др Кристина Јањетовић

Кристина Јањетовић је одбранила докторску дисертацију под називом „Утицај метформина на апоптозу ћелија глиома и меланома in vitro и на раст меланома in vivo“ 2014. године на Медицинском факултету Универзитета у Београду. 1997. године уписује Биолошки факултет Универзитета у Београду, смер Молекуларна биологија и физиологија који је завршила 2002. године са просечном оценом 9,37. Др Кристина Јањетовић се бави испитивањем нових приступа у терапији тумора, односно проучавања молекуларних и ћелијских механизама који су у основи цитотоксичног дејства нових антитуморских једињења in vitro и испитивањем улоге аутофагије и њене модулације у различитим патологијама. Боравила је на научном усавршавању у периоду од 2003. до 2005. године на Институту за патофизиологију, Медицинског Универзитета у Инсбруку и за време усавршавања у Аустрији од Osterreichische Krebshilfe је 2004. године добила је награду за финансирање истраживања под називом ,,Улога тумор супресора PTEN-a у настанку леукемија и апоптози леукемија изазваној глукокортикоидима“ и 2005. године за истраживање „Функционална анализа нових гена кандидата изабраних из упоредног профилисања лимфобласта код деце са акутном лимфобластном леукемијом“. Докторска дисертација др Марине Стаменковић, чији је кандидат била коментор је добила награду „Фондације Горан Љубијанкић“ за 2021. годину. Од 2019-2021. године руководила је пројектом ,,Молекуларни механизми деловања пантопразола на индукцију апоптозе и/или аутофагије у неситноћелијском карциному плућа (NSCLC) in vitro“, финансираном од фирме Phillip Morris у оквиру програма ,,Покрени се за науку”. Од 2021-2023. руководила је пројектним задацима: „Улога пантопразола, инхибитора протонске пумпе, у регулацији аутофагије и апоптозе на ћелијској линији NSCLC Н460“ и „Успостављање методологије за трансфекцију хумане неуробластомске ћелијске линије SHSY-5Y плазмидима који носе мутације гена за прекурсор амилоид-β протеина (swedish, 751, wild-type), као in vitro моделу Алцхајмерове болести“. Члан је српског друштва за молекуларну биологију (МолБиоС), Српског биолошког друштва (СБД), Друштва за неуронауке Србије (ДНС), Удружењa неуроонколога Србије, Federation of European Neuroscience Societies (FENS) и American Association for Cancer Research (AACR).