Екологија се од оснивања Института 1947. год. негује и развија као посебан истраживачки правац. Одељење за екологију обједињује најзначајнија сазнања стечена у комплексним и стационарним истраживањима екосистемског карактера. Стечена искуства су резултат рада фитоеколога и зооеколога који су дуги низ година били организовани у четири одељења института (Одељење за физиолошку и биохемијску екологију биљака, Одељење за фитоекологију, Одељење за зооекологију и Одељење за ентомологију). Оснивачи чијом су се заслугом и ангажовањем развијале поједине области су првенствено академик Синиша Станковић, затим проф. Милорад Јанковић, др Војислав Мишић и проф. Максим Тодоровић. Одељење за екологију данас чине истраживачи сврстани у две групе: екологија биљака и екологија животиња.

Научна истраживања која се данас реализују у Одељењу представљају континуитет у еколошким истраживањима од оснивања института до данас. Фитоеколошка и зооеколошка истраживања, која су се некада одвијала у оквиру више одељења, данас се реализују у оквиру Одељењу за екологију.

Фитоеколошка истраживања интегришу екофизиолошка истраживања биљака и истраживање биолошког диверзитета. Екофизиолошка проучавања фокусирана су на: дефинисање лимитирајућих фактора животне средине; анализу морфолошког, анатомског, физиолошког, биохемијског и молекуларног одговора биљних врста на антропогено-индуковану деградацију станишта; идентификацију биљних врста које својим екофизиолошким адаптацијама и алелопатским интеракцијама одражавају промене у квалитету животне средине; и на процену њиховог екофизиолошког потенцијала да у антропогено измењеним условима опстану. Истраживања се концентришу на дефинисање еколошки базираних принципа за неутралисање, или смањење поремећаја у функционисању екосистема и обнављање биодиверзитета антропогено нарушених предела. Истраживањима су обухваћени различити типови нарушених станишта: девастирани шумски екосистеми, урбане и рипаријалне зоне оптерећене полутантима, депоније пепела и шљаке термоелектрана, као и различити типови природних станишта. Као модел-организми користе се аутохтоне и алохтоне биљне врсте (индикатори), које на репрезентативан начин карактеришу одређено станиште, или одређену антропогену активност. Испитивања интегришу теренска (in vivo i in situ) истраживања и лабораторијска мерења и анализе. Користе се различите технике: индукована флуоресценција хлорофила, спектрофотометријске и спектрометријске анализе, светлосна и SEM микроскопија, различите аналитичке хемијске, биохемијске и молекуларне технике у комбинацији са мултиваријационим методама и моделовањем адаптивног одговора биљака на антропогене поремећаје у екосистемима. Резултати ових истраживања примењују се у анализи утицаја и последица ефеката антропогене деградације станишта на биодиверзитет и функционисање екосистема. Осим фундаменталног, наведена истраживања имају и апликативан карактер, усмерен у правцу екологије обнављања. У том смислу тестирају се различити приступи и технике, с циљем дефинисања оптималног модела који може ефикасно помоћи у обнављању биодиверзитета различитих и у различитом степену нарушених терестричних екосистема.

Садашња фитоеколошка истраживања усмерена су и на истраживања шумских популација које својим присуством, генетичком структуром, физиолошким, морфолошким и репродуктивним својствима откривају историју вегетације и адаптивни потенцијал локалних популација да опстану у неповољним условима животне средине. Истраживања се фокусирају на представнике шумске флоре у заштићеним екосистемима (у рефугијумима, клисурама, кањонским долинама и планинским масивима) и најосетљивијим деловима екосистема (на ивицама шумских појаса), као и на откривање тока миграције врста у давној прошлости и њено предвиђање у скорој будућности. Резултати проучавања реликтних, ендемичних, угрожених, економски важних (или потенцијално важних) шумских врста нашег дела Балканског полуострва представљају научну основу за очување и заштиту биодиверзитета и директна су подршка спровођењу међународних обавеза о заштити биодиверзитета шумских екосистема и угрожених врста.

У циљу сагледавања интерактивности и међузависности геолошке подлоге, земљишта, климе, биодиверзитета и локалног становништва спроводе се и етноботаничка истраживања која олакшавају процену економског значаја природних станишта. Ова су истраживања усмерена пре свега ка очувању природних ресурса, заштити етноботаничког материјала и биолошке разноврсности предела.

