своје библиотеке у жељеном стилу. Zotero подржава већину стилова академских часописа. Zotero такође омогућава увоз и извоз библиографских података других програма за управљање референцама.
Zotero је развијен у Центру за историју и нове медије при Универзитету „Џорџ Мејсон" и његов развој подржава једна широка заједница.
Библиотека Института за техничке науке је направила детаљно упуство за инсталацију Zotera и његову употребу.
Библиотека Института Руђер Бошковић је израдила Zotero-priručnik који је могуће преузети.
CiteULike
CiteULike је сервис за чување, управљање и дељење библиотеке референци једног истраживача. Развијен је са жељом да се промовише и развија дељење цитатних информација између научника. Сервис је бесплатан и смештен је на централно-хостованом сајту. За коришћење овог сервиса није неопходан софтвер. Довољно је регистровати се на овом сајту, затим са картице „CiteULike" изабрати Browser Button и линк „Post to CiteULike" превући на линију обележивача претраживача. Овом иконицом се преузимају библиографски подаци који се складиште у библиотеку. Овај сервис преузима библиографске податке са великог броја онлине часописа. Приликом преузимања библиографских података они су по аутоматизму јавни, видљиви су за целу мрежу, али се ово може променити одабиром опције „приватно". Запис је могуће едитовати додавати му тагове ради лакше претраге и управљања библиотеком. Референце је могуће извести на локални рачунар помоћу BibTeX-а и EndNote-а.
CrossRef
CrossRef је званична агенција за регистрацију DOI бројева. Digital Object Identifier (DOI) је јединствена ниска која се додељује појединачном чланку, дигиталном објекту. Добијањем овог броја кориснику се гарантује да ће до одређеног чланка, односно библиографских података увек доћи, без обзира да ли се мења адреса датог часописа. За добијање DOI броја издавач региструје часопис у CrossRef агенцији, потпише уговор и генерише метаподатке за радове у часописима. У Србији је ова процедура обједињена преко doiSerbia, система постављеном у Народној библиотеци који остварује сарадњу са CrossRef-ом, а фанинасира га Министарство науке.
Научници могу да користе CrossRef-сервис за проверу исправности писања референци тако што се списак референци из орд-овог документа (или неког другог програма за обраду текста) ископира, налепи у прозор на страни за једноставно претраживање текста и притисне дугме „Submit". Претходно је потребно бесплатно се регистровати на CrossRef-у сервису. CrossRef неће препознати референце које нису у складу са правилима цитирања, односно ако садрже подгрешан податак. За све радове који су правилно цитирани, а објављени у часопису који је укључен у овај систем, овај сервис ће приписати DOI број.
Отворени приступ (Open Access – OA) подразумева неограничени онлине-приступ рецензираним научним радовима. На првом месту се односи на радове које се објављују у научним часописима, али развојем ове идеје обухватио је и докторске тезе, поглавља књига, научне монографије.
Идеја отвореног приступа је настала много пре него што је овим именом названа. Почели су да је развијају програмери који су још 70-их година своје радове депоновали на фтп-архивама. Значајан развој отвореног приступа је почео 90-их година прошлог века да би коначно био формулисан у Budapest Open Access Initiative 2002, затим у Bethesda Statement on Open Access Publishing и Berlin Declaration on Open Access to Knowledge in the Sciences and Humanites 2003. године.
Постоји неколико форми отвореног приступа, али су два најпознатија:
Златни (Gold Open Access) односи се на часописе и подразумева бесплатан онлине-приступ за општу јавност уз обавезно поштовање интегритетата аутора навођењем ауторског права и правилног цитирања извора. Трошкове рецензије, обраде текста и изнајмљивање простора за његово похрањивање (APC – Article Processing Charges) сноси или сам аутор, или институција или спонзор издавача, односно часописа. На овај начин радови се трајно чувају на безбедном и претраживом месту.
