Финансијер: Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије

Уговор: Уговор о реализацији и финансирању научноистраживачког рада НИО у 2025. години

Број уговора: Ев. број : 451-03-136/2025-03/ 200007 од 04. 02. 2025.

Руководилац: др Мирјана Михаиловић

Учесници из ИБИСС-а: сви запослени истраживачи

Институт зa биoлoшкa истрaживaњa “Синишa Стaнкoвић”- Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, по својим оснивачким актима дeфинисaн је кao институциja чиja je oснoвнa дeлaтнoст истрaживaњe у oблaсти биoлoшких нaукa oд општег нaциoнaлнoг, oднoснo стрaтeшкoг знaчaja зa Рeпублику. Научноистраживачки рад у Институту је организован кроз 14 научних одељења. Планирана истраживања и теме одељења ИБИСС-а у току 2025. године су следеће:

  • Одељење за биохемију изучава: (а) молекулске основе и терапијске приступе лечењу гојазности која је изазвана исхраном са повећаним калоријским уносом у анималним моделима, у клиничкој студији на гојазним адолесцентима и на ћелијским линијама масног ткива и хепатоцита; (б) молекулске механизме у основи благотворних ефеката природних производа (биљни екстракти из латица Crocus sativus, плодови јагоде) на анималном моделу гојазности; (ц) терапијске приступе лечењу масне јетре повезане са метаболичком дисфункцијом (енг. Мetabolic Dysfunction-associated Fatty Liver Disease, МАФЛД) у клиничкој студији на гојазним пацијентима и у анималном моделу.
  • Одељење за молекуларну биологију изучава: улогу природних производа у дијабетесу и канцеру; механизме ДНК (де)метилације и примену CRISPR/dCas9 за повећање броја инсулин-продукујућих ћелија, за сензитизацију резистентних карцинома и индукцију “BRCAness” фенотипа; eфекте модулације фероптотског сигналног пута природним и синтетским донорима водоник персулфида у дијабетесу и старосно-зависне разлике ткивно-специфичног редокс-инфламаторног одговора на повећан унос глукозе.
  • Одељење за цитологију ће наставити са истраживањима ефеката полног сазревања и старења, као и накнадних третмана синтетским стероидима и цитрусним флаванонима на морфолошке и функционалне параметре неуроендокриног система и циљних органа, у различитим пацовским моделима. Наставиће се спровођење истраживања о утицају третмана синтетским пептидним хормоном дигестивног тракта лираглутидом, у комбинацији са физичким вежбањем, на ендокрини систем и метаболизам у моделу средовечних пацова. Такође, наставиће се и испитивања развојне токсичности селена у наноформи на пацовском моделу трудноће, као и метаболичких и репродуктивних параметара потомака пацова пренатално третираних дексаметазоном. Успоставиће се нови модел систем зебрица ради испитивања развојне токсичности потенцијално штетних супстанци укључујући и загађиваче животне средине. Поред наставка истраживања на моделу природно остарелих мужјака пацова након примене цитрусних флаванонана, успоставиће се нови експериментални модел испитивања ефеката истих супстанци у моделу средовечних пацова.
  • Одељење за имунологију ће се бавити следећим истраживачким темама: 1. истраживање патогенезе аутоимуности ЦНС на анималним моделима мултипле склерозе и узорцима пацијената; 2. испитивање могућности терапије дијабетеса типа 1 модулацијом цревних лимфоцита урођене имуности; 3. истраживање терапијског ефекта активатора НРФ2 у инфламаторним болестима; 4. испитивање интеракција конституентата микросредине тумора и њихове улоге у прогресији малигне болести и одговору на терапију, и 5. креирање нових терапеутских приступа базираних на дизајну аналога природних молекула, хибридних једињења и нанотехнологији.
  • Одељење за неуробиологију спроводи следећа истраживања: 1. испитивање ефеката различитих нутритивних интервенција на здравље и дуговечност 2. неуробихевиорална истраживања мишјих модела Алцхајмерове и Паркинсонове болести (APP-KI и Hualpha-Syn(A53T) модели); 3. ефекат полних хормона на мозак; 4. хормон раста и ЕAE; 5. утицај агматина на микроглију in vitro; 4. улога ГАБА неурона у поремећајима спавања, меморије и синаптичкој реорганизацији у моделима Паркинсонове болести и у анестезији хируршког нивоа; 7. испитивање нових анти-глиомских терапеутских стратегијa.
  • Одељење за физиологију бави се истраживањем молекуларних механизама редокс сигналинга и одржавања редокс равнотеже у хомеостази, адаптацији и патологији. Истраживања су усмерена да деловање различитих супстанци, на параметре оксидативног стреса код људи и животиња.
