Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ водећа је мултидисциплинарна научна институција у нашој земљи у области биолошких наука. Мултидисциплинарни приступ истраживањима омогућен је окупљањем целокупног научног потенцијала из области биолошких наука у Србији након Другог светског рата, уз истовремено формирање и сопственог научног кадра. Идеја о стварању истраживачке установе посвећене биолошким наукама настала је крајем 1946. године, када је Српска академија наука упутила прве предлоге Влади Народне Републике Србије за оснивање Института, којим би она руководила. Већ у јануару 1947. године, Српска академија наука је сазвала ширу Конференцију биолога, која је имала задатак да утврди могућност и потребу за оснивањем Биолошког института. У свом предлогу и образложењу Конференција је изнела да би стварање Биолошког института значило снажан подстрек за активирање научног рада на пољу биологије и јасно дефинисала све задатке којима би се Институт бавио. Српска академија наука прихватила је предлоге Конференције, с том разликом да се, због обимности предвиђених задатака и широке проблематике, уместо три одељења Биолошког института формирају три засебна института: Института за екологију и биогеографију и Института за физиологију развића, генетику и селекцију и Институт за паразитологију.

Формална одлука о оснивању Института за екологију и биогеографију и Института за физиологију развића, генетику и селекцију донета је 31. маја 1947. године, решењем Српске академије наука бр. 563 и ови институти представљају почетак и основу будућег Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.
Основном уредбом о установама са самосталним финансирањем ови институти званично излазе из састава Српске академије наука и прелазе на самостално финансирање решењима Извршног већа НРС од 27. марта 1954. године. Институти су наставили свој рад, да би решењем Извршног већа НРС, бр. 264 од 9. маја 1956. године (објављено у „Службеном гласнику НРС, број 25 од 2. јуна 1956. год.), Институт за екологију и биогеографију и Институт за физиологију развића, генетику и селекцију били трансформисани и спојени у један институт под називом Биолошки институт. Тим спaјaњeм зaпoчeo јe прoцeс усклaђивaњa и интeгрaцијe основних нaучних истраживања у oблaсти биoлoгијe, у Рeпублици Србији.
Извршно веће Народне скупштине НРС 25. мaртa 1961. године доноси нову уредбу о оснивању Биолошког института, под бр. 141 и зa oснивaчe Биoлoшкoг институтa зaјeднички су прoглaшени Извршнo вeћe Народне скупштине НРС и Унивeрзитeт у Бeoгрaду, са циљем да се обједине сва основна истраживања у биологији у Србији.

Институт 1968. год. дoбијa нaзив Институт зa биoлoшкa истрaживaњa, a 1974. год. добија и свoј сaдaшњи нaзив Институт зa биoлoшкa истрaживaњa „Синишa Стaнкoвић” (ИБИСС), у знaк сећања на дугoгoдишњeг дирeктoрa Институтa, aкaдeмика Синишу Станковића, и као признaње за његово дело.
Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић" је први пут стекао статус института од националног значаја за Републику Србију одлуком Владе Републике Србије бр.022-2939/2018 од 29.03.2018.године која је објављена у „Сл.гласнику РС“ бр. 39/2018. Одлуком Владе Републике Србије бр. 022-12273/2021 од 29. 12. 2021. године која је објављена у „Сл. гласнику РС“ бр. 132/21, потврђен је статус института од националног значаја, у складу са Законом о науци и истраживањима, на десет година.
Власничка структура Института, од његовог оснивања до данас, остала је државна.
У својој делатности, Институт је превасходно оријентисан на фундаментална и мултидисциплинарна истраживања у различитим биолошким дисциплинама. Истраживања у Институту усмерена су на следеће научне дисциплине: биохемија, молекуларна биологија, цитологија, анимална физиологија, биљна физиологија, неуробиологија, неурофизиологија, имунологија, генетика, екологија акватичних и терестричних екосистема, заштита животне средине, таксономија и органска еволуција.

Друга битна делатност Института јесте континуирано формирање и образовање научноистраживачког кадра, који обухвата усавршавање младих истраживача кроз различите научне активности. У Институту се реализује велики број дипломских, последипломских и докторских радова. Како је Институт члан Универзитета у Београду, његови сарадници учествују у извођењу основних, последипломских и докторских студија. На овај начин, научни кадар Института доприноси побољшању квалитета наставе на сродним факултетима Универзитета у Београду и активно учествује у процесу размене знања и стварања модела интеракције наука – образовање у Србији.
Трећа, пратећа делатност Института усмерена је и на националне приоритете у домену науке и технологије и на трансфер резултата стечених у основним истраживањима ка областима у којима је биологија основа (медицина, фармација, ветерина, биомедицина, шумарство, заштита животне средине, пољопривреда, ветерина, биотехнологија и друге).