У оквиру мултинационалне сарадње, успостављене током трајања COST Akcije FA 1403 POSITIVe, на плану биоинформатичке анализе нутригеномичких модификација полифенолима из хране, повезаних са кардиометаболичким ефектима, објављен је рад у међународном часопису изузетних вредности Ageing Research Reviews (М21а, IF 2020 = 10.895, Geriatrics & Gerontology 2/53), чији су коаутори сарадници Одељења за цитологију, др Владимир Ајџановић и др Марко Милер.
За насловну страну часописа Macedonian Veterinary Review (Volume 41, Issue 1, 2018) одабрана је фотографија из рада:
The Morpho-Functional Parameters of Rat Pituitary Hormone Producing Cells After Genistein Treatment, аутора Светлане Трифуновић и Верице Милошевић.
За насловну страну часописа Journal of Anatomy (Volume 230, Issue 6, June 2017) одабрана је фотографија из рада:
Response of trabecular bone, thyroid C and follicular cells to synthetic salmon calcitonin in middle-aged orchidectomized male rats, аутора: Бранко Филиповић, Бранка Шошић-Јурјевић, Владимир Ајџановић, Јасмина Живановић, Наташа Ристић, Светлана Трифуновић, Верица Милошевић
За насловну страну часописа Journal of Anatomy (Volume 222, Issue 3, March 2013) одабрана је фотографија из рада:
The effects of sex steroids on thyroid C cells and trabecular bone structure in the rat model of male osteoporosis, аутора: Бранко Филиповић, Бранка Шошић-Јурјевић, Владимир Ајџановић, Јасмина Пантелић, Наташа Несторовић, Верица Милошевић, Милка Секулић
Др Владимир Ајџановић, др Верица Милошевић, др Ивана Јарић и др Јасмина Живановић партиципирају у COST Акцији FA 1403 POSITIVe (Интериндивидуалне варијације у одговору на конзумацију биоактивних компонената намирница биљног порекла и њихове детерминанте; реализује се у периоду 2015-2018), подржаној од стране COST-а (Европска Кооперација у Науци и Технологији). Координатор активности у оквиру поменуте Акције и представник у Руководећем комитету (MC) је др Владимир Ајџановић, док др Верица Милошевић врши функцију заменика координатора активности и представника у Руководећем комитету (MC substitute).
1.Filipović B, Šošić-Jurjević B, Ajdžanović V, Brkić D, Manojlović-Stojanoski M, Milošević V, Sekulić M. Daidzein administration positively affects thyroid C cells and bone structure in orchidectomized middle-aged rats. Osteoporos Int. 2010;21(9):1609-16.
2.Pantelić J, Ajdžanović V, Medigović I, Mojić M, Trifunović S, Milošević V, Filipović B. Genistein affects parathyroid gland and NaPi 2a cotransporter in an animal model of the andropause. J Physiol Pharmacol. 2013;64(3):361-8.
3.Milošević V, Ajdžanović V, Nešić D, Starčević V, Filipović B, Rakočević R, Stevanović D. Central ghrelin treatment stimulates ACTH cells in normal-fed, food-restricted and high-fed rats: An immunohistomorphometric and hormonal study. Acta Histochem. 2013;115(8):858-64.
4.Ajdžanović V, Medigović I, Pantelić J, Milošević V. Soy isoflavones and cellular mechanics. J Bioenerg Biomembr. 2014;46(2):99-107.
5.Šošić-Jurjević B, Filipović B, Wirth E, Živanović J, Radulović N, Janković S, Milošević V, Köhrle J. Soy isoflavones interfere with thyroid hormone homeostasis in orchidectomized middle-aged rats. Toxicol Appl Pharmacol. 2014;278(2):124-34.
6.Medigović I, Ristić N, Živanović J, Šošić-Jurjević B, Filipović B, Milošević V, Nestorović N. Diosgenin does not express estrogenic activity: a uterotrophic assay. Can J Physiol Pharmacol. 2014;92(4):292-8.
7.Trifunović S, Manojlović-Stojanoski M, Ajdžanović V, Nestorović N, Ristić N, Medigović I, Milošević V. Effects of genistein on stereological and hormonal characteristics of the pituitary somatotrophs in rats. Endocrine. 2014;47(3):869-77.
8.Manojlović-Stojanoski M, Filipović B, Nestorović N, Šošić-Jurjević B, Ristić N, Trifunović S, Milošević V. Morpho-functional characteristics of rat fetal thyroid gland are affected by prenatal dexamethasone exposure. Steroids. 2014;84:22-9.
9.Nestorović N, Manojlović-Stojanoski M, Trifunović S, Ristić N, Filipović B, Šošić-Jurjević B, Milošević V. Long-term effects of somatostatin 14 on the pituitary-ovarian axis in rats. Gen Physiol Biophys. 2014;33(2):157-68.
