Финансијер: Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије

Уговор: Уговор о реализацији и финансирању научноистраживачког рада НИО у 2026. години

Број уговора: Ев. број : 451-03-33/2026-03/200007 од 11. 02. 2026.

Руководилац: др Мирјана Михаиловић

Учесници из ИБИСС-а: сви запослени истраживачи

Институт зa биoлoшкa истрaживaњa “Синишa Стaнкoвић”- Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, по својим оснивачким актима дeфинисaн је кao институциja чиja je oснoвнa дeлaтнoст истрaживaњe у oблaсти биoлoшких нaукa oд општег нaциoнaлнoг, oднoснo стрaтeшкoг знaчaja зa Рeпублику. Научноистраживачки рад у Институту је организован кроз 14 научних одељења која покривају следеће научне дисциплине у области биологије: Одељење за биохемију, Одељење за молекуларну биологију, Одељење за цитологију, Одељење за имунологију, Одељење за неуробиологију, Одељење за физиологију, Одељење за неурофизиологију, Одељење за физиологију биљака, Одељење за физиологију и биохемију инсеката, Одељење за генетичка истраживања, Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију, Одељење за екологију, Одељење за хидроекологију и заштиту вода, и Одељење за еволуциону биологију.
Планирана истраживања и теме одељења ИБИСС-а у току 2026. године су следеће:

