Тим истраживача на пројекту Epi-CAP представио је овај пројекат у онлајн формату, под називом "Профилисање отворености хроматина ћелија које продукују инсулин добијених циљаном метилацијом ДНК алфа ћелија панкреаса коришћењем Epi-CRISPR конструкта - Epi-CAP".

Epi-CAP пројекат, финансиран од стране Фонда за науку Републике Србије у оквиру Програма сарадње српске науке са дијаспором: Ваучери за размену знања, представља наставак истраживања урађених у оквиру Одељења за молекуларну биологију, ИБИСС-а током којих је Epi-CRISPR кострукт коришћен за циљану метилацију ДНК. Циљањем тачно дефинисане секвенце промотора хомеобокс гена за Arx у алфа ћелијама, постигнута је трансдиференцијација мишјих алфа ћелија панкреаса у ћелије које производе инсулин (Epi-ћелије). Да би се боље разумели епигенетички механизми одговорни за дефинисање фенотипа алфа, бета и Epi-ћелија, даље је било неопходно упоредити организацију хроматина у овим ћелијама коришћењем методологије ATAC секвенцирања. У Србији, алфа ћелије су трансфековане Epi-CRISPR конструктом (деактивирана Cas9 нуклеаза фузионисана са DNMT3a3L и 4 разичите РНК водиље) и сортиране након чега су Epi-ћелије укључујући негативну (алфа ћелије) и позитивну (бета ћелије) контролу у трипликату послате у лабораторију на Емори Универзитету где се метода ATAC секвенцирања рутински користи. По доласку српских научника у САД, протокол за ATAC секвенцирање је оптимизован за употребу на анималним ћелијама са циљем постизања што бољег квалитета и квантитета библиотеке за секвенцирање.

На предавању говоре:

Др Мелита Видаковић, научни саветник на Одељењу за молекуларну биологију ИБИСС (PI)

Др Паја Шијачић, Виши научни сарадник на Одељењу за Биологију, Емори Универзитет, Атланта, САД (Партнер на пројекту - експерт из дијаспоре)

Др Ања Толић, научни сарадник на Одељењу за молекуларну биологију ИБИСС

Др Јована Рајић, научни сарадник на Одељењу за молекуларну биологију ИБИСС

Предавање је доступно на YouTube каналу ИБИСС-а