  • Истраживачке теме Одељења за неурофизиологију су: спрега неуротрансмитера, активности астроцита и дијаметра крвних судова; развој методологије припреме акутних можданих исечака; биофизика јонских струја и митохондрија; моделирање израстања неурита; улога аутофагије у моделима неуродегенерације и канцера; утицај магнетног поља и неуроактивних супстанци на ЦНС, неуромоторни развој и понашање животиња.
  • У оквиру активности Одељења за физиологију биљака истраживаће се: 1. физиолошки и молекуларни механизми регулације морфогенезе и одговора биљака на екстремне услове животне средине у циљу побољшања њиховог квалитета и отпорности, 2. механизми деловања природних производа одабраних биљака и гљива, њихова фармаколошка активност и примена метаболичког инжењеринга у циљу одрживе производње и 3. генетички и хемијски диверзитет угрожених биљака Балканског полуострва у циљу ex situ заштите.
  • Истраживања Одељења за физиологију и биохемију инсеката обухватају физиолошке адаптације економски значајних врста инсеката на акутно и хронично деловање срединских стресора (алуминијум, кадмијум, флорантен, микотоксини, магнетна поља, температура). Пратићемо активности и генску експресију најважнијих група дигестивних ензима, ензима антиоксидативне заштите/детоксификације, протеина стреса, неуроендокрине промене, који појединачно или у интегративној форми могу бити биомаркери срединских загађења. У плану су и истраживања потенцијала секундарних метаболита биљака за контролу штетних инсеката у складиштима. Интензивираће се истраживања физиолошке основе побољшања метода за коришћење ларви инсеката које разграђују пластику/органски отпад, као извора нутриената за сточну храну и одличног органског ђубрива.
  • У Одељењу за генетичка истраживања анализираће се генетипски и фенотипски диверзитет популација глодара и слепих мишева и њихових паразита у урбаним и не урбаним подручјима. Анализа трансмисије Б хромозома код А. flavicollis, у популационим кавезима биће настављена, као и прикупљање узорака за транскрипциону анализу B+/B0 јединки. Спровешће се: цитогенетичка, молекуларна, морфолошка и истраживања зоонотских вируса код Nannospalax leucodon и генетичкa и морфолошка истраживања више врста кичмењака, бескичмењака и њихових патогена.
  • Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију бави се популационо-генетичким истраживањима маркера геномске варијабилности у природним популацијама врста Drosophila, Apis melliferа, различитих врста птица грабљивица и вилиних коњица као и аутохтоних и племенитих раса оваца. Интегративним приступом експерименталне лабораторијске еволуције изучавају се популациони, адаптивни, генетички и понашајни одговори на стрес изазван антропогеним утицајима као и генетичка токсикологија лековитих биљака.
  • Истраживања у Одељењу за екологију обухватају проучавања сложених интеракција живог света и животне средине и интегришу екофизиолошка истраживања и истраживањa биолошког диверзитета. Проучавају се адаптивни одговори биљака и животиња на антропогено индуковану хемијску и физичку деградацију станишта и климатске промене, у циљу заштите биодиверзитета, и заштите и обнављања животне средине.
  • Истраживања Одељења за хидроекологију и заштиту вода обухватају: Баркодинг и е-ДНК метода у детекцији биодиверзитета; Диверзитет водених организама и типова станишта; Угроженост и конзервација водених врста и станишта; Инвазивне акватичне врсте; Паразити риба; Микробиологија и екогенотоксикологија вода; Утицај притисака на акватични биодиверзитет; Праћење биомаркера у циљу процене статуса окружења и развој индекса оцене еколошког статуса; Примена Оквирне директиве о водама ЕУ; Рана детекције инфективних агенаса у води и дејство пластичних полимера на водене екосистеме.
  • Делатност Одељење за еволуциону биологију обухватиће следеће теме: основна (теорија еволуције и филогенија) и примењена (мониторинг и заштита биодиверзитета и животне средине) еволуционо- биолошка истраживања на одабраним таксонима кичмењака, бескичмењака и биљака укључиваће природне и експерименталне популације те биохемијске, молекуларно- биолошке, цитолошке, хистолошке, физиолошке, фенолошке и популационо- биолошке методе, реципрочну трансплантацију, класичну и геометријску морфометрију као и лабораторијску еволуцију.