10.Manojlović-Stojanoski M, Ristić N, Singh S, Milošević V. Antenatal treatment with glucocorticoids and the hypotalamic-pituitary-adrenal axis. J Med Biochem. 2014;33(4):307-16.
Предмет наших истраживања је испитивање ефеката одабраних биљних екстраката, полифенола природног порекла (генистеин, даидзеин), синтетских стероида (естрадиола, прогестерона, тестостерона, дексаметазона) и пептидних хормона (соматостатина, калцитонина и грелина) на ћелије неуроендокриног система пацова оба пола у феталном, неонаталном, јувенилном, перипубералном, адултном периоду живота, као и током различитих фаза старења. Ефекти поменутих третмана на неуроендокрини систем током критичних периода развоја (фетални, неонатални и пубертални) могу оставити дуготрајне последице на организам и повећати ризик од настанка низа хроничних обољења. Са старењем долази до промене хормонске хомеостазе и повећаног ризика од гојазности, појаве кардиоваскуларних обољења, остеопорозе и карцинома, те општег пада квалитета живота. Посебна пажња посвећена је анималним моделима андропаузе и менопаузе, како природне тако и изазване орхидектомијом и оваријектомијом. С обзиром на потенцијално корисно деловање стероидима сличних супстанци природног порекла на продужетак и поправљање квалитета живота, садашња истраживања Одељења за цитологију усмерена су и на изучавање њихових ефеката на хипоталамо-хипофизно-адренални, -соматотропни, -тиреоидни и -гонадални систем, као и на систем који регулише минералну хомеостазу у организму (Ц ћелије тиреоидеје-паратироидеја-кости-бубрег). Утвђене промене на морфофункционалним нивоу пружају објективан увид у потенцијално корисне/штетне ефекте коришћених супстанци и хормонских аналога у испитиваним органима. Овако конципирана фундаментална истраживања могу допринети бољем разумевању механизама деловања апликованих биоактивних супстанци у различитим фазама животног циклуса.
У нашим истраживањима користе се хистохемијске, имунохистохемијске, имунофлуоресцентне, електронско-микроскопске, молекуларно-биолошке, као и биохемијске и биофизичке методе. Квантификација насталих промена на хистолошком нивоу врши се коришћењем савремених стереолошких метода (newCast software систем).
У току овог пројектног периода, сарадници Одељења за цитологију објавили су значајан број радова у домаћим и страним часописима, завршене су четири докторске дисертације, а једна је тренутно у процесу израде. Одељење за цитологију остварује успешну сарадњу како са колегама сличних професионалних интересовања из нашег матичног Института тако и са сарадницима: факултета биомедицинске групације Универзитета у Београду (Медицински, Стоматолошки, Биолошки, Ветеринарски и Фармацеутски); Института за Мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду; Одељења за физиологију Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу; и Одељења за Хемију Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу и Одељења за Ветеринарску медицину Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду. Такође је остварена сарадња са Природно-математичким и Ветеринарским факултетом, Универзитета "Св. Кирил и Методиј" у Скопљу, БЈР Македонија и Институтом за експерименталну ендокринологију у Берлину, Немачка, Националним институтом за истраживања у пољопривреди, Француска, Одељењем за хуману исхрану Клермон Универзитета, Клермон-Феран, Француска и Одељењем за Фармакологију, Медицински Колеџ, Државни Универзитет у Пенсилванији, САД.
ОСНОВНЕ ТЕМЕ:
неуроендокринологија
полифеноли природног порекла
старење
андропауза
менопауза
минерална хомеостаза
развојна и програмирање
ћелијска механика
Институт за водопривреду "Јарослав Черни"
https://www.jcerni.rs/
Српско друштво за заштиту вода
http://www.sdzv.org.rs/
Часопис Water Research and Management
http://www.wrmjournal.com/
GLOBAQUA пројекат
http://www.globaqua-project.eu
На конференцији 14th International Comet Assay Workshop & 50th Environmental Mutagenesis and Genomics Society meeting у Мастрихту (Холандија) др Стоимир Коларевић, сарадник одељења за хидроекологију и заштиту вода ИБИСС, добио је награду за најбољу усмену презентацију (Best Early Career Oral Presentation Award) на тему Application of comet assay in aquatic organisms – summary and lessons learned in past 10 years of field research.
Истраживачки тим Одељења за хидроекологију и заштиту вода проучава екологију водених организама фитопланктона, фитобентоса, акватичних макрофита, макроинвертебрата, риба и водоземаца. Активности одељенља укључују изучавање биодиверзитета, таксономије, угрожених водених врста, паразита риба, алохтоних и инвазивних врста, као и праћење специфичних физиолошких, биохемијских и молекуларних биомаркера у циљу процене промена у квалитету животне средине.
