Финансијер:Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије
Уговор: Уговор о реализацији и финансирању научноистраживачког рада НИО у 2022. години
Број уговора: Ев. број 451-03-68/2022-14/200007 од 04. 02. 2022.
Руководилац: др Мирјана Михаиловић
Учесници из ИБИСС-а: сви запослени истраживачи
Институт зa биoлoшкa истрaживaњa “Синишa Стaнкoвић”- Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, по своји оснивачкиј актима дeфинисaн је кao институциja чиja je oснoвнa дeлaтнoст истрaживaњe у oблaсти биoлoшких нaукa oд општег нaциoнaлнoг, oднoснo стрaтeшкoг знaчaja зa Рeпублику. Научноистраживачки рад у Институту је организован кроз 14 научних одељења која покривају следеће научне дисциплине у области биологије: Одељење за биохемију, Одељење за молекуларну биологију, Одељење за цитологију, Одељење за физиологију, Одељење за физиологију биљака, Одељење за физиологију и биохемију инсеката, Одељење за неуробиологију, Одељење за неурофизиологију, Одељење за имунологију, Одељење за генетичка истраживања, Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију, Одељење за екологију, Одељење за хидроекологију и заштиту вода, и Одељење за еволуциону биологију.
Планирана истраживања и теме одељења ИБИСС-а у току 2022. године су следеће:
- Одељење за биохемију ће изучавати: (а) молекуларне основе и терапијске приступе лечењу гојазности која је изазвана исхраном са повећаним калоријским уносом у анималним моделима, у клиничкој студији на гојазним адолесцентима и на ћелијским линијама масног ткива и ендотела; (б) утицај хиперкалоријске исхране на системску и ткивну инсулинску осетљивост, понашање и пластичност мозга у анималним моделима синдрома полицистичних јајника и хроничног стреса.
- Сарадници Одељења за цитологију ће наставити са истраживањима ефеката синтетских стероида и полифенолних једињења биљног порекла на морфолошке и функционалне параметре неуроендокриног система и акцесорних органа, у различитим пацовским моделима. Наставиће се испитивања развојне токсичности селена у наноформи на пацовском моделу трудноће, као и метаболичких и репродуктивних параметара потомака пацова пренатално третираних дексаметазоном.
- Истраживања у Одељењу за екологију ће обухватити проучавања сложених интеракција живог света и животне средине и интегрисати екофизиолошка истраживања и истраживањa биолошког диверзитета. Биће усмерена на проучавања адаптивног одговора биљака и животиња на антропогено индуковану хемијску и физичку деградацију станишта и климатске промене, у циљу заштите биодиверзитета, и заштите и обнављања животне средине.
- Делатност Одељења за еволуциону биологију обухватиће следеће теме: основна (теорија еволуције и филогенија) и примењена (мониторинг и заштита биодиверзитета и животне средине) еволуционо-биолошка истраживања на одабраним таксонима кичмењака, бескичмењака и биљака укључиваће природне и експерименталне популације те биохемијске, молекуларно-биолошке, цитолошке, хистолошке, физиолошке и популационо-биолошке методе, реципрочну трансплантацију, класичну и геометријску морфометрију као и лабораторијску еволуцију.
- Одељење за физиологију бавиће се истраживањем молекуларних механизама редокс сигналинга и одржавања редокс равнотеже у хомеостази, адаптацији и патологији.
- У оквиру активности Одељења за физиологију биљака истраживаће се: 1. физиолошки и молекуларни механизми регулације морфогенезе и одговора биљака на екстремне услове животне средине у циљу побољшања њиховог квалитета и отпорности, 2. механизми деловања природних производа одабраних биљака и гљива, њихова фармаколошка активност и примена метаболичког инжењеринга у циљу одрживе производње и 3. генетички и хемијски диверзитет угрожених биљака Балканског полуострва у циљу ex situ заштите.
- Одељење за физиологију и биохемију инсеката бавиће се физиолошким одговорима економски значајних врста инсеката на акутно и хронично деловање срединских стресора (органски, неоргански загађивачи, микотоксини, загревање, магнетна поља, температура). Припрема и делом реализицаја испитивања цитотоксичности, генске експресије, протеина стреса, дигестивних ензима, стероидних хормона, антиоксидативне заштите као потенцијалних биомаркера срединских загађења. У оквиру одељења испитиваће се и прооксидантно деловање биљних екстраката и етарских уља као потенцијалних биоинсектицида.
