Велика потражња за одрживим алтернативама у дерматологији чини биолошке и биоразградиве материјале погодним кандидатима за развој еколошки прихватљивих трансдермалних мембрана (ТДМ) за ране. Последњих година, електроспиновање је изазвало огромно интересовање научне заједнице као нова метода која може поспешити производњу мембрана за трансдермалну примену. ТДМ од електроспинованих нановлакна имају одлична својства, као што су висок однос површине и запремине, висока порозност, флексибилност и апсорпција ексудата из ране. Због својих карактеристика и наноразмера, ове мембране су способне да имитирају структуру ванћелијског матрикса (ВЋМ), промовишући регенерацију повређене коже, фаворизујући везивање, пролиферацију и миграцију ћелија. Мембране представљају високо међусобно повезане структуре са смањеном величином пора, што не само да спречава продирање микроорганизама избегавајући развој инфекција, већ омогућава пропустљивост воде и кисеоника. На овај начин се повећава могућност да се инкорпорирају биоактивни молекули са активном улогом у процесу зарастања, уз обезбеђивање њиховог непрекидног ослобађања на место ране. Све ово показује да ТДМ имају обећавајући потенцијал да делују као напредни биолошки активни омотачи. Инфекције су главни проблем у процесу зарастања рана. Повећан раст кожних патогених бактерија и микрогљива заједно са стварањем микробног биофилма на површини ране угрожава процес зарастања. Према томе, ТДМ за ране морају да садрже антимикробне агенсе како би се спречиле или лечиле инфекције. Последњих година, потрага за алтернативним антимикробним агенсима биљног порекла је привукла велику пажњу због њихових терапеутских својстава, исплативости и ниских штетних ефеката. Комбинацијом природних и биоразградивих једињења, могуће је спојити својства сваког материјала како би се створио нови систем не само са већим перформансама, већ и еколошки прихватљива алтернатива за третман рана.

Партнер у Француској: University of Montpellier, Француска

Координатор за Француску: др Mikhael Bechelany

Координатор за Србију: др Дејан Стојковић, Одељење за физиологију биљака ИБИСС

Учесници из ИБИСС-а:

др Ана Ћирић, Одељење за физиологију биљака ИБИСС

др Марија Иванов, Одељење за физиологију биљака ИБИСС

др Марина Костић, Одељење за физиологију биљака ИБИСС

Тамара Царевић, Одељење за физиологију биљака ИБИСС