Зелени (Green Open Access) односи се на самоархивирање (self-archiving) које обично раде сами аутори. Аутори најчешће похрањују своје радове на својим еб-презентацијама или профилима у академским мрежама, али ова места чувања нису трајна. Зато се они упућују на различите врсте репозиторијума који су најчешће бесплатни, а могу бити тематски (ArXiv, PubMed,...) или институцијски (институти, универзитети, библиотеке,...). На овај начин радови се трајно похрањују. Зелени приступ најчешће подразумева радну верзију рада (preprint или postprint). Наиме неки часописи дозвољавају ауторима да ове верзије свог рада похране у неки од репозиторијума и на тај начин свој рад учине видљивијим и доступнијим. Каква права издавач дозвољава може се једноставно проверити путем сервиса SHERPA RoMEO пројекат који даје преглед политика издавача у вези са самоархивирањем радова.
Отворени приступ користи Creative Common лиценце којима се штите ауторска права.
Више о Отвореном приступу можете прочитати на следећим линковима:
Др Стела Филиповић Матути, Научне информације у Србији
Увод у објављивање научних публикација, Андреаса Екснера
КоБСОН
Libguide
Peter Suber, Open Access Overview
Scholarly Open Access
Open Science
У среду, 17.2.2016. у 11 часова, у библиотеци ИБИСС биће одржана радионица под називом Јединствена идентификација аутора: ResearcherID, Scopus Author ID, ORCID коју ће водити Милица Шевкушић, библиотекар ИТН САНУ.
Mendeley Premium Upgrade за Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић" је продужен до краја 2016. године.
Discovery Service for KoBSON - Serbia је нови сервис који је обезбеђен за академску мрежу Србије. EBSCO Discovery је доступан приступом из институција које су повезане на академску мрежу, као и у удаљеном приступу (логовањем са корисничким именом и шифром).
EBSCO Discovery сервис омогућава обједињену претрагу свих база на које смо претплаћени преко академске мреже. Претрага се једноставно врши у оквиру форме за претрагу на почетној страници КоБСОН, или одабиром опције EBSCO Discovery Service на EBSCO платформи.
Организација EIFL (Electronic Information for Libraries) је потписала уговор са издавачком кућом Тaylor & Francis којим се гарантује укидање или значајно умањење APC (Article Processing Charges) за ауторе из земаља чланица EIFL-мреже. Једна од тих земаља је и Србија, а понуда се односи на 66 Open Access часописа Taylor & Francis и Routledge.
Више о овом можете прочитати на сајту EIFL.
Виртулена библиотека Србије COBISS Приступ информацијама у више од 160 библиотека Србије
Електронски каталог Унилиб Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић"
БИСИС БГБ Електронски каталог Библиотеке града Београда
БИСИС УНС Електорнски каталог Универзитета у Новом Саду
Каталог УБНТ Електронски каталог Универзитетске библиотеке "Никола Тесла" Ниш
УБ Крагујевац Електонски каталог Универзитетске библиотеке у Крагујевцу
WorldCat Pretražite najveću globalnu mrežu biblioteka
Библиотека Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић" по грађи коју чува спада у специјализоване библиотеке научноистраживачких института и 
установа. Основни део фонда Библиотеке чине часописи из области биолошких наука.
Датум формирања Института везује се за формирање два института при Српској академији наука: Института за екологију и биогеографију и Института за физиологију развића, генетику и селекцију. Већ следеће године оба института су формирала библиотеке првенствено ради прикупљања материјала за рад истраживача. Спајањем ова два института у Биолошки институт 1956. године, фондови ове две библиотеке су обједињени у један и ова сад јединствена библиотека наставила је да расте, тако да данас броји више од 30.000 библиотечких јединица. Основну грађу чине домаћи и инострани часописи, као и књиге. Данас Библиотека прати развој информационих технологија и својим корисницима нуди приступ електронским сервисима које Универзитет у Београду пружа научницима, али и другим сервисима доступним у отвореном приступу.
