Корице, садржај и увод: https://www.scribd.com/document/369194894/1-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Korice-Sadrz-aj-Uvod
Еволуција као процес: https://www.scribd.com/document/369194902/2-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Evolucija-Kao-Proces
Теорија еволуције: https://www.scribd.com/document/369194884/3-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Teorija-Evolucije
Еволуциона историја: https://www.scribd.com/document/369194892/4-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Evoluciona-Istorija
Значај еволуционе биологије: https://www.scribd.com/document/369194869/5-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Znacaj-Evolucione-Biologije
Креационизам као научна теорија: https://www.scribd.com/document/369194917/6-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Kreacionizam-Kao-Naucna-Teorija
Креационизам као вера: https://www.scribd.com/document/369194877/7-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Kreacionizam-kao-vera
Креационизам као псеудонаука: https://www.scribd.com/document/369194904/8-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Kreacionizam-kao-pseudonauka
Прилог 1. Шта је наука или проблем демаркације: https://www.scribd.com/document/369194901/9-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Prilog-1-Sta-Je-Nauka-Ili-Problem-Demarkacije
Прилог 2. Постанак живота: https://www.scribd.com/document/369194908/10-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Prilog-2-Postanak-Zivota
Прилози 3. и 4. ИИ Закон термодинамике и Радиометријско датирање: https://www.scribd.com/document/369194909/11-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Prilozi-3-i-4-II-Zakon-Termodinamike-i-Radiometrijsko-Datiranje
Прилози 5. и 6. ФАQ и Препоручена литература: https://www.scribd.com/document/369194910/12-Aleksej-Tarasjev-BIOLOGIJA-I-KREACIONIZAM-Prilozi-5-i-6-FAQ-i-Preporucena-Literatura
Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију се развило из Одељења за генетику, које је било једно од два одељења Биолошког института у тренутку његовог оснивања 1947. године.
Фокус истраживања представљају феномени везани за динамику промена генетичке структуре популација и еволуционе процесе, претежно на врстама рода Drosophila које су због своје биологије, изузетно погодан, опште прихваћен и интензивно коришћен модел-систем. Истраживања на овом модел-систему су код нас започела 60их година прошлог века, а Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију је, у тесној сарадњи са Катедром за генетику и еволуцију Биолошког факултета Универзитета у Београду, једина истраживачка “дрозофила лабораторија” у региону.
Основни правци истраживања су:
Главни и вишегодишњи предмет наших истраживања је полиморфизам Б хромозома код жутогрлог миша, Apodemus flavicollis. У циљу расветљавања биолошког смисла ових додатних хромозома у истраживањима комбинујемо различите приступе као што су анализа хромозома, геометријска и традиционална морфометрија и бројни молекуларни маркери (микросателити, мтДНК, АФЛП, РФЛП). Покушавамо да пратимо промене у генетичко-фенотипској структури у простору и времену у корелацији са карактеристикама животне историје и демографском структуром. Циљ је да објаснимо како се врста носи са различитим унутрашњим и спољашњим притисцима путем локалних адаптација. Прелиминарни резултати који корелишу Б хромозоме са присуством ендопаразита обећавају у будућности продубљивање ових истраживања. Очекујемо и значајне помаке у расветљавању структуре Б хромозома код ове врсте који ће теорију о пореклу Б хромозома подкрепити конкретним доказима.
Сем тога, бавимо се филогенијом и генетичким диверзитетом различитих врста глодара, слепих мишева и звери. У контексту генетичке структуре, код испитиваних врста прате се преваленца и интенензитет доминантних макро и неких микро (вируси) паразита.
Ефекти срединског загађења у воденим и копненим срединама су такође предмет нашег интересовања. Примењујемо различите тестове, који мере нивое генотоксичности као што су Allium анафазно-телофазни тест, микронуклеус тест (на рибама) и in vivo тест индукованих хромозомских аберација код сисара.
Вода је од непроцењиве важности за опстанак живота на планети зато захтева посебну бригу. Биомониторинг речних токова у локалним заједницама омогућава болју контролу загађења и јачање покрета за очување природних ресурса. Allium анафазно-телофазни тест се користи за процену токсичних и генотоксичних ефеката узорака вода или хемикалија. Применићемо га да испитамо ефекте које индустријска постројења и комуналне воде града могу имати на квалитет речне воде. Тестирање ћемо поновити у два наврата, како бисмо утврдили и ефекте водостаја на загађење река. Поред процене стања река цилј нам је да обучимо ученике основних и средњих школа, као и њихове наставнике и професоре како да самостално спроводе овај тип тестирања. На овај начин желимо да допринесемо јачању еколошке свести код деце школског узраста и поболјшању квалитета практичне наставе у школама.
Учесници пројекта:
др Јелена Благојевић (руководилац пројекта)
Ивана Будински
Марија Рајичић
др Владимир Јовановић
др Младен Вујошевић
На XIV Европском симпозијум за истраживање слепих мишева (1 - 5. 8. 2017. у Сан Себастијан, Баскија, Шпанија) Ивана Будински добила је награду за најбољу студентску постер презентацију од компаније Wildlife Acoustics. Поред дипломе Ивана је добила уређај Echo Meter Touch Pro 2 и лиценцу за софтвер Kaleidoscope Pro.
Адреса
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
Контакт
Телефон: +381 11 20 78 300
Факс: +381 11 27 61 433
Е-маил: ibiss@ibiss.bg.ac.rs