- Сарадници Одељења за генетику популација и екогенотоксикологију настављају популационо генетичка истраживања маркера геномске варијабилности у природним популацијама врста Drosophila, Apis melliferа и различитих врста птица грабљивица и интегративни приступ експерименталне лабораторијске еволуције ради увида у популационе, адаптивне и генетичке одговоре на стрес изазван антропогеним утицајима. Истраживаће се средински утицаји на биологију, генетику и неуробиологију понашања бескичмењака и истраживања генетичке токсикологије и лековитих биљака.
- У Одељењу за генетичка истраживања анализираће се генетички диверзитет популација глодара и слепих мишева и њихових паразита у урбаним и не урбаним подручјима. Наставиће се истраживања филогенетских односа врста рода Apodemus и истраживања на Б хромозомима са посебним акцентом на механизме наслеђивања и експресији гена. Биће спроведена цитогенетичка, молекуларна, морфолошка и истраживања вирусних зооноза код слепог кучета Nannospalax leucodon.
- Одељење за имунологију ће се бавити следећим истраживачким темама: 1. истраживање патогенезе аутоимуности ЦНС на анималним моделима мултипле склерозе и узорцима пацијената; 2. испитивање могућности терапије дијабетеса типа 1 модулацијом цревних лимфоцита урођене имуности; 3. истраживање терапијског ефекта етил пирувата у инфламаторним болестима и 4. испитивање интеракција конституентата микросредине тумора и њихове улоге у прогресији малигне болести и одговору на терапију.
- У Одељењу за молекуларну биологију вршиће се истраживања: 1. механизама деловања природних антиоксиданаса и нискотемпературне плазме у дијабетесу; 2. базичних механизама ДНК деметилације и примена Epi-CRISPR система за репрограмирање α-ћелија панкреаса у инсулин-продукујуће ћелије и 3. eфекта претретмана етил-пируватом на јетру пацова са дијабетесом, укљученост фероптозе у регулацију ћелијске смрти у дијабетесу, и старосно зависне разлике у редокс регулаторним механизмима при повећаном уносу глукозе.
- Одељење за неуробиологију планира следећа истраживања: 1. промене у мозгу током старења, под утицајем различитих нутритивних интервенција и у Алцхајмеровој болести, 2. неуробихевиоралне последице социјалне изолације код перипуберталних пацова, 3. неуроинфламација на ЕАЕ моделу пацова, на култури микроглијских ћелија миша и астроцита пацова и 4. парвалбумински ГАБА неурони хипокампуса у динамици вретена спавања у моделу Паркинсонове болести и валидација нових миметских in vitro модела за проучавање и терапију глиобластома.
- Одељење за неурофизиологију планира следеће истраживачке теме: 1. механизам интеракције глијалних и имунских ћелија; 2. спрега између неуротрансмитера, промене унутарћелијског калцијума и активности јонских канала у глијалним ћелијама у физиолошким и патолошким условима; 3. успостављање методологије припреме акутно изолованих астроцита и неурона из можданих исечака региона од интереса; 4. регенеративни потенцијал неурита; 5. биофизика јонских струја неурона у култури и на моделу гљиве; 6. улога аутофагије у антитуморским ефектима различитих комбинација витамина, енергетских инхибитора и лизозомалних детерџената и 7. утицај магнетног поља и неуроактивних супстанци на ЦНС, неуромоторни развој и понашање животиња у физиолошким и патолошким стањима.
- Одељење за хидроекологију и заштиту вода планира следеће истраживачке теме: биодиверзитет алги, макрофита, инвертебрата, риба и водоземаца; угрожене водене врсте; употреба класичне и молекуларне таксономије; инвазивне акватичне врсте; паразити риба; микробиологија и екогенотоксикологија вода; праћење биомаркера различитог нивоа биолошке организације у циљу процене статуса окружења; примена Оквирне директиве о водама ЕУ; рана детекција Ковид 19 и других инфективних агенаса у води и дејство пластичних полимера на водене екосистеме.