Финансијер:EU, Interreg

Руководиоци пројекта: Проф. Умберто Симеони, Универзитетски конзорцијум за социоекономска истраживања и животну средину, Рим, Италија

Период пројекта: 2024-2027.

Сарадници са ИБИСС-а:
Др Весна Ђикановић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
Др Маја Раковић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
Др Јелена Томовић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
Др Катарина Јовичић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
Др Стоимир Коларевић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
Др Маргарета Крачун-Коларевић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
Др Јелена Станковић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода

Спољни сарадници:
Проф. Масимо Цолторти, Универзитет у Ферари, Ферара, Италија
Др Влатка Филиповић Маријић, Институт Руђер Бошковић, Загреб, Хрватска
Др Наташа Мори, Национални институт за биологију, Љубљана, Словенија
Доц. Проф. Дијана Ђуровић, Институт за јавно здравље Црне Горе, Подгорица, Црна Гора
Луде Таке, Национални центар еколошког покрета, Тирана, Албанија

Сажетак

Загађење је главни покретач смањења биодиверзитета, имајући штетне ефекте и на људско здравље и на животну средину. Присуство смећа (углавном пластике) у воденом окружењу (који обухвата слатководне, прелазне и морске екосистеме) се углавном приписује различитим факторима као што су неправилно одлагање отпада и спора деградација. Ово свеприсутно питање обухвата економске, еколошке, здравствене и социјалне димензије, са све већом забринутошћу у вези са опасностима и могућим штетним ефектима (нано-микро-макро) пластике на морске и слатководне организме, екосистеме, економије и здравље људи. Сходно томе, загађење пластиком се сматра сложеним прекограничним еколошким проблемом, који захтева координисане прекограничне иницијативе, што подразумева широке напоре за подизање свести међу различитим заинтересованим странама, од локалних до глобалних. На пример, поред Морске стратегије, на европском нивоу, притисак пластике се посебно решава кроз имплементацију Европске стратегије за пластику и новог акционог плана циркуларне економије, док нова Стратегија ЕУ о биодиверзитету до 2030. године наглашава императив интензивирања напора да се ублажити загађење. У оквиру овог оквира, наш пројекат, АдриПласт, има за циљ да се позабави горућим проблемом загађења пластиком у земљама партнера у јадранско-јонском региону. Са свеобухватним циљем ублажавања деградације животне средине и заштите биодиверзитета, наши главни циљеви укључују: Унапређење транснационалне сарадње: окупљамо заинтересоване стране из шест партнерских држава – Италије, Хрватске, Словеније, Србије, Црне Горе и Албаније – да бисмо промовисали заједничке напоре у борба против пластичног загађења, значајне претње која лежи у основи растућих еколошких изазова који захтевају глобалну интервенцију.

Идентификовање и решавање кључних изазова: Кроз свеобухватно истраживање и анализу, бавимо се основним узроцима загађења пластиком, укључујући неправилно одлагање отпада, неефикасне праксе управљања отпадом и распрострањеност пластике за једнократну употребу. Развијање одрживих решења: Радимо на имплементацији ефикасних стратегија за праћење, ублажавање и коначно смањење загађења пластиком у воденим срединама, укључујући слатководне, прелазне и морске екосистеме.