Ана Деспотовић

Ана Деспотовић је завршила основне академске студије 2016. године (Биолошки факултет Универзитета у Београду, смер Mолекуларна биологија и физиологија). Мастер академске студије (Биолошки факултет, студијски програм Молекуларна биологија и физиологија) завршила је 2017. године одбраном Мастер тезе насловљене „Синергистички антитуморски ефекат витамина Ц и К3 на ћелије хуманог глиобластома U251 in vitro“. Исте године је уписала докторске академске студије, такође на Биолошком факултету Универзитета у Београду.

Од 2018. године је запослена као истраживач на Одељењу за неурофизиологију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, а године 2021. стиче звање истраживач сарадник. Била је ангажована на пројекту „Улога аутофагије у регулацији смрти туморских ћелија“ (173053) у периоду од 2018. до 2020. године и пројекту „Модулација сигналних путева који контролишу интрацелуларни баланс у терапији тумора и неуро-имуно-ендокриних поремећаја“ (ИИИ41025) у периоду од 2018. до 2019. године. Оба пројекта су била финансирана од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Као део ангажмана на пројекту билатералне сарадње између Републике Србије и Народне Републике Кине „Испитивање додатака стронцијум карбоната и стронцијум флуорида у калцијум-силикатне денталне цементе: физичко-хемијска и биолошка карактеризација“ (451-02-818/2021-09/20) током априла 2023. године је боравила у институтима у оквиру Медицинског факултета Фуђијан у Кини.

Научно-истраживачки рад Ане Деспотовић се заснива на праћењу унутарћелијских сигнала и испитивању молекуларних механизама који се налазе у основи одговора малигних ћелија на потенцијалне антитуморске агенсе различитог порекла, у циљу откривања нових терапијских приступа у лечењу малигних болести. Такође, Ана се бави испитивањем биокомпатибилности биоактивних материјала за употребу у регенеративној медицини као коштано/зубних заменика.

Члан је Друштва за неуронауке Србије (DNS), Федерације европских друштава за неуронауке (FENS), Српског биолошког друштва (SBD), Европског друштва за истраживање слободних радикала (SFRR-E), Српског друштва за митохондријалну и слободно-радикалску физиологију (SDMSRF), Српског друштва за молекуларну биологију (MolBioS), Српског друштва истраживача рака (SDIR) и Европског удружења за истраживање рака (EACR).