Поштована децо,
Али има превише зрелости у вама, да вас тако ословимо.

Поштовани студенти,
Мада изгледа да сте дипломирали нешто што ми још увек нисмо.

Поштовани весници слободе нашег доба,
То вам најбоље пристаје.

Последња четири месеца сви заједно учествујемо у ренесанси друштва и еволуцији свести чији сте ви катализатори.
Ланчаној реакцији, љубави, достојанства, подршке, и ослобађања.

Можда некоме делује да смо достигли плато и да даље нема напретка. Али то је само привид.
Али оно што је истина је да нема повратка на почетно стање. Нити га може, нити га сме бити.

Нисмо могли ни да замислимо шта значи препешачити 100, 200, 300 километара ка свом циљу.
Нисмо могли ни да замислимо шта значи видети свој одраз у сузама бака и дека које сте уз пут загрлили, а који нису видели децу у својим селима од како су се њихова одселила. Шта значи добити од њих јабуку.
Нисмо могли ни да замислимо колика је одговорност окупити у Београду највећи број душа који је историја забележила. Душа које су због вас поново пуне.
Нисмо могли ни да замислимо какве су то све стратешке и организационе вештине потребне да се избегне најгори сценарио који је дуго најављиван.
Нисмо могли ни да замислимо колика је храброст стајати на рубу мрака са подлактицама исписаним бројевима телефона маме, тате и крвне групе…

Нисмо могли да замислимо да је било шта од тога могуће.
Ипак, доказали сте нам да добро и правда ипак могу и морају да победе.

Терет који је пао на ваша млада плећа је тежак колико и надстрешница, али је јасно и да га носите као дивови све док стојите тако, сви као један - постојано, достојанствено и уздигнутог чела.

Видели смо у ова четири месеца да је Србија жива, да има духа, има све више снаге, а све мање страха.
Више нисмо поносни само на своје славне претке већ и на своје савременике, јер ваша борба остаје чиста и неукаљама.

Истина је, достигли смо један плато, видели колико су нам незамисливи капацитети, сад је време да продукт претходне реакције користимо за нове, специфичне реакције до коначног успостављања динамичке равнотеже у друштву.
Идемо заједно до испуњења захтева.
А и након тога.

Нико није уморан!

Воли вас,
ИБИСС