Финансијер: Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије

Уговор: Уговор о реализацији и финансирању научноистраживачког рада НИО у 2023. години

Број уговора: Ев. број 451-03-47/2023-01/ 200007 од 03. 02. 2023.

Руководилац: др Мирјана Михаиловић

Учесници из ИБИСС-а: сви запослени истраживачи

Институт зa биoлoшкa истрaживaњa “Синишa Стaнкoвић”- Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду (у даљем тексту: ИБИСС) сходно оснивачким актима представља институциjу чиja je oснoвнa дeлaтнoст истрaживaњe у oблaсти биoлoшких нaукa. Научноистраживачки рад у ИБИСС-у одвија се кроз 14 одељења. Планирана истраживања и теме одељења ИБИСС-а у току 2023:

• Одељење за биохемију ће изучавати: (а) молекуларне основе и терапијске приступе лечењу гојазности која је изазвана исхраном са повећаним калоријским уносом у анималним моделима, у клиничкој студији на гојазним адолесцентима и на ћелијским линијама масног ткива; (б) утицај хиперкалоријске исхране на системску и ткивну инсулинску осетљивост, понашање и пластичност мозга у анималним моделима синдрома полицистичних јајника и хроничног стреса.
• Сарадници Одељења за цитологију ће наставити са истраживањима ефеката синтетских стероида и полифенолних једињења биљног порекла на морфолошке и функционалне параметре неуроендокриног система и акцесорних органа, у различитим пацовским моделима. Наставиће се испитивања развојне токсичности селена у наноформи на пацовском моделу трудноће, као и метаболичких и репродуктивних параметара потомака пацова пренатално третираних дексаметазоном.
• Истраживања у Одељењу за екологију ће обухватити проучавања сложених интеракција живог света и животне средине и интегрисати екофизиолошка истраживања и истраживањa биолошког диверзитета. Проучаваће се адаптивни одговор биљака и животиња на антропогено индуковану хемијску и физичку деградацију станишта и климатске промене, у циљу заштите биодиверзитета, и заштите и обнављања животне средине.
• Делатност Одељење за еволуциону биологију обухватиће следеће теме: основна (теорија еволуције и филогенија) и примењена (мониторинг и заштита биодиверзитета и животне средине) еволуционо-биолошка истраживања на одабраним таксонима бескичмењака, кичмењака и биљака укључиваће природне и експерименталне популације, те биохемијске, молекуларно- биолошке, цитолошке, хистолошке, физиолошке, фенолошке и популационо- биолошке методе, реципрочну трансплантацију, класичну и геометријску морфометрију, као и лабораторијску еволуцију.
• Одељење за физиологију бавиће се истраживањем молекуларних механизама редокс сигналинга и одржавања редокс равнотеже у хомеостази, адаптацији и патологији: ефекти нано честица селена, тиоацетамида, дексаметазона, аутофагија остеоцита оваријектомисаних пацова, идиопатски инфертилитет код људи; MS-222, наночестица, екстракта Viscum album, кортикостерона и метирапона, атипичних антипсихотика, диурналне варијације активности, хибернације, козметичких адитива на водоземце, биоиндикација.
• У оквиру активности Одељења за физиологију биљака истраживаће се: 1. физиолошки и молекуларни механизми регулације морфогенезе и одговора биљака на екстремне услове животне средине у циљу побољшања њиховог квалитета и отпорности; 2. механизми деловања природних производа одабраних биљака и гљива, њихова фармаколошка активност и примена метаболичког инжењеринга у циљу одрживе производње и 3. генетички и хемијски диверзитет угрожених биљака Балканског полуострва у циљу ex situ заштите.
• Одељење за физиологију и биохемију инсеката бавиће се физиолошким одговорима економски значајних врста инсеката на акутно и хронично деловање срединских стресора, као и испитивањем цитотоксичности, генске експресије, протеина стреса, дигестивних ензима, стероидних хормона, антиоксидативне заштите као потенцијалних биомаркера срединских загађења. Испитиваће се и прооксидантно деловање биљних екстраката и етарских уља као потенцијалних биоинсектицида, као и коришћење инсеката у производњи хране и елиминацији пластичног одпада.
