Finansijer: Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije

Ugovor: Ugovor o realizaciji i finansiranju naučnoistraživačkog rada NIO u 2024. godini

Broj ugovora: Ev. broj : 451-03-66/2024-03/ 200007 od 05. 02. 2024.

Rukovodilac: dr Mirjana Mihailović

Učesnici iz IBISS-a: svi zaposleni istraživači

Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”- Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu (u daljem tekstu: IBISS) shodno osnivačkim aktima predstavlja instituciju čija je osnovna delatnost istraživanje u oblasti bioloških nauka. Naučnoistraživački rad u IBISS-u odvija se kroz 14 odeljenja. Planirana istraživanja i teme odeljenja IBISS-a u toku 2024:

• Odeljenje za biohemiju će izučavati: (a) molekulske osnove i terapijske pristupe lečenju gojaznosti koja je izazvana ishranom sa povećanim kalorijskim unosom u animalnim modelima, u kliničkoj studiji na gojaznim adolescentima i na ćelijskim linijama masnog tkiva i hepatocita; (b) molekulske mehanizme u osnovi blagotvornih efekata prirodnih proizvoda (biljni ekstrakti iz latica Crocus sativus, plodovi jagode) na animalnom modelu gojaznosti.
• Saradnici Odeljenja za citologiju će nastaviti sa istraživanjima efekata starenja, naknadnih tretmana sintetskim steroidima i polifenolnim jedinjenjima biljnog porekla na morfološke i funkcionalne parametre neuroendokrinog sistema i akcesornih organa, u različitim pacovskim modelima. Nova istraživanja o uticaju tretmana sintetskim peptidnim hormonom digestivnog trakta liraglutidom, u kombinaciji sa fizičkim vežbanjem, na endokrini sistem i metabolizam biće sprovedena u modelu sredovečnih pacova. Nastaviće se ispitivanja razvojne toksičnosti selena u nanoformi na pacovskom modelu trudnoće, kao i metaboličkih i reproduktivnih parametara potomaka pacova prenatalno tretiranih deksametazonom. Uspostaviće se novi model sistem zebrica radi ispitivanja razvojne toksičnosti potencijalno štetnih supstanci uključujući i zagađivače životne sredine.
• Istraživanja u Odeljenju za ekologiju će obuhvatiti proučavanja složenih interakcija živog sveta i životne sredine i integrišu ekofiziološka istraživanja i istraživanja biološkog diverziteta. Proučavaju se adaptivni odgovori biljaka i životinja na antropogeno indukovanu hemijsku i fizičku degradaciju staništa i klimatske promene, u cilju zaštite biodiverziteta, i zaštite i obnavljanja životne sredine.
• Delatnost Odeljenje za evolucionu biologiju obuhvatiće sledeće teme: osnovna (teorija evolucije i filogenija) i primenjena (monitoring i zaštita biodiverziteta i životne sredine) evoluciono- biološka istraživanja na odabranim taksonima kičmenjaka, beskičmenjaka i biljaka uključivaće prirodne i eksperimentalne populacije te biohemijske, molekularno- biološke, citološke, histološke, fiziološke, fenološke i populaciono- biološke metode, recipročnu transplantaciju, klasičnu i geometrijsku morfometriju kao i laboratorijsku evoluciju.
• Odeljenje za fiziologiju baviće se istraživanjem molekularnih mehanizama redoks signalinga i održavanja redoks ravnoteže u homeostazi, adaptaciji i patologiji. Istraživanja su usmerena da delovanje različitih supstanci, kao što su atipični antipsihotici, nano čestice selena, esencijalni i toksični metali, različiti suplementi itd. na parametre oksidativnog stresa kod ljudi i životinja. Proučava se takođe i antioksidativna zaštita kod stonoga, uticaj saobraćajne buke, MS-222, nanočestica, herbicida i veštačkog svetla na vodozemce u domenu promene i održavanja redoks ravnoteže. Pratiće se uticaj promenjenog redoks statusa na kontraktilnost izolovanog ileuma.
• U okviru aktivnosti Odeljenja za fiziologiju biljaka istraživaće se: 1. fiziološki i molekularni mehanizmi regulacije morfogeneze i odgovora biljaka na ekstremne uslove životne sredine u cilju poboljšanja njihovog kvaliteta i otpornosti, 2. mehanizmi delovanja prirodnih proizvoda odabranih biljaka i gljiva, njihova farmakološka aktivnost i primena metaboličkog inženjeringa u cilju održive proizvodnje i 3. genetički i hemijski diverzitet ugroženih biljaka Balkanskog poluostrva u cilju ex situ zaštite.
