Отворена наука је покрет који омогућава свим друштвеним слојевима, аматерима и професионалцима, приступ научним истраживањима и подацима, уз активно учешће у дисеминацији информација. Обухвата праксе попут отворених истраживања, отвореног приступа и подстицања научника да се баве отвореном науком, олакшавајући размену знања. Осим доступности, отворена наука подразумева инклузивно, правично и одрживо стварање знања.

"as open as possible, as closed as necessary" - Horizon Europe

Обухвата све научне дисциплине, заснивајући се на следећим кључним стубовима: отворено научно знање, отворене научне инфраструктуре, научна комуникација, отворено ангажовање друштвених актера и отворени дијалог са другим системима знања.

УНЕСKО је 2021. усвојио Препоруке отворене науке намењене научно истраживачким организацијама, истраживачима и актерима који се баве правилима, политикама и етиком науке.

Платформа за отворену науку 2.0
Национални портал отворене науке Србије

Sadržaj

Отворени приступ
Отворени истраживачки подаци
Управљање истраживачким подацима
Препринтови
Отворена рецензија
Грађанска наука

Отворени истраживачки подаци

Истраживачки подаци су сви резултати који се добију током истраживачког процеса. То могу бити истраживачки резултати, мерења, фотографије, графикони, анализе,... Платформа DSpace на којој је РАДаР изграђен задовољава све тренутно постављене захтеве за похрањивање, чување и дисеминацију истраживачких података.

Радионица Управљање отвореним истраживачким подацима за истраживаче
Отворени истраживачки подаци - проф. др Надица Миљковић, Електротехнички факултет, Универзитет у Београду
Шта је управљање истраживачким подацима? Зашто је то уопште важно? - Обрад Вучковац, Институт за нуклеарне науке “Винча”, Универзитет у Београду
Метаподаци - Милица Шевкушић, Институт техничких наука САНУ
Управљање отвореним истраживачким подацима за истраживаче - Видео запис

Управљање истраживачким подацима

Управљање истраживачким подацима (Research Data Management - RDM) обухвата низ активности које истраживачи заједнички дефинишу и примењују како би на ефикасан начин прикупили, организовали и сачували своје податке за будућу употребу, укључујући и њихову размену са другим истраживачима.

Истраживачки подаци омогућавају другим истраживачима да понове експерименте, примене другачију методологију или провере веродостојност истраживања заснованог на тим подацима. Дефинисан План управљање истраживачким подацима постаје све чешћи захтев издавача, научних институција и финансијера истраживања, чиме се испуњавају захтеви Отворене науке.

ИБИСС је израдио Смернице за писање Плана управљања истраживачким подацима за истраживаче Института.
Тим за отворену науку у Србији - ТОНуС је израдио сајт о управљају истраживачким подацима на српском језику.
Предлог и упутство како написати део везано за Datasets

Препринтови

Препринт је верзија научног рада који је јавно објављен, али још није подвргнут рецензији нити је објављен у неком научном часопису. Обично се објављују у јавним, обично тематским репозиторијумима који се називају сервери за препринт. Једном објављен, препринт постаје трајни научни документ који може да се цитира. Ови сервери обично додељују ДОИ број овим радовима. Неки Сервери за препринт имају опцију јавног коментарисања што се може посматрати неформалном отвореном рецензијом. Препринтови могу бити објављени и у репозиторијуму који објављују садржај у отвореном приступу, поред финалне, рецензиране верзије научног рада. На тај начин аутори немају трошкове за објављивање рада у препринт-формату. Препринтови су успостављена пракса у неким дисциплинама, нпр. у физици, математици и астрономији, а појављује се као уобичајена пракса у другим областима, укључујући у областима биомедицинских и друштвених наука. Процеси и време се разликују између објављивања на серверима за препринт и објављивања часописа. Препринтови могу бити доступни за преглед заједнице, док ће у публикацији часописа процес рецензије бити дужи, а рад традиционално није доступан заједници за преглед.

Све већи број издавача дозвољава да се радови објављују на серверима за препринт пре подношења за објављивање у њиховом часопису. Један број издавача и даље следи Ингелфингерово правило и не прихвата радове који су претходно објављени на неком другом месту. Ипак са развојем Отворене науке, оваквих часописа је све мање. Ипак, многи часописи забрањују или обесхрабрују употребу препринтова у референцама јер се не сматрају веродостојним изворима.

Листа издавача научних часописа са политикама према препринтовима - Wikipedia
Листа препринт-сервера - Wikipedia

Отворена рецензија

Отворена рецензија је један од стубова Отворене науке и представља значајну модификацију традиционалног процес научне рецензије која се огледа у три сегмента: 1. отворени идентитети – аутори знају ко су рецензенти и рецензенти знају ко су аутори рада; 2. отворени извештаји – извештај рецензента је објављен поред самог рада; 3. отворено учешће – шира јавност је у могућности да својим коментарима допринесе процесу рецензије, што је такође видљиво уз сам рад.

Овај отворен приступ научне рецензије има за циљ да превазиђе недостатке традиционалног приступа, посебно мањак транспарентности, мотивације и узнемиравање које је могуће када рецензент може да наступи анонимно.

Грађанска наука

Грађанска наука (енгл. citizen science) представља партиципативну методу у научним истраживањима, где се јавност активно укључује у истраживачки процес. Овај приступ омогућава грађанима, који нису стручњаци у одређеним областима, да активно учествују у научним пројектима кроз своје знање, алате и ресурсе. Грађанска научна истраживања обухватају разне дисциплине и теме, укључујући учеснике различитих нивоа стручности. Грађани прикупљају податке, постављају питања и доприносе развоју научне културе, док стичу нова знања и вештине. Грађанска наука омогућава прикупљање обимних података, истраживање сложених тема и демократизацију научног процеса, промовишући сарадњу и осећај заједништва.

Центар за промоцију науке у Србији расписује позиве за Грађанска научна истраживања и за те потребе је израдио Водич кроз грађанска научна истраживања у коме је дат опис, дефиниције и објашњења ове методе истраживања.

ИБИСС има два пројекта грађанске науке: Опасуљи се и БАРАметар.