Чланови тима, својим активностима, доприносе процесу примене Директиве о водама Европске уније у Србији, на Балкану и земљама дунавског слива. У складу са тим, извршена је типологија површинских копнених вода, а чланови тима раде и на дефинисању референтних услова и референтних локалитета, што је предуслов за успостављање система процене еколошког статуса акватичних екосистема. На основу биолошких елемената, пре свега водених макробескичмењака, извршена је корекција оригиналних граница екорегиона, као и подела територије Србије на хидро-фаунистичке подобласти.
У оквиру Одељења обављају се ихтиолошка истраживања, врши се приказ ихтиофауне у погледу еколошких и биогеографских карактеристика. Изучава се и паразитофауна слатководних риба; утицај степена инфицираности паразитима на здравствено стање риба.
Чланови тима такође раде на проучавању активности антиоксидативних ензима и експресији протеина CYP1A као индикатора стреса у акватичним екосистемима.
Од 2005. Одељење успешно учествује у провери квалитета рада лабораторије (бентосни макроинвертебрати), како би лабораторија имала статус референтне за приступ Међународној мониторинг мрежи (ТНМН) земаља Дунавског слива.
У сарадњи са колегама из подунавских земаља, у оквиру активностии Међународне комисије за заштиту реке Дунав (International Commission for the Protection of the Danube River - ICPDR), чланови нашег тима учествују у мултидисциплинарним истраживањима Дунава и његових притока, са циљем обезбеђивања високо упоредиве и поуздане информације о квалитету воде, трофичког статуса, очувања биодиверзитета и праћењу статуса угрожених врста. Чланови тима учествовали су у неколико међународних експедиција:
(2001) Прво заједничко истраживање Дунава (JDS 1) - у организацији Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR), са циљем да се добију високо упоредиве и поуздане информације о квалитету воде дуж читавог тока реке Дунав (чланови тима су учествовали у истраживању дела тока кроз Србију),
(2001) Међународно истраживање Тисе - у организацији Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR), са циљем да се добију високо упоредиве и поуздане информације о квалитету воде дуж читавог тока реке,
(2004) АуаТерра истраживање Дунава - пројекат подржан од стране EC FP6 пројекта AquaTerra - истраживање је обухватило део тока Дунава од Беча до Видина/Калафата (румунско-бугарски део тока),
(2007) Друго заједничко истраживање Дунава (JDS 2) - у организацији Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR), Европске комисије и подунавских земаља са циљем да се добију високо упоредиве и поуздане информације о квалитету воде дуж читавог тока реке Дунав и
(2013) Треће заједничко истраживање Дунава (JDS 3) - у организацији Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR), Европске комисије и подунавских земаља са циљем да се добију високо упоредиве и поуздане информације о квалитету воде дуж читавог тока реке Дунав.
Са циљем процене статуса, израде методологије процене ризика и дефинисања мера сузбијања водених инвазија, формирана је AISSIC (Allochthonous Invasive Species of the Southern Invasion Corridor) база података о алохтоним инвазивним врстама дунавског слива, као разултат рада чланова тима.
Тим остварује успешну сарадњу са националним и међународним институцијама које се баве истом, или сличном проблематиком: Међународна комисија за заштиту реке Дунав (Интернатионал Цоммиссион фор тхе Протецтион оф тхе Данубе Ривер - ИЦПДР); Међународне комисије за слив реке Саве; Институт за водопривреду "Јарослав Черни" (Београд, Србија); Институт Јожеф Штефан (Љубљана, Словенија); Универзитет у Скопљу (Македонија); Универзитет у Загребу (Хрватска); Агенција за заштиту животне средине Републике Србије; Центар за еколошка истраживања Мађарске Академије Наука; Биолошки факултет, Универзитет у Београду; Институт за биологију мора (Котор, Црна Гора); Институт за животну средину (Кос, Словачка); Санкт-Петерсбург Стате Университи (Русија); Институт за биологију јужних мора (Филијала Odessa, Ukraina); Институт за зоологију, Националне Академије Наука (Минск, Белорусија); Центар за заштиту животне истраживања Leipzig-Halle (UFZ, Немачка); Gobio GmbH - Институт за екологију вода и примењену биологију (Хесен, Немачка).
ОСНОВНЕ ТЕМЕ:
Алге - фитобентос и фитопланктон
Екологија и таксономија акватичних макробескичмењака
Исхрана и екологија риба
Таксономија и екологија водоземаца
Паразити риба
Мониторинг акватичних екосистема
Заштита вода
Алохтоне и инвазивне врсте
Екогенотоксикологија
Микробиологија воде
Очување биодиверзитета
У недељу, 4. јуна 2017, од 11 до 19, испред Галерије Природњачког музеја на Калемегдану биће одржана изложба гљива Миколошког друштва Србије.
Адреса
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
Контакт
Телефон: +381 11 20 78 300
Факс: +381 11 27 61 433
Е-маил: ibiss@ibiss.bg.ac.rs