Програм основних истраживања

"Еколошко-генетичке студије варијабилности популација Drosophila" #1527, Руководилац: др Марко Анђелковић

"Индикатори нарушености структуре и метаболичких функција у терестричним екосистемима" #1565, Руководилац: др Бранко Караџић

"Адаптације у природним и лабораторијским популацијама" #1570, Руководилац: др Бранка Туцић

"Физиолошки, цитолошки и биохемијски аспект ин витро регенерације реликтних, ендемичних и угрожениг биљних врста" #1573, Руководилац: др Љиљана Радојевић

"Пластичност раста и физиолошка пластичност у одговору на средински стрес код фитофагних шумских инсеката" #1615, Руководилац: др Јелица Лазаревић

"Интегративна истраживања водоземаца и гмизаваца централног Балкана" #1623, Руководилац: др Милош Калезић

"Лимнолошка испитивања Дунава и Ђердапске акумулација (1171-943 км)" #1628, Руководилац: др Весна Мартиновић-Витановић

"Ефекти магнетних поља и неуроактивних супстанци као модулатора активности централног нервног система" #1636, Руководилац: др Златко Пролић

"Пластичност мозга: експресија неуроналних гена у физиолошким и патолошким стањима" #1641, Руководилац: др Селма Каназир

"Неурохемијски и неурофизиолошки механизми оштећења и опоравка централног нервног система" #1647, Руководилац: др Мирјана Стојиљковић

"Модулација функције глукокортикоидног рецептора у току ћелијског одговора на стрес" #1654, Руководилац: др Гордана Матић

"Модулација ексцитабилности мембране и ритмови биоелектричне активности неурона бескичмењака и кичмењака. Анализа и моделирање" #1660, Руководилац: др Милка Ћулић

"Системски одговор на промењен редокс статус" #1669, Руководилац: др Михајло Спасић

"Генетички полиморфизам у природним популацијама сисара порекло, одржавање и ефекти Б хромозома" #1693, Руководилац: др Младен Вујошевић

"Светлосна и хормонална контрола растења и развића биљака" #1696, Руководилац: др Драгољуб Грубишић

"Карактеризација потенцијалног психотрпног дејства неких новосинтетисаних и природних неуроактивних супстанци" #1704, Руководилац: др Мирко Томић

"Морфофункционална испитивања ефеката хормона на неуроендокрини систем током животног циклуса" #1710, Руководилац: др Милка Секулић

"Генетички модификоване и ин витро гајене биљке модификација морфогенезе, секундарног метаболизма и економски значајних особина" #1716, Руководилац: др Бранка Винтерхалтер

"Молекуларни механизми регулације транскрипције гена за акутно-фазне протеине" #1722, Руководилац: др Горан Познановић

"Еволуција у хетерогеним срединама" #1725, Руководилац: др Јелка Црнобрња-Исаиловић

"Ћелијска и молекулска основа модулације имунских поремећаја" #1664, Руководилац: др Станислава Стошић-Грујичић

"Биодиверзитет и очување генофонда дрвећа у Србији" #1932, Руководилац: др Срђан Бојовић

Национални пројекти којима су руководиле друге институције

„Развој високопродуктивне аквакултуре и њене примене у заштити и унапређењу рибљих ресурса” #1354. Носилац: Центар за мултидисциплинарне студије, Универзитет у Београду. Рруководилац: др Мирослав Никчевић.

„Диверзитет и физиологија гљива и антимикробна активност секундарних метаболита биљака и гљива” #1511. Носилац: Биолошки факултет, Универзитет у Београду. Руководилац: др Јелена Вукојевић.

„Инвентаризација, мониторинг и вредновање компоненти фауне у интегралној заштити биодиверзитета” #1525. Носилац: Биолошки факултет, Универзитет у Београду. Руководилац: др Ивица Радовић.

„Вегетативно и генеративно размножавање ин витро угрожених биљних врста, у циљу ex situ заштите и продукције секундарних метаболита” #1530. Носилац: Биолошки факултет, Универзитет у Београду. Руководилац: др Радомир Коњевић.

„Неуроендокрина контрола ензимских система и редокс регулација у условима измењене хомеостазе” #1550. Носилац: Биолошки факултет, Универзитет у Београду. Руководилац: др Вукосава Давидовић.

„Хемијске и биохемијске консеквенце метал-лиганд интеракција” #1569. Носилац: Институт за хемију, технологију и металургију, Универзитет у Београду. Руководилац: др Светозар Никетић.

„Стероидогени и антиоксидативни ензими као индикатори хемијских стресора из околине” #1766. Носилац: Природно-математички факултет, Универзите у Новом Саду. Руководилац: др Радмила Ковачевић.