• Одељење за биохемију изучава: (а) молекулске основе и терапијске приступе лечењу гојазности која је изазвана исхраном са повећаним калоријским уносом у анималним моделима и на ћелијским линијама масног ткива и хепатоцита; (б) молекулске механизме у основи благотворних ефеката природних производа (плодови јагоде и биљни екстракти) на анималном моделу гојазности и хроничног стреса; (ц) терапијске приступе лечењу масне јетре повезане са метаболичком дисфункцијом (енг. Мetabolic Dysfunction-associated Fatty Liver Disease, МАФЛД) у клиничкој студији на гојазним пацијентима и у анималном моделу миша са МАФЛД; (д) улогу микробиоте у развоју и прогресији гојазности и МАФЛД.
• Одељење за молекуларну биологију изучава: улогу природних производа у дијабетесу и канцеру; механизме ДНК (де)метилације и примену CRISPR/dCas9 за повећање броја инсулин-продукујућих ћелија, за сензитизацију резистентних карцинома и индукцију “BRCAness” фенотипа; eфекте модулације фероптотског сигналног пута природним и синтетским донорима водоник персулфида у дијабетесу и старосно-зависне разлике ткивно-специфичног редокс-инфламаторног одговора на повећан унос глукозе.
• Сарадници Одељења за цитологију ће наставити са истраживањима ефеката полног сазревања и старења, као и накнадних третмана антиандрогенима, синтетским стероидима и цитрусним флаванонима на морфолошке и функционалне параметре неуроендокриног система и циљних органа, у различитим анималним моделима. Наставиће се спровођење истраживања о утицају третмана синтетским aналогом инкретинског хормона глукагону сличног пептида 1 (ГЛП-1) лираглутидом, у комбинацији са физичким вежбањем, на ендокрини систем и метаболизам, те успорење старења у моделу средовечних пацова. Такође, наставиће се и испитивања развојне токсичности селена у наноформи на пацовском моделу трудноће, као и метаболичких и репродуктивних параметара потомака пацова пренатално третираних дексаметазоном. Успоставиће се нови модел систем зебрица у коме ће се испитивати да ли су новосинтетисане супстанције развојно токсичне. Поред наставка истраживања на моделу природно остарелих мужјака пацова након примене цитрусних флаванона, успоставиће се нови експериментални модел испитивања ефеката истих супстанци у моделу средовечних пацова.
• Одељење за имунологију ће се бавити следећим истраживачким темама: 1. истраживање патогенезе аутоимуности ЦНС на анималним моделима мултипле склерозе и узорцима пацијената; 2. испитивање могућности терапије дијабетеса типа 1 модулацијом цревних лимфоцита урођене имуности; 3. истраживање терапијског ефекта активатора НРФ2 у инфламаторним болестима; 4. испитивање интеракција конституентата микросредине тумора и њихове улоге у прогресији малигне болести и одговору на терапију, и 5. креирање нових терапеутских приступа базираних на дизајну аналога природних молекула, хибридних једињења и нанотехнологији.
• Одељење за неуробиологију спроводи следећа истраживања: 1. испитивање ефеката различитих нутритивних интервенција на здравље и дуговечност 2. неуробихејвиорална истраживања мишјих модела Алцхајмерове и Паркинсонове болести (АПП-КИ и A53T модели); 3. ефекат полних хормона на мозак; 4. хормон раста и ЕАЕ; 5. утицај агматина на микроглију in vitro; 6. испитивање поремећаја спавања, меморије и синаптичке реорганизације у моделима Паркинсонове болести; 7. испитивање механизама вишеструке резистенције на лекове и терапијских приступа у 2Д и 3Д моделима солидних тумора.
• Одељење за физиологију бави се истраживањем молекуларних механизама редокс сигналинга и одржавања редокс равнотеже у хомеостази, адаптацији и патологији. Истраживања су усмерена да деловање различитих супстанци, на параметре оксидативног стреса код људи и животиња.
• Истраживачке теме Одељења за неурофизиологију су: спрега неуротрансмитера, активности астроцита и дијаметра крвних судова; имплементација методологије осликавања астроцита у акутно припремљеним можданим исечцима; биофизика јонских струја и митохондрија; моделирање израстања неурита; улога аутофагије у моделима неуродегенерације и канцера; утицај магнетног поља и неуроактивних супстанци на ЦНС, неуромоторни развој и понашање животиња.
• У оквиру активности Одељења за физиологију биљака истраживаће се: 1. физиолошки и молекуларни механизми регулације морфогенезе и одговора биљака на екстремне услове животне средине у циљу побољшања њиховог квалитета и отпорности, 2. механизми деловања природних производа одабраних биљака и гљива, њихова фармаколошка активност и примена метаболичког инжењеринга у циљу одрживе производње и 3. генетички и хемијски диверзитет угрожених биљака Балканског полуострва у циљу ex situ заштите.
• Истраживања Одељења за физиологију и биохемију инсеката обухватају физиолошке адаптације економски значајних врста инсеката на акутно и хронично деловање срединских стресора (алуминијум, кадмијум, флуорантен, микотоксини, магнетна поља, температура). Пратиће се активности и генска експресију најважнијих група дигестивних ензима, ензима антиоксидативне заштите/детоксификације, протеина стреса, неуроендокрине промене, који појединачно или у интегративној форми могу бити биомаркери срединских загађења. У плану су и истраживања потенцијала секундарних метаболита биљака за контролу штетних инсеката у складиштима. Интензивираће се истраживања физиолошке основе побољшања метода за коришћење ларви инсеката које разграђују пластику/органски отпад, као извора нутриената за сточну храну и одличног органског ђубрива.
• У Одељењу за генетичка истраживања анализираће се генетипски и фенотипски диверзитет популација глодара и слепих мишева и њихових паразита у урбаним и не урбаним подручјима и локалитетима на различитим надморским висинама. Анализа трансмисије Б хромозома код А. flavicollis, у популационим кавезима биће настављена, као и прикупљање узорака за транскрипциону анализу B+/B0 јединки. Спровешће се: цитогенетичка, молекуларна, морфолошка анализа и истраживања зоонотских вируса код Nannospalax leucodon и генетичкa и морфолошка истраживања више врста кичмењака, бескичмењака и њихових патогена.
• Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију бави се популационо-генетичким истраживањима маркера геномске варијабилности у природним популацијама врста Drosophila, Apis melliferа, различитих врста птица грабљивица и вилиних коњица као и аутохтоних и племенитих раса оваца. Интегративним приступом експерименталне лабораторијске еволуције изучавају се популациони, адаптивни, генетички и понашајни одговори на стрес изазван антропогеним утицајима као и у зависности од нутритивних фактора. Део истраживања односиће се и на генетичку токсикологију лековитих биљака.
• Истраживања у Одељењу за екологију обухватају проучавања сложених интеракција живог света и животне средине и интегришу екофизиолошка истраживања и истраживањa биолошког диверзитета. Проучавају се адаптивни одговори биљака и животиња на антропогено индуковану хемијску и физичку деградацију станишта и климатске промене, у циљу заштите биодиверзитета, и заштите и обнављања животне средине.
• Истраживања Одељења за хидроекологију и заштиту вода обухватају следеће теме: Традиционалне методе, баркодинг, е-ДНК и таргетирани мониторинг употребом молекуларно-генетичких метода у детекцији биодиверзитета; Диверзитет водених организама и станишта; Угроженост и конзервација водених врста и станишта; Инвазивне акватичне врсте; Паразити риба; Микробиологија и екогенотоксикологија вода; Идентификација акватичних микромицета; Утицај притисака на акватични биодиверзитет; Праћење биомаркера у циљу процене статуса окружења и развој индекса оцене еколошког статуса; Примена Оквирне директиве о водама ЕУ; Рана детекције инфективних агенаса у води и дејство пластичних полимера на водене екосистеме.
• Делатност Одељење за еволуциону биологију обухватиће следеће теме: основна (теорија еволуције и филогенија) и примењена (мониторинг и заштита биодиверзитета и животне средине) еволуционо- биолошка истраживања на одабраним таксонима кичмењака, бескичмењака и биљака укључиваће природне и експерименталне популације те биохемијске, молекуларно- биолошке, цитолошке, хистолошке, физиолошке, фенолошке и популационо- биолошке методе, реципрочну трансплантацију, класичну и геометријску морфометрију као и лабораторијску еволуцију.