• Сарадници Одељења за генетику популација и екогенотоксикологију настављају популационо генетичка истраживања маркера геномске варијабилности у природним популацијама врста Drosophila, Apis melliferа и различитих врста птица грабљивица и интегративни приступ експерименталне лабораторијске еволуције ради увида у популационе, адаптивне и генетичке одговоре на стрес изазван антропогеним утицајима. Истраживаће се средински утицаји на биологију, генетику и неуробиологију понашања бескичмењака и истраживања генетичке токсикологије лековитих биљака.
• У Одељењу за генетичка истраживања анализираће се генетички диверзитет популација глодара и слепих мишева и њихових паразита у урбаним и неурбаним подручјима. Наставиће се истраживања филогенетских односа врста рода Apodemus и истраживања на Б хромозомима са посебним акцентом на механизме наслеђивања и експресији гена, као и мониторинг популација слепих мишева и вирусолошке анализе, са акцентом на праћење LLOV код врсте Miniopterus schreibersii. Биће спроведена цитогенетичка, молекуларна, морфолошка и истраживања вирусних зооноза код слепог кучета Nannospalax leucodon.
• Одељење за имунологију ће се бавити следећим истраживачким темама: 1. истраживање патогенезе аутоимуности ЦНС на анималним моделима мултипле склерозе и узорцима пацијената; 2. испитивање могућности терапије дијабетеса типа 1 модулацијом цревних лимфоцита урођене имуности; 3. истраживање терапијског ефекта активатора НРФ2 у инфламаторним болестима; 4. испитивање интеракција конституентата микросредине тумора и њихове улоге у прогресији малигне болести и одговору на терапију, и 5. креирање нових терапеутских приступа базираних на дизајну аналога природних молекула, хибридних једињења и нанотехнологији.
• У Одељењу за молекуларну биологију истраживаће се: 1. механизами деловања природних антиоксиданаса у дијабетесу и канцеру; 2. базични механизми ДНК деметилације и примена CRISPR/dCas9 система за репрограмирање ћелија панкреаса у инсулин-продукујуће ћелије и за индукцију “BRCAness” фенотипа код карцинома дојке; 3. eфекти модулације фероптотског сигналног пута природним и фармаколошким агенсима у дијабетесу и калоријском рестрикцијом у канцеру и 4. старосно зависне промене у редокс регулацији и инфламацији јетре при повећаном уносу глукозе.
• Одељење за неуробиологију планира следећа истраживања: 1. промене у мозгу током старења, под утицајем различитих нутритивних интервенција и у Алцхајмеровој болести; 2. неуробихевиорална истраживања мишјих модела Алцхајмерове и Паркинсонове болести (APP-KI и Hualpha-Syn(A53T) модели); 3. Утицај ЕАЕ на функцију надбубрега пацова; успостављање модела одлагања пубертета код пацова; 4. ефекат агматина на неуроинфламацију у култури микроглијских ћелија миша; 5. улога ГАБА неурона у поремећајима спавања, меморије и синаптичкој реорганизацији у моделима неуропатологије Паркинсонове болести и опште анестезије хируршког нивоа и 6. испитивање нових анти-глиомских терапеутских стратегијa.
• Истраживачке теме Одељења за неурофизиологију биће: интеракција глијских и имунских ћелија; спрега неуро-, глиотрансмитера и активности глијe; развој методологије припреме акутних можданих исечака, изолације и пропагације астроцита; биофизика јонских струја и митохондрија на неуронима и гљиви; улога аутофагије у антитуморским ефектима експерименталних једињења; утицај магнетног поља и неуроактивних супстанци на ЦНС, неуромоторни развој и понашање животиња.
• Истраживачке теме Одељења за хидроекологију и заштиту вода обухватиће: Баркодинг и е-ДНК метода у детекцији биолошке разноврсности у акватичним екосистемима; Биодиверзитет алги, макрофита, инвертебрата, риба и водоземаца; Угрожене водене врсте и станишта; Инвазивне акватичне врсте; Паразити риба; Микробиологија и екогенотоксикологија вода; Утицај притисака на акватични биодиверзитет; Праћење биомаркера у циљу процене статуса окружења и развој индекса оцене еколошког статуса; Примена Оквирне директиве о водама ЕУ; Рана детекције инфективних агенаса у води и Дејство пластичних полимера на водене екосистеме.