Мултипла склероза је најчешћи аутоимунски поремећај ЦНС-а и представља главни узрок инвалидитета код радно активног становништва. Упркос интензивним истраживањима, терапија ове болести је и даље незадовољавајућа. Већина нашег знања о патогенези ове болести потиче из истраживања животињских модела, односно експерименталног аутоимуног енцефаломијелитиса (ЕАЕ). У овом моделу је показано да су Т ћелије реактивне на антигене ЦНС-а узрочник болести. Ове Т ћелије, када се једном активирају у периферним органима, добијају способност да се инфилтрирају у ЦНС где покрећу аутоимунски деструктивни процес. Међутим није познато која популација Т ћелија изазива болест, као ни где се њихова иницијална активација дешава. Све више се уважава да имунске ћелије слузокоже, како у цревима тако и у плућима, играју одлучујућу улогу у патогенези мултипле склерозе. Конкретно, сугерисано је да урођене лимфоидне ћелије (ИЛЦ) имају највећи утицај на аутоимунски одговор усмерен против ЦНС-а, какав постоји код мултипле склерозе. Већ неколико година, питање времена и места активације ЦНС-аутореактивних Т ћелија представља главни фокус истраживања како на ИБИСС-у у Београду тако и на ИМСФ-у у Гетингену. Важно је знати да би одговор на ово питање значајно унапредио разумевање мултипле склерозе и приближио нас бољој терапији ове болести. На основу овог заједничког научног интереса, циљ нам је да успоставимо мрежу стручњака у две институције која ће бити инструментална за заједнички рад у одређивању значаја ИЛЦ црева и плућа у патогенези мултипле склерозе. Штавише, овај заједнички рад ће отворити нове путеве заједничког истраживања у вези са другим важним питањем у студијама мултипле склерозе - разноврсност патогених механизама који доводе до разлике у клиничким токовима уоченим код пацијената.

Партнер у Немачкој: Универзитет у Гетингену

Координатор за Србију: др Ђорђе Миљковић, Одељење за имунологију ИБИСС

Учесници из ИБИСС-а:
др Милица Лазаревић, научни сарадник
Горан Стегњаић, истраживач сарадник