• Odeljenje za fiziologiju i biohemiju insekata baviće se fiziološkim odgovorima ekonomski značajnih vrsta insekata na akutno i hronično delovanje sredinskih stresora, kao i ispitivanjem citotoksičnosti, genske ekspresije proteina stresa, digestivnih enzima, steroidnih hormona, antioksidativne zaštite kao potencijalnih biomarkera sredinskih zagađenja. Ispitivaće se i prooksidantno delovanje biljnih ekstrakata i etarskih ulja kao potencijalnih bioinsekticida, kao i korišćenje insekata u proizvodnji hrane i eliminaciji organskog otpada.
• Saradnici Odeljenja za genetiku populacija i ekogenotoksikologiju bave se populaciono-genetičkim istraživanjima markera genomske varijabilnosti u prirodnim populacijama vrsta Drosophila, Apis mellifera i različitih vrsta ptica grabljivica i vilinih konjica. Integrativnim pristupom eksperimentalne laboratorijske evolucije izučavaju se populacioni, adaptivni, genetički i ponašajni odgovori na stres izazvan antropogenim uticajima kao i genetička toksikologija lekovitih biljaka.
• U Odeljenju za genetička istraživanja analiziraće se genetipski i fenotipski diverzitet populacija glodara i slepih miševa i njihovih parazita u urbanim i ne urbanim područjima. Analiza transmisije B hromozoma kod A. flavicollis, u populacionim kavezima biće nastavljena, kao i prikupljanje uzoraka za transkripcionu analizu B+/B0 jedinki. Sprovešće se: citogenetička, molekularna, morfološka i istraživanja zoonotskih virusa kod Nannospalax leucodon i genetička i morfološka istraživanja više vrsta kičmenjaka, beskičmenjaka i njihovih patogena.
• Odeljenje za imunologiju će se baviti sledećim istraživačkim temama: 1. istraživanje patogeneze autoimunosti CNS na animalnim modelima multiple skleroze i uzorcima pacijenata; 2. ispitivanje mogućnosti terapije dijabetesa tipa 1 modulacijom crevnih limfocita urođene imunosti; 3. istraživanje terapijskog efekta aktivatora NRF2 u inflamatornim bolestima; 4. ispitivanje interakcija konstituentata mikrosredine tumora i njihove uloge u progresiji maligne bolesti i odgovoru na terapiju, i 5. kreiranje novih terapeutskih pristupa baziranih na dizajnu analoga prirodnih molekula, hibridnih jedinjenja i nanotehnologiji.
• U Odeljenju za molekularnu biologiju istraživaće se: ulogu prirodnih antioksidanasa u dijabetesu i kanceru; mehanizme DNK (de)metilacije i primenu CRISPR/dCas9 za povećanje broja insulin-produkujućih ćelija, za senzitizaciju rezistentnih karcinoma i indukciju “BRCAness” fenotipa; efekte modulacije feroptotskog signalnog puta prirodnim i sintetskim donorima vodonik persulfida u dijabetesu i kalorijskom restrikcijom u kanceru i starosno-zavisne razlike tkivno-specifičnog redoks-inflamatornog odgovora na povećan unos glukoze.
• Odeljenje za neurobiologiju sprovodi sledeća istraživanja: 1. ispitivanje efekata različitih nutritivnih intervencija na zdravlje i dugovečnost 2. neurobihevioralna istraživanja mišjih modela Alchajmerove i Parkinsonove bolesti (APP-KI i Hualpha-Syn(A53T) modeli); 3. efekat polnih hormona na mozak; 4. hormon rasta i EAE; 5. uticaj agmatina na mikrogliju in vitro; 4. uloga GABA neurona u poremećajima spavanja, memorije i sinaptičkoj reorganizaciji u modelima Parkinsonove bolesti i u anesteziji hirurškog nivoa; 7. ispitivanje novih anti-gliomskih terapeutskih strategija.
• Istraživačke teme Odeljenja za neurofiziologiju biće: interakcija glijskih i imunskih ćelija; sprega neuro-, gliotransmitera i aktivnosti glije; razvoj metodologije pripreme akutnih moždanih isečaka, izolacije i propagacije astrocita; biofizika jonskih struja i mitohondrija; modeliranje izrastanja neurita; uloga autofagije u antitumorskim efektima eksperimentalnih jedinjenja; uticaj magnetnog polja i neuroaktivnih supstanci na CNS, neuromotorni razvoj i ponašanje životinja.
• Istraživačke teme Odeljenja za hidroekologiju i zaštitu voda obuhvatiće: Barkoding i e-DNK metoda u detekciji biodiverziteta; Biodiverzitet vodenih organizama; Ugroženost i konzervacija vodenih vrsta i staništa; Invazivne akvatične vrste; Paraziti riba; Mikrobiologija i ekogenotoksikologija voda; Uticaj pritisaka na akvatični biodiverzitet; Praćenje biomarkera u cilju procene statusa okruženja i razvoj indeksa ocene ekološkog statusa; Primena Okvirne direktive o vodama EU; Rana detekcije infektivnih agenasa u vodi i dejstvo plastičnih polimera na vodene ekosisteme.