Због великог интересовања за обуку ”Обликовање докторске дисертације” у Универзитетској библиотеци ”Светозар Марковић”, специјално за докторанде Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић", ова обука ће бити организована у простору библиотеке ИБИСС.

Обука за докторанде ИБИСС биће одржана у четвртак 29.9.2016. године од 11 до 13 часова у библиотеци ИБИСС.

О темама, термину и начину пријаве за ову обуку можете прочитати у секцији Едукације.

Колеге које су се већ пријавиле на обуку у Универзитетској библиотеци, а којима више одговара термин у нашем Институту, слободно могу да откажу термин у Универзитетској и пријаве се на обуку у Институту.

Универзитетска библиотека “Светозар Марковић” поново организује обуку за докторанде ”Обликовање докторске дисертације”. Први наредни термин је 22.9.2016. у 18 часова. Заинтересовани могу да се пријаве за обуку путем онлајн формулара.

Теме обуке су: Елементи дисертације према упутствима Универзитета у Београду, обавезни прилози, депоновање у Дигитални репозиторијум, видљивост дисертације на интернету.

Следећи термини обуке биће оглашавани на сајту Универзитетске библиотеке.

И ове године Србија је део Европске ноћи истраживача која се одржава широм Европе и суседним земљама последњег петка у септембру. Овогодишња Ноћа истраживача се одржава 30. септембра од 17-22 х у Србији у 7 градова: Београд, Ниш, Крагујевац, Пирот, Пожаревац, Петница и Инђија.

ИБИСС је први пут координатор и носилац Хоризон2020 пројекта "Ноћ истраживача", финансиран од стране Европске Комисије у оквиру Марија Склодовска - Кири акције. Европска Ноћ истраживача има за циљ да приближи истраживаче широј јавност, у смислу промоције истраживача и њихових истраживања, да укаже на утицај науке у свакодневном животу, а са крајњом намером да подстакне младе људи да се упусти у истраживачке каријере. Сваке године, последњег петка у септембру, научници излазе на улице да приближе науку свим заинтересованима, од 2 до 102 године.

Предавач: Ivan Topisirovic, M.D., Ph.D., Investigator, Lady Davis Institute for Biomedical Research, SMBD Jewish General Hospital, McGill University

Време: 24.08.2016. у 13.00

Место: Библиотека ИБИСС

Докторске студије на Универзитету у Београду

Докторска дисертација је самостални и оригинални научноистраживачки рад кандидата у једној или више научних области и представља завршнио део програма докторских студија. Кандидат стиче право на пријаву докторске дисертације када испуни услове и положи испите предвиђене студијским програмом.

Студент подноси пријаву теме докторске дисертације одговарајућем телу факултета на одговарајућем обрасцу које оно разматра и предлаже ментора и Комисију за оцену научне заснованости теме дисертације и пред којима студент брани предложену тему. Председник Комисије припрема извештај о оцени у року од 30 дана од дана именовања Комисије на основу које наставно-научно веће доноси одлуку о прихватању теме и одређивању ментора што се доставља студенту и ментору.

Докторску дисертацију у електронском облику и одговарајућем броју штампаних примерака и писану сагласност ментора да може поднети докторску дисертацију на оцену, студент подноси факултету најкасније шест месеци пре истека рока за завршетак студија. Наставно-научно веће потом формира Комисију за оцену докторске дисертације у складу са Правилником која даје оцену докторске дисертације са образложењем.

Након пријема извештаја Комисије за оцену докторске дисертације, декан је дужан да докторску дисертацију и извештај Комисије учини доступним јавности у библиотеци факултета и у електронској верзији на званичној интернет страници факултета и Универзитета http://uvidok.rcub.bg.ac.rs/ , до одбране дисертације. Рок за увид јавности је 30 дана пре усвајања извештаја комисије.

Одбрана докторске дисертације је усмена и јавна, а кандидат је брани пред Комисијом за одбрану докторске дисертације. Дан, час и место одбране заказује се посебном одлуком декана. Информација о одбрани докторске дисертације са подацима о кандидату, теми, времену и месту одржавања одбране, објављује се у средствима јавног информисања и на интернет страници факултета, најкасније пет дана пре датума одржавања одбране.

Лице које одбрани докторску дисертацију стиче научни назив доктора наука у одговарајућој научној област. Факултет на коме је кандидат одбранио докторску дисертацију дужан је да у року од месец дана од дана одбране достави Универзитету оригинал записника са одбране докторске дисертације.

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић трајно чува штампану и електронску верзију докторских дисертација одбрањених на Универзитету. Електронска копија дисертације се чува у Дигиталном репозиторијуму Универзитет http://eteze.bg.ac.rs/.