Зооеколошка истраживања усмерена су на испитивања деловања абиотичких (полутаната) и биотичких (екто и ендопаразита и микроорганизама) фактора на имунски систем мишоликих глодара који је због своје високе сложености осетљив на различите утицаје из спољашње средине. Ова истраживања се спроводе код врсте Ratus norvegicus која се сматра природним имунобиолошким моделом за испитивање одбрамбених механизама. Истражује се утицај полутаната (кадмијума), или родентицида (варфарин) на имунски систем различитих сојева лабораторијских популација и популација из природе R. norvegicus, анализом ћелијских и молекулских механизама имуномодулаторног (проинфламаторног и имуносупресивног) капацитета у базалним условима имунске функције. Такође, истраживања су усмерена на индукције имунског одговора, посебно имунског одговора на резистенцију опортунистичкких микроорганизама као што је гљива Aspergillus fumigatus. Истраживања механизама резистенције на варфарин код природних популација мишоликих глодара, спроводе се испитивањем и анализом имуномодулаторног потенцијала на овај родентицид.

Зооеколошка истраживања усмерена су и на проучавање орнитофауне: на одређивање њиховог квалитативног и квантитативног састава на различитим стаништима, одређивање најмање површине станишта неопходног за очување птица и home-range угрожених врста, мониторинга индикаторских врста или група врста у склопу праћења нарушавања природних станишта и глобалних климатских промена, издвајање центара биодиверзитета и њихово повезивање коридорима између фрагментисаних станишта, цензус и демографска праћења угрожених врста (првенствено супа Gyps fulvus), конзервацију биодиверзитета, конзервациону екологију и реинтродукцију на Балканско полуострво, успостављање мониторинга угрожених и значајних врста орнитофауне.

Одабране публикације (1991-2017)