Библиотека је уписана у Централни регистар библиотека Србије који води Универзитетска библиотека „Светозар Марковић" са решењем број 06-218/195, 14.11.1997. под сиглом број 3018407067.
Библиотека је смештена у згради Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић" и располаже са 20 места са истраживачки рад у читаоници.
Библиотекар: Зорица Јанковић
Телефон: 011/2078-324
E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
КоБСОН - Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку
Категоризација научних часописа
Увод у објављивање научних публикација, Андреаса Екснера
Phaidra - Дигитални репозиторијум Универзитета у Београду
E-CRIS - Информациони систем о истраживачкој делатности у Србији
SCIndex - Српски цитатни индекс
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић"
Секција библиотекара и књижничара ЗИС
Министарство просвете, науке и технолошког развоја
ProRef
ProRef (Провера референци) је информациони сервис који омогућава увид у категорије часописа у којима су часописне референце објављене. Овом сервису може се приступити путем линка: http://proref.rcub.bg.ac.rs/index.xhtml
Информациону основу сервиса чине обједињена 3 извора података: годишња издања Journal Citation Report (издавач Clarivate Analytics), категоризација домаћих часописа коју сваке године на предлог Матичних научних одбора усваја Министарство просвете, науке и технолошког развоја (МПНТР) и листе часописа које су предложили факултети Универзитета у Београду из области друштвено-хуманистичких наука.
За сваки часопис који провера приказује успостављени и линкови ка:
- додатним информацијама на KoBSON страницама;
- информацијама о лиценцама и ауторским правима преко сервиса Sherpa/Romeo;
- информацијама о смањењу APC (Article Processing Charges) које се односе на ауторе са Универзитета у Београду.
Сервис се може претраживати на више начина:
- уносом наслова часописа (или само дела наслова);
- уносом DOI ознаке рада;
- уносом ISSN ознаке часописа;
- уносом целокупне референце, у било ком стилу цитирања литературе и на било ком писму (помоћу опције copy/paste из реферата).
ORCID
ORCID (Open Researcher and Contributor ID) је јединствени идентификатор истраживача. ORCID је алфанумерички код у форми URL адресе и користи се као идентификатор истраживача.
Већ неко време међународна истраживачка заједница покушава да нађе решење како идентификовати истраживача и повеже га са његовим радом: образовањем, публикацијама, радним искуством, пројектима. ORCID је идентификатор који се у последње време издваја од осталих и има све ширу употребу. ORCID је једноставно решење, за истраживаче је бесплатан, све већи број издавача захтева овај број приликом слања рукописа, расте број спонзора који траже ORCID од учесника у пројекту.
What is ORCID? from ORCID on Vimeo.
Јединствени идентификатори за истраживаче
Вероватно вам се дешавало да у КоБСОН-у, Web of Science, Scopusu или некој другој индексној или академској бази ваш рад буде приписан другом истраживачу или да вас у бази воде под два, чак и више различитих имена. Индексна база једноставно погреши. Разлози су разни: постоје истраживачи истог имена и презимена, променили сте презиме или афилијацију, издавач је погрешио приликом објављивања рада и сл. Овим сте оштећени јер су погрешно приказани резултат вашег рада и његов утицај.
Проблем се решава увођењем јединственог идентификатора за истраживаче. Различити сервиси су већ развили системе израде индетификатора, али су се неки од њих издвојили као најпоузданији. Због значаја тачне идентификације аутора, ови сервиси међусобно сарађују и на захтев аутора размењују податке. Оне које треба издвојити су Researcher ID, Scopus ID и ORCID. Ови сервиси су бесплатни а ORCID је доступан и ван академске мреже. На овај начин истраживач прикупља све своје рефернце на једном месту и повезује их са својим именом и свој идентификационим бројем, као своју личну библиографију. Поред тога, уз сваку референцу може да стоји линк ка самом раду у публикацији што посетиоцима олакшава увид у резултате истраживача. Ови сервиси омогућавају извоз података у неки од уобичајених формата и израду цитатне анализе. Многи научни часописи користе сервисе за објављивање радова који од аутора траже идентификатор или га сами аутоматски креирају и тако повезују рад са аутором, а некад и друге научно-истраживачке активности. Јединствени идентификатор може увек стајати уз име истраживача, на друштвеним мрежама, сајту своје институције, или у потпису.
