др Станислава Станојевић

OБРАЗОВАЊЕ
2002 Фармацеутски факултет (ФФ), Универзитет у Београду (УБ). докторска дисертација „Утицај стреса на хуморални имунски одговор у пацова“
2000 Центар за мултидисциплинарне студије УБ, магистарска теза „Утицај опиоидних пептида на различитие функције макрофага пацова“
1994 Дипломирани фармацеут, ФФ, УБ.

РАДНО ИСКУСТВО
2024 - Научни саветник, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“
2023 - Помоћник директора Института „Торлак“ (ИТ) за образовну и научноистраживачку делатност
2017 - 2023 Председник Научног већа ИТ
2015 - 2016 Шеф Одсека за базична истраживања ИТ
2013 Научни саветник, Одсек за базична истраживања, ИТ
2008 Виши научни сарадник, Одсек за базична истраживања, ИТ
2003 Научни сарадник, Одсек за базична истраживања, ИТ
2000 Истраживач сарадник, Одсек за базична истраживања, ИТ
1995 Истраживач приправник, Центар за Имунолошка истраживања „Бранислав Јанковић“
(након интеграције са Институтом Торлак 1998- Сектор за научно-истраживачки рад ИТ)
1994 Волонтер, Центар за имунолошка истраживања „Бранислав Јанковић“

АНГАЖОВАЊЕ НА ПРОЈЕКТИМА МИНИСТАРСТВА НАУКЕ :
- 2011-2019: Пластичност имунског система током старења: имуномодулаторни потенцијал естрогена (175050)
- 2006-2010: Неуроендокрина модулација имунског одговора: улога симпато-адреномедуларног система (145049)
- 2001-2005: Улога хормона, неуропептида и катехоламина у модулацији сазревања лимфоцита и функција зрелих ћелија имунског система (број 1239)
- 1996-2000: Психонеуроимунологија у оквиру макропројекта Имунолошка истраживања у медицини (13М14)

ОСТАЛО
- Члан Друштва имунолога Србије, ДИС од 1995. године, а од 2022. до 2024. године члан Извршног одбора ДИС
- Представник Института „Торлак“ у Скупштини Заједнице Института Србије (ЗИС) 2018 -2024. године

ОБЛАСТ НАУЧНОГ ИНТЕРЕСОВАЊА
У периоду 1994 – 2000. године, примарни фокус научног интересовања је био на испитивању утицаја медијатора стреса (опиоидни пептиди или неуропептиди) на хуморални и ћелијски имунски одговор, посебно на функције макрофага перитонеалне шупљине. Каснија истраживања су претежно била оријентисана на утврђивање значаја пола и соја (урођених карактеристика јединке) за промене у имунолошкој реактивности током старења. У периоду после 2015. године, већа пажња је посвећена испитивању значаја микробиоте црева за обликовање репертоара имунолошке реактивности и сојне разлике у развоју хемијски индукованог колитиса.