Проблем приступа научним чланцима је добро познат нашим истраживачима, али и истраживачима неких развијених земаља. Од ове године су нпр. Немачка, Перу и Тајван раскинули уговоре са Елсевиер-ом што је нагнало истраживаче са ових простора да проналазе друге начине како да дођу до жељеног рада.

Многи истраживачи користе Sci-Hub иако се он налази у домену Мрачног интерента (Dark Web), збога чега је рок овог производа неизвестан. Једно од решења овог проблема је Зелени отворени приступ (Green Open Access), када се радови у финалној или некој ранијој верзији похрањују у институционалне репозиторијуме, као што је наш РаДАР, и то често на захтев оних који финансирају пројекте. То значи да иако је неки рад закључан за нас, врло често можемо доћи до неке верзије тог рада а да тога нисмо ни свесни. Како убрзати и олакшати овај поступак?

Постоји неколико опција и њихов број расте.

Ове године је PubMed у своју стандардну опцију LinkOut у којој се налазе везе са оригиналним верзијама рада, увео и опцију повезивања са неком ранијом верзијом рада. Приступ ранијим верзијама рада се заснива на сарадњи са институтским библиотекама.

У априлу ове године у рад је пуштена екстензија за Chrome и Firefox претраживаче Unpaywall коју је развио Impactstory. Екстензија се једноставно инсталира а функционише тако што када дођемо на неки чланак, у екрану се појави зелена иконица отвореног катанца као линк ка некој верзији тог рада који је похрањен у неком репозиторијуму.

Још 2013. године у оптицај је пуштен OA Button, bookmarklet који се поставља на bookmark bar претраживача. Када наиђемо на закључан чланак, кликом на на ово дугме упућујемо захтев за неку верзију овог рада. За употребу OA Button потребна је регистрација која је бесплатна.

Недавно је пуштена алфа верзија још једне екстензије, Canary Haz. Ово је екстензија за Chrome и Firefox за коју је потребно логовање. Ова екстензија омогућава и памћење приступних параметара па је приликом логовања потребно унети и афилијацију, што је за нас Универзитет у Београду.

Успешност проналажења радова ових екстезија није иста, али могу бити од велике користи и свакако показују потребу истраживача да се на легалан начин заобиђу високе претплате издавача.