Више о овим идентификаторима и како их креирати погледајте у овој презентацији (аутор Милица Шевкушић, библиотекар ИТН САНУ).
КоБСОН
Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку (КоБСОН) је нови облик организовања библиотека Србије. Иницијативу за формирање Конзорцијума су покренуле водеће научне библиотеке у Србији 2001. године. Основни циљеви Конзорцијума су оптимизована набавка страних научних информација, прелазак са папирних издања на електронска, унапређење приступа електронским информацијама и промоција домаћег научног издаваштва. КоБСОН портал доступан је без икакве надокнаде и аутентификације свима са академског IP домена у Србији. Овде можете погледати упутство о подешавању претраживача.
Од 2004. године корисницима је омогућен и удаљени приступ ("од куће", посредством комерцијалног провајдера). За удаљени приступ потребно је да се потпише лиценца којом се обавезује да ће се придржавати правила кошћења. Право на личну лиценцу имају сви стално запослени у академским и научним институцијама чији је оснивач Република Србија, као и стипендисти Министарства науке. Добијање лиценце је бесплатно. Запоселени у ИБИСС-у попуњену и потписану лиценцу предају свом библиотекару који ће даље проследити захтев. Налог се отвара истог дана тако што корисник путем мејла добије корисничко име, лозинку и кратко упутство за коришћење сервиса.
Scopus
Сцопус је библиографска база апстраката и цитата научних радова објављених у рецензираним часописима, књигама и на научним конференцијама. Покрива скоро 22.000 наслова 5.000 издавача из области медицине, хемије, физике, математике, биолошких, техничких и друштвених наука. Власник Scopusa је Elsevier и доступан је за претплатнике, а путем КоБСОН-а академска мрежа Србије има приступ овој бази. Ова база омогућује ауторима да виде цитираност својих радова (почевши од 1996. године) уз могућност искључивања аутоцитата и аутоматски израчунава х-индекс.
Овој бази се приступа преко КоБСОН-овог линка који даље нуди могућност приступа из акадмеске институције и удаљеног приступа.
Web of Science (WoS)
WoS је библиографска база података о научним радовима и цитатна база података чији издавач је Thomson Reuters. WoS индексира преко 12.000 часописа са највећим утицајем у светској науци и пружа приступ подацима о цитираности часописа које индексира, листе од 250 најцитиранихих аутора за 21 научну област за последњих 20 година прошлог века.
Све базе података укључене у Web of Science су селективне покривају између 10 и 12% постојећих научних часописа. Покривеност је знатно боља у природним и техничким наукама.
Преко КоБСОН-а академска мрежа Србије има приступ следећим садржајима WoS-а:
три цитатна индекса - претплаћено од 1996.
две секције зборника радова са конференција - претплаћено од 2001
две секције Journal Citation Reporta (JCR) - претплаћено од 2006
SCIndeks
SCIndeks је библиографска база, српски национални цитатни индекс развијен да служи као допуна међународним (Thompson-ISI) цитатним индексима. Реферише домаће часописе категоризоване као периодичне публикације научног карактера. Сви часописи индексирају се систематски "од корица до корица". Поред основних описа чланака, база садржи сажетке радова и све цитиране референце (метаподаци). Чланци објављени у часописима који су постигли одређени ниво квалитета и прихватили отворени приступ као режим публиковања додатно су представљени у виду пуног текста. SCIndeks је бесплатно доступан свим корисницима интерента.
Адреса
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
Контакт
Телефон: +381 11 20 78 300
Факс: +381 11 27 61 433
Е-маил: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
