др Данијела Војновић-Милутиновић

Научни саветник сам Одељења за биохемију. Дипломирала сам на Биолошком факултету Универзитета у Београду, где сам стекла и звање доктора наука. Током своје професионалне каријере, била сам укључена у више националних и међународних пројеката, укључујући пројекте Европске комисије FP6 „ Psychobiology of Posttraumatic Stress Disorder” (#INCO-CT-2004-509213, 2004-2008), и пројекат Horizon Europe “Strengthening Translational Research for Improved Metabolic Health” (STRIMHealth, #101159400, 2024-2027) који је тренутно у току. Од 2011. до 2020. године била сам укључена у наставу за студенте докторских студија на предмету Молекуларна биологија ћелије II Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Мој научни рад је везан за молекуларну ендокринологију, са фокусом на сигналне путеве стероидних хормона, посебно глукокортикоида, у различитим патофизиолошким стањима везаним за метаболичке поремећаје, гојазност, инсулинску резистенцију, синдром полицистичних јајника (PCOS) и посттрауматски стресни поремеcћај (ПТСП). Посебно ме интересује патофизиологија PCOS, односно молекуларни механизми који се налазе у основи зачараног круга који се успоставља између вишка андрогена, гојазности и инсулинске резистенције у овом синдрому. Због тога сам веcћину својих истраживања посветила расветљавању сигналних путева ових метаболичких поремеcћаја у масном ткиву, мишиcћима и јетри анималног модела PCOS. Дугорочно, мој циљ је да идентификујем потенцијалне места деловања за терапију вишка андрогена и његових метаболичких последица у PCOS.

Тренутно сам члан Научног одбора Европског ендокринолошког друштва. Такође сам помоћник уредника у часопису „Journal of Endocrinological Investigation“, и члан уређивачког одбора часописа „Hormones: International Journal of Endocrinology and Metabolism“. Поред овога, у оквиру Међународне комисије за заштиту реке Дунав члан сам тима из Србије за програм Заједничко истраживање Дунава 5, чији задатак је праћење ДНК из животне средине (eDNK). Поред наведеног, члан сам Тима за трансфер знања и технологије у ИБИСС-у, где нам је задатак да препознамо који резултати добијени из различитих области истраживања на Институту могу добити неки облик заштите интелектуалне својине и касније бити преведени у производ или услугу.