Отворени приступ (Open Access – OA) у науци подразумева неограничени онлине-приступ научним резултатима. Идеја отвореног приступа је настала много пре него што је овим именом названа. Почели су да је развијају програмери који су још 70-их година своје радове депоновали на фтп-архивама. Значајан развој отвореног приступа је почео 90-их година прошлог века да би коначно био формулисан у Budapest Open Access Initiative 2002, затим у Bethesda Statement on Open Access Publishing и Berlin Declaration on Open Access to Knowledge in the Sciences and Humanites 2003. године.

Отворени приступ научним резултатима у ИБИСС-у регулисан је у складу са Платформом за отворену науку РС и Правилником и институционланом репозиторијуму ИБИСС-а, а реализује кроз институционални репозиторијум РАДаР. Институционални репозиторијум је настао превасходно ради похрањивања научних публикација, али структура описивања података задовољава захтеве отворене науке и за похрањивање истраживачких података.

У РАДаР се похрањују електронске публикације у коме барем један аутор наводи ИБИСС као афилијацију. Отворони приступ тој верзији зависи од потписане лиценце. Уколико ауторска права не дозвољавају да се та верзија публикације отвори, истраживачи похрањују и нерецензирану верзију дате публикације која се чини јавно доступном по истеку ембарго периода.

Отворени приступ истраживачким подацима може се реализовати и кроз друге платформе. Предложене платформе за депоновање истраживачких података и одговарајућих метаподатака су институционални, тематски или национални репозиторијуми. Истраживачи ИБИСС-а у ове сврхе могу користити РАДаР, а на располагању су им неке од тематских платформи. Наши истраживачи су се већ сусретали са депоновањем примарних података приликом слања радове у научне часописе и имали су прилику да упознају неке од ових репозиторијума.

Неки од њих су:
Zenodo
figshare
Mendeley Data

Или се може пронаћи одговарајућа база података (зависно од типа података, научној области и сл.) на ово два линка:
https://fairsharing.org/databases/
https://www.re3data.org/

Постоји неколико форми отвореног приступа, али су два најпознатија:

Златни (Gold Open Access) односи се на часописе и подразумева бесплатан онлине-приступ за општу јавност уз обавезно поштовање интегритетата аутора навођењем ауторског права и правилног цитирања извора. Трошкове рецензије, обраде текста и изнајмљивање простора за његово похрањивање (APC – Article Processing Charges) сноси или сам аутор, или институција или спонзор издавача, односно часописа. На овај начин радови се трајно чувају на безбедном и претраживом месту.

Зелени (Green Open Access) односи се на самоархивирање (self-archiving) које обично раде сами аутори. Аутори најчешће похрањују своје радове на својим еб-презентацијама или профилима у академским мрежама, али ова места чувања нису трајна. Зато се они упућују на различите врсте репозиторијума који су најчешће бесплатни, а могу бити тематски (ArXiv, PubMed,...) или институцијски (институти, универзитети, библиотеке,...). На овај начин радови се трајно похрањују. Зелени приступ најчешће подразумева радну верзију рада (preprint или postprint). Наиме неки часописи дозвољавају ауторима да ове верзије свог рада похране у неки од репозиторијума и на тај начин свој рад учине видљивијим и доступнијим. Каква права издавач дозвољава може се једноставно проверити путем сервиса SHERPA RoMEO пројекат који даје преглед политика издавача у вези са самоархивирањем радова.

Отворени приступ користи Creative Common лиценце којима се штите ауторска права.

Више о Отвореном приступу можете прочитати на следећим линковима:

Др Стела Филиповић Матути, Научне информације у Србији
Увод у објављивање научних публикација, Андреаса Екснера
КоБСОН
Libguide
Peter Suber, Open Access Overview
Scholarly Open Access
Open Science