Коплетан текст Правилнка доступан је овде:

Правилник о доктотским студијама УБ из 2010.

Правилник о докторским студијама УБ из 2016. (примењује се на студенте уписане на докторске студије почев од 2016/2017)

Правилник о докторским студијама УБ - Биолошко факултет (15/276-07.09.2018)

Обликовање дисретације

Упутство за блик и садржај докторске диертације која се брани на Универзитету у Београду у складу са важећим правилником о изради докторске дисертаицје доступно је на сајту Универзитета: http://bg.ac.rs/files/sr/studije/Doktorska-oblik-sadrzaj.pdf

У циљу адекватног похрањивања докторске дисертације у Дигитални репозиторијум УБ, у складу са начелом отвореног приступа научном знању, обавезни саставни део дисертације су и:

• потписана изјава о ауторству, којом се тврди да у докторској дисертацији нема делова којима се нарушавају ауторска права других особа
• потписана изјава да су обе верзије, штампана и електронска, истоветне
• потписана изјава којом се овлашћује Универзитетска библиотека „Светозар Марковић да дисертацију чува у Дигиталном репозиторијуму Универзитета у Београду, те је учини доступном јавности, под условима дефинисаним лиценцом за коју се аутор одлучи. Више о лиценцама које се нуде може се прочитати овде: http://creativecommons.org.rs/?page_id=74

Ове изјаве додају се на крају дисертације, иза биографије аутора, и у штампаној и у електронској верзији. ВАЖНО: У електронској верзији потпис на изјавама није потребан.

Универзитетска библиотека ”Светозар Марковић” реалзује курс за студенте докторских студија ”Обликовање докторске дисертације” који се редовно одржава неколико пута током школске године. Све о овом курсу можете прочитати овде: http://www.unilib.rs/usluge/edukacija/ .

О свим детаљима у вези са процедуром пријаве и предаје докторске дисертације, студенти треба да се информишу код продекана за докторске студије на факултети на ком су уписали докторске студије.

Важни линкови

Универзитет у Београду докторске студије

УвиДок - Увид у јавности у докторске дисертације

Е-тезе Универзитета у Београду

НаРДуС - Национални репозиторијум докторских дисертација у Србији

Ретроспективна дигитализација докторских теза

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић", депозитна библиотека докторских дисертација одбрањених на Универзитету у Београду, започела је пројекат ретроспективне дигитализације докторских теза. Сви радови, који на овај начин буду похрањени у дигитални репозиторијум добиће свој трајни линк, у одређеном тренутку DOI број и биће видљиви преко Европског портала Dart Europe. На овај начин биће дигитализоване само оне дисертације које се чувају у фонду Универзитетске библиотеке.

Процедура за унос дисертација одбрањених пре 2012. године у дигитални репозиторијум заснива се на процедури која се односи на нове докторске дисертације. Потребно је поднети захтев за дигитализацију, попунити формуларе, припремити пратећи материјал, а дисертације ће скенирати Универзитетска библиотека без накнаде трошкове.

Захтев за дигитализацију

Формулар са метаподацима

Прилог - изјава о ауторству и коришћењу

Према Правилнику о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача (Национални савет за научни и технолошки развој, 2008), којим се утврђује поступак стицања научних и истраживачких звања, кандидат, односно комисија за писање извештаја о кандидату, треба да достави комплетну библиографију кандидата са потпуним референцама разврстаним према категоријама научног рада (М коефицијенти).

Званичну потврду на меморандуму библиотеке са печатом и потписом библиотекара о броју цитата издају Универзитетска библиотека „Светозар Марковић" (без самоцитата) и Библиотека Матице српске (са самоцитатима). Ова услуга се наплаћује према утврђеном ценовнику (на цену утичу: период за који се тражи цитираност, број цитата, ургентност издавања потврде и формат издавања потврде). Рок за израду је 10 дана.

Кандидат треба да достави своје основне податке и комплетну библиографију са тачним распоредом аутора урађену хронолошки. Претраживање цитираности радова се врши за сваки појединачни рад из приложене библиографије прем првом аутору. Подносилац захтева добија библиографију цитираних радова за тражени период у електронској форми на CD-у и званичну потврду на меморандуму Библиотеке са печатом и потписом библиотекара о броју цитата.

Уколико није неопходно да овај прилог за стицање звања има печат и потпис библиотеке, кандидат, односно комисија могу сами да сачине библиографију са бројем цитата. Овде су наведни упутства и докуменати који могу бити од помоћи приликом израде библиографије:

Др Стела Филипи Матутиновић, Научне информације у Србији, 2. измењено и допуњено издање, Београд, 2013. публикација намењена за едукацију докторанада и истраживача у области евалуације научног рада, приступа и коришћењу расположивих електронских извора и проналажењу релевантних.

