Истраживања на овом пројекту усмерена су на изучавање ћелијских и молекулских механизама неуроинфламације са намером да се идентификују потенцијални циљни молекули и сигнални путеви. Наш циљ је да се пронађу адекватни терапијски приступи који би допринели санацији неуроинфламације и подстакли регенерацију након оштећења централног нервног система (ЦНС). Тестира се ефикасност неколико потенцијалних терапијских третмана: пуринским нуклеозидним аналозима рибавирином и тиазофурином, хипербаричним кисеоником, Б витаминима (Б1, Б2, Б3, Б6, Б12) у сузбијању штетних и потенцирању корисних инфламаторних механизама. Имајући у виду кључну улогу екстрацелуларних пуринских нуклеотида и нуклеозида у контроли неуродегенеративних процеса и инфламације посебно тежиште је стављено на испитивање регулације њиховог метаболизма и улоге ектонуклеотидаза у тим процесима.

Наша истраживања су усмерена на изучавање канцера плућа, дојке, штитњаче и тумора мозга. Експериментална истраживања обухватају идентификацију промена у структури гена, нивоу њихове експресије и промена у функцији протеина, које би се могле користити као молекуларни маркери за предвиђање прогресије тумора, одговора на терапију и исхода болести. Свеобухватном анализом кључних молекула PI3K/Akt/mTOR сигналног пута у постоперативном материјалу различитих типова тумора, као и упоредном анализом комплетног генома пореклом из туморског и нормалног ткива методом ДНК профилисања, успели смо да идентификујемо промене на ДНК које су последица процеса канцерогенезе и да дефинишемо нове кандидат гене одговорне за прогресију наведених типова тумора и резистенцију на терапију.

Лабораторија проф. др Гордане Матић окупља групу младих научника који су посвећени изучавању неуроендокриних и нутриционистичких аспеката развоја метаболичког синдрома који постаје један од водећих здравствених проблема савременог доба. Наши научни напори су, пре свега, усмерени на разумевање молекуларних механизама деловања глукокортикоидних хормона у патогенези метаболичког синдрома, с обзиром да су ови хормони важни регулатори енергетске хомеостазе, метаболичке инфламације, као и сигналних путева инсулина и лептина. У наредне три године испитивања улоге стреса и исхране богате фруктозом у развоју метаболичког синдрома биће остварена у сарадњи са групом проф. др Luc Tapy-ја из Швајцарске уоквиру билатералног SCOPES пројекта под називом: Interactions between stress and dietary fructose in the development of the metabolic syndrome: role of glucocorticoids.