др Горан Живановић

Обзиром да сам популациони генетичар мој рад обухвата истраживања од значаја за популациону, еволуциону и конзервациону генетику. Докторску дисертацију сам одбранио на Биолошком факултету Универзитета у Београду 1998 године из области популационе генетике која је повезана са темом проучавања адаптивног значаја хромозомског инверзионог полиморфизма и генетичких оптерећења код воћне мушице врсте Drosophila subobscura. Тренутно поседујем научно звање вишег научног сарадника и запослен сам у Институту за Биолошка Истраживања 'Синиша Станковић'.

Моја истраживања, у кооперацији са колегама са Универзитета у Барселони од 2000 године, обухватају проучавања адаптивног потенцијала хромозомског инверзионог полиморфизма и генетичких оптерећења код врсте Drosophila subobscura. До сада смо публиковали 16 радова у међународно признатим часописима: Hereditas-Шведска, Journal of Zoological Systematics and Evolutionary Research-Немачка, Journal of Evolutionary Biology-Уједињено Краљевство, Genetica- Холандија, Israel Journal of Ecology and Evolution-Израел, Genome-Канада, Genetics and Molecular Biology-Бразил, Insects- Кина, Russian Journal of Genetics-Русија, Journal of Genetics-Индија. Поред наведених публиковао сам још 7 радова из исте области.

Такође, фокус наших тренутних истраживања је проучавање значаја хромозомских инверзија Drosophila subobscura за адаптацију на климатске промене.Ова истраживања обухватају проучавање адаптивног одговора појединачних хромозомских инверзија на различите климатске варијабле, праћење еволуционе стопе вишегодишњих промена у учесталости хромозомских инверзија одговорних за термалну адаптацију и проучавање термалне адаптације читавог кариотипа употребом модела хромозомског термалног индекса (CTI). Истраживања се обављају у природним популацијама врсте Drosophila subobscura са Балкана.

Поред горе наведене главне врсте истраживања, био сам позван да учествујем у грандиозном пројекту који се односи на дистрибуцију планарија (Dugesia) на 4 континента и њихова колонизација Европе и Азије из Африке (Journal of Biogeography).

Као посебну врсту интересовања за велику корист од употребе ДНК података у решавању криминалних случајева, публиковао сам рад из области форензичке генетике у часопису Журнал за Криминалистику и Право-Србија.