др Жељко Павковић

Жељко З. Павковић је рођен 20.10.1986. године у Београду. Биолошки факултет, Универзитета у Београду похађа од 2005. до 2010. године. Дипломски рад под насловом „Насеље Одоната у приобаљу Београда током летњег периода 2010. године: динамизам и станишне преференције најчешћих врста“ урадио је на Катедри за екологију и географију животиња. Након шестомесечног рада у ОШ „Радоје Домановић“ у Београду, 2011. године уписује докторске студије на Биолошком факултету, Универзитета у Београду. Свој научно-истраживачки рад започиње у Лабораторији за хуману молекуларну генетику, Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитета у Београду где је био запослен од 2011 до 2012 године. Од 2012 године је запослен у Лабораторији за молекуларну неуробиологију и понашање, Института за Биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Универзитета у Београду, Института од националног значаја за Републику Србију. Докторску дисертацију под називом „Ефекти анестезије индуковане пропофолом на синаптичку пластичност, активност допмаинског система и понашање јувенилних пацова” за коју је добио награду Иван Ђаја (најбоља докторска теза из области Физиологије у 2017/2018), одбранио је 2018 године. Учествовао је у реализацији два пројекта финансираних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (173051 и 173056). Током 2020/21 био је ангажован као сарадник у Kовид-19 лабораторији, Дирекције за националне лабораторије, Министраства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије. Његовa област истраживања обухвата испитивање фармаколошких и социјалних фактора у неуродегенератиним поремећајима и током неуралног развића. Члан је Друштва за неуронауке Србије (ДНС), Српског биолошког друшва и Федерације европских друштава за неуронауке (ФЕНС).