Антенатални третман стероидима (AНС) се често даје трудницама које су у ризику од превременог порођаја, како би се поспешило сазревање органа код фетуса. Међутим, нежељени ефекти АНС третмана у погледу неуроразвоја и даље нису у потпуности разјашњени. Ми ћемо испитивати функционални развој централних аудиторних синапси након антенаталног третмана дексаметазоном трудне женке миша. Показано је да ATP сигнализација посредована P2X2/3 пуринским рецепторима повећава активност незреле Хелдове синапсе која представља модел за изучавање глутаматске трансмисије у аудиторном делу можданог стабла. Познато је да поновљени АНС третман мења пуринску сигнализацију у феталном мозгу код пацова, индуковањем пораста експресије ектонуклеозид трифосфат дифосфохидролазе 1 (NTPDaza 1/CD39) и екто-5'-нуклеотидазе (e5’NT/CD73). Резултати ових студија водили су хипотези да поновљени АНС третман нарушава сазревање синапси путем повећања експресије и активности ектонуклеотидаза које одређују ванћелијске концентрације ATP и ADP, као и активацију P2 пуринских рецептора (P2R) у мозгу. Ово би смањило ефикасност преношења информација кроз синапсу и нарушило ојачање синапси, који зависи од активације постсинаптичких P2X2/3 рецептора током сазревања Хелдове синапсе. Хипотеза ће бити тестирана након поновљеног АНС третмана код C57BL/6 мишева, као и експресије P2X2/3 и P2Y1 рецептора, и ензима који регулишу нивое одговарајућих лиганада, тј. NTPDase1/CD39 and NTPDase2, у аудиторном делу можданог стабла.

Партнер у Немачкој:

Координатор за Немачку: Иван Миленковић

Координатор за Србију: Данијела Лакета, Биолошки факултет, Универзитет у Београду

Чланови тима из ИБИСС-а:
др Ирена Лаврња, Оделење за неуробиологију ИБИСС