Тумачење SCI листе коју је издао Национални савет за високо образоваје РС.

Аналитичар за биологију - при Министарству науке од ког се може добити више информација у вези са вредновањем научног рада.

Аутоцитати, коцитати, хетероцитати: аутоцитати (самоцитати) су цитати код којих аутори (први аутор) цитирају своје претходне радове; коцитати су цитати код који аутори цитирају друге ауторе са којима су писали неки ранији рад; хетероцитати (прави цитати) су цитати код којих аутори цитирају друге ауторе. Према Правилнику о стицању звања потребно је у својој библиографији навести укупан број цитата, број хетероцитата и број аутоцитата.

Категоризација домаћих часописа која се ажурира према документима преузетих са веб-странице Министарства науке.

Библиографски алати, односно Reference management software, су програми намењени првенствено академској јавности за генерисање, чување и управљање цитатним подацима у циљу поједностављивања процеса писања научног рада. Постоји велики број оваквих програма. Нуде различите могућности па су неки од њих и друштвене мреже које омогућавају заједнички рад на једном предмету и размену искустава, други омогућавају и чување фајлова и анотирање у самом програму. Неки програми имају развијене додатке за програме за обраду текста (нпр. Word) што олакшава уношење цитата и библиографије приликом писања рада. Неки су комерцијални, други су бесплатни. Зависно од својих потреба и могућности научници сами бирају програм за свој рад. Постоје и компаративне анализе које могу помоћи приликом одабира (Comparison of Reference Management Software или Comprehensive Comparison of Reference Managers Mmendeley vs Zotero vs Docear). На овој страни издвојени су неки од бесплатних библиографских алата.

Mendeley

Mendeley је бесплатан програм за управљање референцама, организовање библиотеке референци и академска социјална мрежа. Менделе је могуће користити бесплатним регистровањем на Mendeley-порталу чиме се одмах приступа и социјалној мрежи. Доступна је десктоп-апликација и обе ове варијанте се синхронизују. Подаци библиотеке се чувају на серверу Mendeley-а и доступни су само регистрованом члану ком се додељује 2GB простора.

За увоз података са веба Mendeley је креирао икону (bookmarklet) која се једноставно превлачи на линију обележивача претраживача преко које се једноставно учитавају подаци у библиотеку. Mendeley аутоматски преузима метаподатке које је могуће проширивати и обележавати ради боље организације и претраге властите библиотеке. За писање рада, односно цитирање, Mendeley је развио plug-in који се инсталира у програму за процесирање текста. Mendeley подржава најчешће цитатне стилове у академским часописима. Могуће је увозити и извозити податке других програма за управљање референцама. Такође је могуће формирати затворену групу која ради на једном пројекту без директног контакта.

Mendeley се од 2013. налази у власништву Elseviera што је изазвало критике дела научне јавности који се залаже за Отворени приступ. У понуди је бесплатна верзија, али је могућа надоградња уз плаћање.

Mendeley нуди добру подршку за своје кориснике са кратким и јасним упутствима који су доступни на њиховом YouTube-каналу.

Zotero

Zotero је бесплатан програм за управљање библиографским подацима и истраживачким материјалом, као нпр. PDF-фајловима. Може да се користи као plug-in на FireFox-у или као standalone апликација. Zotero омогућава да се подаци чувају на персоналном рачунару, али и на вебу како би се подацима могло приступити са било ког рачунара. Обе локације је могуће синхронизовати.

Zotero аутоматски препознаје садржаје на претражвачу. У линији URL-а се појављује иконица која омогућава да се библиографски подаци са те странице сачувају у Zotero-библиотеци, а ако је доступна, може да се преузме и копија PDF-фајла. Корисник овај запис у својој библиотеци може да анотира, да му додајте тагове, прилоге и друге мета-податке. Овим се олакшава организовање и претраживање библиотеке. Приликом писања рада у програму за обраду текста са инсталира plug-in помоћу ког се директно уносе рефернеце из своје библиотеке у жељеном стилу. Zotero подржава већину стилова академских часописа. Zotero такође омогућава увоз и извоз библиографских података других програма за управљање референцама.

Zotero је развијен у Центру за историју и нове медије при Универзитету „Џорџ Мејсон" и његов развој подржава једна широка заједница.

Библиотека Института за техничке науке је направила детаљно упуство за инсталацију Zotera и његову употребу.

Библиотека Института Руђер Бошковић је израдила Zotero-priručnik који је могуће преузети.