1. Avramov S, Pemac D, Tucić B. Phenotypic plasticity in response to an irradiance gradient in Iris pumila: adaptive value and evolutionary constraints. Plant Ecol. 2007;190(2):275-290.
2. Barisić Klisarić N, Miljković D, Avramov S, Živković U, Tarasjev A. Fluctuating asymmetry in Robinia pseudoacacia leaves - possible in situ biomarker? Environ Sci Pollut. R. 2014;21(22):12928-12940.
3. Crnobrnja J, Kalezić M, Tucić N. Multilocus structure of the smooth newt (Triturus vulgaris, Caudata) natural populations. Gen Sel Evol. 1992;24:385-392.
4. Cvijanović M, Ivanović A, Kalezić M, Zelditch M. The ontogenetic origins of skull shape disparity in the Triturus cristatus group. Evol Develop. 2014;16(5):306-317.
5. Džukić G, Kalezić M. The biodiversity of amphibians and reptiles in the Balkan Peninsula. In: Griffiths HI, Kryštufek B, Reed JM, editors. Balkan Biodiversity: Pattern and Process in the European Hotspot. Springer, 2004; p. 167-192.
6. Đorđević M, Stojković B, Savković U, Immonen E, Tucić N, Lazarević J, Arnqvist G. Sex-specific mitonuclear epistasis and the evolution of mitochondrial bioenergetics, ageing and life history in seed beetles. Evolution. 2017;71(2):274–288.
7. Manitašević S, Dunđerski J, Matić G, Tucić B. Seasonal variation in heat shock proteins Hsp70 and Hsp90 expression in an exposed and a shaded habitat of Iris pumila. Plant Cell Env. 2007;30(1):1-11.
8. Maritz B, Penner J, Martins M, Crnobrnja-Isailović J, Spear S, Alencar LRV, Sigala Rodriguez J, Messenger K, Clark RW, Soorae P, Luiselli L, Jenkins C, Greene HW. Identifying global priorities for the conservation of vipers. Biol Conserv. 2016;204:94-102.
9. Milenković M, Jojić-Šipetić V, Blagojević J, Tatović S, Vujošević M. Skull variation in Dinaric-Balkan and Carpathian gray wolf populations revealed by geometric morphometric approaches. J Mammal. 2011;92(2):396-406.
10. Pemac D, Tucić B. Reaction norms of juvenile traits to light intensity in Iris pumila (Iridaceae): a comparison of populations from exposed and shaded habitats Plant Syst Evol. 1998;209(3-4):159-176.
11. Simonović P, Nikolić V. Density-dependence of growth characteristics and maturation in stream-dwelling resident brown trout, Salmo trutta, in Serbia. Fish Managem Ecol. 2007;14:1-6.
12. Stojković B, Sayadi A, Đorđević M, Jović J, Savković U, Arnqvist G.: Divergent evolution of life span associated with mitochondrial DNA evolution. Evolution. 2017;71(1):160-166.
13. Tarasjev A. Flowering phenology in natural populations of Iris pumila. Ecography. 1997;20:48-54.
14. Tomašević-Kolarov N, Ivanović A, Kalezić M. Morphological Integration and Ontogenetic Niche Shift: A Study of Crested Newt Limbs. J Exp Zool Part B. 2011;316B(4):296-305.
15. Tucić B, Stojković B. Shade avoidance syndrome in Picea omorika seedlings: a growth-room experiment. J Evol Biol. 2001;14(3):444-455.
16. Tucić N, Stojković O, Gliksman I, Milanović D, Šešlija D. Laboratory evolution of life-history traits in the bean weevil (Acanthoscelides obtectus): The effects of density-dependent and age-specific selection. Evolution. 1997;51(6):1896-1909.
17. Vukov T, Sotiropoulos K, Wielstra B, Džukić G, Kalezić M.The evolution of the adult body form of the crested newt (Triturus cristatus superspecies, Caudata, Salamandridae) J Zool Syst Evol Res. 2011;49(4):324-334.
18. Vuleta A, Manitašević Jovanović S, Tucić B. Adaptive flexibility of enzymatic antioxidants SOD , APX and CAT to high light stress : the clonal perennial monocot Iris pumila as a study case. Plant Physiol. Bioch. 2016;100:166-173.
19. Urošević A, Ljubisavljević K, Ivanović A. Patterns of cranial ontogeny in lacertid lizards: morphological and allometric disparity. J Evol Biol. 2013;26(2):399-415.
20. Živanović G, Arenas C, Mestres F. Individual inversions or their combinations: which is the main selective target in a natural population of Drosophila subobscura? J Evol Biol. 2016;29(3):657-664.

Пројекат #173043 Диверзитет водозамаца и гмизаваца Балкана: еволуциони аспекти и конзервација

1. Urošević A, Ljubisavljević K, Ivanović A. Variation in skull size and shape of the Common wall lizard (Podarcis muralis): allometric and non-allometric shape changes. Contrib to Zool. 2014;83(1):67–77.
2. Golubović A, Andjelković M, Arsovski D, Vujović A, Djordjević S, Tomović L. Skills or strength - how tortoises cope with dense vegetation? Acta Ethol. 2014;17(3):141–7.
3. Vukov TD, Cvijanović M, Wielstra B, Kalezić ML. The Roles of Phylogeny and Climate in Shaping Variation in Life-History Traits of the Newt Genus Triturus (Caudata, Salamandridae). Ann Zool Fennici. 2014;51(5):445–56.
4. Cvijanović M, Ivanović A, Kalezić ML, Zelditch ML. The ontogenetic origins of skull shape disparity in the Triturus cristatusgroup. Evol Dev. 2014;16(5):306–17.
5. Ivanović A, Cvijanović M, Denoël M, Slijepčević M, Kalezić ML. Facultative paedomorphosis and the pattern of intra- and interspecific variation in cranial skeleton: Lessons from European newts (Ichthyosaura alpestris and Lissotriton vulgaris). Zoomorphology. 2014;133(1):99–109.
6. Tomašević Kolarov N. Heterochrony and limb form variation in crested newts. J Zool. 2013;290(1):68–79.
7. Urošević A, Ljubisavljević K, Ivanović A. Patterns of cranial ontogeny in lacertid lizards: Morphological and allometric disparity. J Evol Biol. 2013;26(2):399–415.
8. Golubović A, Bonnet X, Djordjević S, Djurakic M, Tomović L. Variations in righting behaviour across Hermann's tortoise populations. J Zool. 2013;291(1):69–75.