Антропогени утицај, као и хемијски и физички загађивачи присутни у животној средини, мењају живи свет укључујући и фитофагне инсекте и њихове популације. Уочавају се ране промене у физиологији инсеката, тако да биохемијски и молекуларно-биолошким параметри могу послужити као екстремно осетљиви маркери у екофизиолошким студијама и биомониторингу. Срединске промене осим директног деловања на инсекте, могу имати и посредан утицај на ове организме - мењају физиологију и састав биљака којима се они хране (мења се концентрација биљних метаболита, долази до акумулација тешких метала, токсичних једињења ….).

Испитујемо природне и лабораторијске популације економски значајних врста инсеката које су у различитој мери адаптиране на срединске стресоре. Наша истраживања су усмерена ка проучавању механизама адаптација фитофагних инсеката на стресоре са циљем бољег разумевања њихове физиолошке пластичности. Тежимо разјашњењу специфичних и неспецифичних одговора на стрес (од субћелијског до популационог нивоа) после акутног и хроничног излагања инсеката различитим стресорима - неоргански и органски полутанти, микотоксини, биљне одбрамбене алелохемикалије висока температура, константна и променљива магнетна поља итд.

Фокусирани смо на најосетљивије компоненте инсекатског одговора на стрес: неуроендокрини систем који је прва линија реаговања на деловање стресора (хормони стреса), дигестивни систем као посредник између унутрашње и спољашње средине (активност и експресија молекуларних изоформи најважнијих група дигестивних ензима), циркулаторни систем (квантификација метаболита у хемолимфи итд.). Истраживања такође укључују и систем антиоксидативне заштите, детоксификационе стратегије инсеката, протеине топлотног стреса као и хистолошке и цитолошке промене у различитим ткивима инсеката после акутног и хроничног излагања различитим срединским стресорима.

Део истраживања је усмерен ка бољем познавању физиолошких основа за побољшање метода укључивања инсеката у системе циркуларне економије (“Фарме инсеката“). У фокусу су инсекти који имају способност биотрансформације пластичног и органског отпада, а који пружају и друге бенефите - могу бити квалитетна алтернативна храна за домаће животиње и кућне љубимце, док се њихов фрас може користити као органско ђубриво за биљке.

Губар Lymantria dispar, Euproctis chrysorrhoea (значајнe шумскe штеточинe), брашнени мољац Tenebrio molitor, (штеточина силоса), Morimus funereus, Blatta orientalis, су некe од врста инсеката које користимо у нашим истраживањима.

Користимо широк дијапазон савремених и класичних биохемијских, молекуларно-биолошких, хистохемијских и електрофизиолошких метода.

Као што је већ наглашено, резултати мултидисциплинарног приступа у истраживањима која се реализују у Одељењу за физиологију и биохемију инсеката, поред фундаменталног значаја важни су у проналажењу физиолошких, биохемијских и молекуларно-биолошких биомаркера срединских загађења. Резултати нашега рада дају значајан научни допринос у укључивању инсеката у одрживе системе циркуларне економије. Истраживања такође партиципирају у унапређењу одрживих метода за регулацију бројности популација економски значајних инсеката као и биоконзервације.

ОСНОВНЕ ТЕМЕ:
• Разјашњење механизама адаптација инсеката на срединске стресоре
• Локалне адаптације осетљивих и резистентних популација на стрес
• Детерминација физиолошких, биохемијских и молекуларно-биолошких параметара који се могу користити као биомаркери срединских промена
• Физиолошка пластичност економски значајних инсеката у толеранцији на стрес
• Унапређење одрживих метода за регулацију бројности популација економски значајних врста инсеката
• Инсекти у разградњи пластичног и органског отпада
• Инсекти као основа висококвалитетне хране за животиње
• Инсекатски фрас као органско ђубриво за биљке