CiteULike

CiteULike је сервис за чување, управљање и дељење библиотеке референци једног истраживача. Развијен је са жељом да се промовише и развија дељење цитатних информација између научника. Сервис је бесплатан и смештен је на централно-хостованом сајту. За коришћење овог сервиса није неопходан софтвер. Довољно је регистровати се на овом сајту, затим са картице „CiteULike" изабрати Browser Button и линк „Post to CiteULike" превући на линију обележивача претраживача. Овом иконицом се преузимају библиографски подаци који се складиште у библиотеку. Овај сервис преузима библиографске податке са великог броја онлине часописа. Приликом преузимања библиографских података они су по аутоматизму јавни, видљиви су за целу мрежу, али се ово може променити одабиром опције „приватно". Запис је могуће едитовати додавати му тагове ради лакше претраге и управљања библиотеком. Референце је могуће извести на локални рачунар помоћу BibTeX-а и EndNote-а.

CrossRef

CrossRef је званична агенција за регистрацију DOI бројева. Digital Object Identifier (DOI) је јединствена ниска која се додељује појединачном чланку, дигиталном објекту. Добијањем овог броја кориснику се гарантује да ће до одређеног чланка, односно библиографских података увек доћи, без обзира да ли се мења адреса датог часописа. За добијање DOI броја издавач региструје часопис у CrossRef агенцији, потпише уговор и генерише метаподатке за радове у часописима. У Србији је ова процедура обједињена преко doiSerbia, система постављеном у Народној библиотеци који остварује сарадњу са CrossRef-ом, а фанинасира га Министарство науке.

Научници могу да користе CrossRef-сервис за проверу исправности писања референци тако што се списак референци из орд-овог документа (или неког другог програма за обраду текста) ископира, налепи у прозор на страни за једноставно претраживање текста и притисне дугме „Submit". Претходно је потребно бесплатно се регистровати на CrossRef-у сервису. CrossRef неће препознати референце које нису у складу са правилима цитирања, односно ако садрже подгрешан податак. За све радове који су правилно цитирани, а објављени у часопису који је укључен у овај систем, овај сервис ће приписати DOI број.

Отворени приступ (Open Access – OA) подразумева неограничени онлине-приступ рецензираним научним радовима. На првом месту се односи на радове које се објављују у научним часописима, али развојем ове идеје обухватио је и докторске тезе, поглавља књига, научне монографије.

Идеја отвореног приступа је настала много пре него што је овим именом названа. Почели су да је развијају програмери који су још 70-их година своје радове депоновали на фтп-архивама. Значајан развој отвореног приступа је почео 90-их година прошлог века да би коначно био формулисан у Budapest Open Access Initiative 2002, затим у Bethesda Statement on Open Access Publishing и Berlin Declaration on Open Access to Knowledge in the Sciences and Humanites 2003. године.

Постоји неколико форми отвореног приступа, али су два најпознатија:

Златни (Gold Open Access) односи се на часописе и подразумева бесплатан онлине-приступ за општу јавност уз обавезно поштовање интегритетата аутора навођењем ауторског права и правилног цитирања извора. Трошкове рецензије, обраде текста и изнајмљивање простора за његово похрањивање (APC – Article Processing Charges) сноси или сам аутор, или институција или спонзор издавача, односно часописа. На овај начин радови се трајно чувају на безбедном и претраживом месту.

Зелени (Green Open Access) односи се на самоархивирање (self-archiving) које обично раде сами аутори. Аутори најчешће похрањују своје радове на својим еб-презентацијама или профилима у академским мрежама, али ова места чувања нису трајна. Зато се они упућују на различите врсте репозиторијума који су најчешће бесплатни, а могу бити тематски (ArXiv, PubMed,...) или институцијски (институти, универзитети, библиотеке,...). На овај начин радови се трајно похрањују. Зелени приступ најчешће подразумева радну верзију рада (preprint или postprint). Наиме неки часописи дозвољавају ауторима да ове верзије свог рада похране у неки од репозиторијума и на тај начин свој рад учине видљивијим и доступнијим. Каква права издавач дозвољава може се једноставно проверити путем сервиса SHERPA RoMEO пројекат који даје преглед политика издавача у вези са самоархивирањем радова.

Отворени приступ користи Creative Common лиценце којима се штите ауторска права.

Више о Отвореном приступу можете прочитати на следећим линковима:

Др Стела Филиповић Матути, Научне информације у Србији
Увод у објављивање научних публикација, Андреаса Екснера
КоБСОН
Libguide
Peter Suber, Open Access Overview
Scholarly Open Access
Open Science

Позивамо вас да у Ноћи музеја, 21. маја 2016. године, посетите Заједницу института Србије и Институт економслих наука, у Београду, Змај Јовиној 12 и погледате изложбу Башта научне маште. За колеге и пријатеље изложбу ћемо отворити од 16.00, када ће улаз бити слободан, док манифестација званично почиње у 17.00 и траје до 01.00 наредног дана.