др Јелица Лазаревић

Јелица Лазаревић рођена је 26.02.2062. године у Београду где је стекла основно, средње и високо образовање. Докторску дисертацију под насловом „Физиолошко генетички механизми адаптација губара Lymantria dispar L. на неповољну исхрану“ одбранила је 2000. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду. У Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић” – Институту од националног значаја за Републику Србију Универзитета у Београду запослена је од 1990. године као сарадник у Одељењу за физиологију и биохемију инсеката. Звање научног саветника стекла је 07.07.2010. године.

Досадашња научноистраживачка делатност Јелице Лазаревић превасходно се односила на изучавање краткорочних и трансгенерацијских одговора инсеката на различите стресоре у животној средини (суб- и супраоптимална температура, неповољне биљке домаћини, тешки метали) као и изучавање улоге оксидативног стреса у еволуцији дуговечности. Последњих десетак година испитује инсектицидне и репелентне ефекте једињења биљног порекла који се потенцијално могу користити у еколошки прихватљивој контроли штетних инсеката.

На докторским студијама на Биолошком факултету Универзитета у Београду учествује у настави на предметима Еволуциона екологија и Физиологија инсеката.

Била је руководилац 3 пројекта: #1615 “Physiological plasticity in response to environmental stress in phytophagous forest insects” 2002-2005 и #143033 “Physiological and evolutionary aspects of the stress response in natural and laboratory populations” 2006-2010 финансираних од стране Министарства за науку Републике Србије и ТИМ-ШТИТ „Биоинсектицид/репелент на бази куглица ацетата целулозе и тимола за заштиту семена пасуља у складиштима“ 2023-2024 који је финансирала Светска банка у оквиру SAIGE пројекта.

Била је ментор у 4 докторске дисертације и дала значајан допринос у још две магистарске тезе и 4 докторске дисертације.

Члан је Српског биолошког друштва и Ентомолошког друштва Србије.