„Мембране и апопласт. улога у спољашњем и оксидативном стресу и биохемијској регулацији редокс процеса симпласта” #1934. Носилац: Центар за мултидисциплинарне студије, Универзитет у Београду. Руководилац: др Жељко Вучинић.

„Генско тестирање у пракси” #2019. Носилац: Институт за нуклеарне науке „Винча”, Универзитет у Београду. Руководилац: др Богомир Димитријевић.

Индустријско-технолошки напредак је праћен све већом учесталошћу магнетних поља различитих карактеристика у средини у којој живимо и радимо. У оквиру потпројекта "Неурофизиолошки и бихејвиорални одговори различитих врста на спољашња магнетна поља" (руководилац др Бранка Петковић) испитују се ефекти магнетних поља, посебно на нивоу неуроендокриног система, код инсеката (Drosophila sp., Musca domestica, Tenebrio molitor, Baculum extradentatum, Morimus funereus), пужа (Helix pomatia) и сисара (Rattus sp., Meriones unguiculatus). Предвиђена су електрофизиолошка истраживања in vitro и in vivo, хистолошке и биохемијске анализе (параметри оксидативног стреса, концентрација нуклеотида, метаболизам гасова, активност ензима и рецептора), праћење развића и понашања код изабраних модел система. Ови резултати доприносе разумевању механизама магнеторецепције код еволутивно удаљених врста и разјашњењу да ли је биолошки одговор у присуству магнетних поља као екофизиолошког фактора јединствен или специфичан за врсту.

Макроаутофагија (у даљем тексту аутофагија) је процес разградње унутарћелијских протеина у аутофаголизозомима који омогућава уклањање оштећених протеина, очување енергије и преживљавање у неповољним условима, односно доводи до смрти ћелије у случају неадекватне или претеране активације. Основни циљ пројекта је испитивање улоге аутофагије у регулацији терапијом индуковане смрти туморских ћелија. Присуство аутофагије и молекуларни механизми одговорни за њену индукцију се испитују у туморским ћелијама третираним различитим конвенционалним (нпр. цисплатин, таксол, цитарабин, идарубицин) или експерименталним антитуморским агенсима (нпр. метформин, статини, индометацин, азот моноксид, наночестице).

Предмет истраживања овог пројекта је неуробиологија спавања и дисања у току спавања у пацовским моделима старења и неуропатологије најчешћих неуродегенеративних болести старења (Алцхајмерова болест (АБ), Паркинсонова болест (ПБ), разни типови деменција), са циљем расветљавања и бољег разумевања механизама нормалног и поремећеног спавања, посебно поремећаја дисања у току спавања као што је апнеја.

Пластични потенцијал мозга омогућава мозгу константно прилагођавање захтевима средине. Капацитет за пластичне промене је нарочито изражен у развићу, а компромитован у старости. Циљ наших истраживања је да се испита потенцијал мозга за пластичне промене у различитим животним добима под утицајем генералног анестетика (Пропофол) и разлицитих дијетарних резима. У оквиру пројекта истраживања се одвијају кроз два потпројекта:

Истраживања на овом пројекту усмерена су на изучавање ћелијских и молекулских механизама неуроинфламације са намером да се идентификују потенцијални циљни молекули и сигнални путеви. Наш циљ је да се пронађу адекватни терапијски приступи који би допринели санацији неуроинфламације и подстакли регенерацију након оштећења централног нервног система (ЦНС). Тестира се ефикасност неколико потенцијалних терапијских третмана: пуринским нуклеозидним аналозима рибавирином и тиазофурином, хипербаричним кисеоником, Б витаминима (Б1, Б2, Б3, Б6, Б12) у сузбијању штетних и потенцирању корисних инфламаторних механизама. Имајући у виду кључну улогу екстрацелуларних пуринских нуклеотида и нуклеозида у контроли неуродегенеративних процеса и инфламације посебно тежиште је стављено на испитивање регулације њиховог метаболизма и улоге ектонуклеотидаза у тим процесима.

Наша истраживања су усмерена на изучавање канцера плућа, дојке, штитњаче и тумора мозга. Експериментална истраживања обухватају идентификацију промена у структури гена, нивоу њихове експресије и промена у функцији протеина, које би се могле користити као молекуларни маркери за предвиђање прогресије тумора, одговора на терапију и исхода болести. Свеобухватном анализом кључних молекула PI3K/Akt/mTOR сигналног пута у постоперативном материјалу различитих типова тумора, као и упоредном анализом комплетног генома пореклом из туморског и нормалног ткива методом ДНК профилисања, успели смо да идентификујемо промене на ДНК које су последица процеса канцерогенезе и да дефинишемо нове кандидат гене одговорне за прогресију наведених типова тумора и резистенцију на терапију.