Finansijer: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije

Ugovor: Ugovor o realizaciji i finansiranju naučnoistraživačkog rada NIO u 2020. godini

Broj ugovora: Ev. broj 451-03-68/2020-14/200007 od 24.01.2020.

Rukovodilac: dr Mirjana Mihailović

Učesnici iz IBISS-a: svi zaposleni istraživači

Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, po svojim osnivačkim aktima definisan je kao institucija čija je osnovna delatnost istraživanje u oblasti bioloških nauka od opšteg nacionalnog, odnosno strateškog značaja za Republiku. Naučnoistraživački rad u Institutu je organizovan kroz 14 naučnih odeljenja, a p lanirana istraživanja i teme IBISS-a u toku 2020. godine su sledeće:

• Odeljenje za biohemiju se tradicionalno bavi oblastima molekularne endokrinologije, transdukcije signala i nutricione biohemije. U narednom periodu biće izučavani: (a) molekularni mehanizmi delovanja glukokortikoidnih hormona u neuroendokrinoj adaptaciji na stres i patogenezi metaboličkih bolesti povezanih sa stresom (b) protektivna svojstva i mehanizmi dejstva pojedinih prirodnih nutritivnih sastojaka u uslovima indukovanih inflamatornih procesa.
• Na Odeljenju za molekularnu biologiju istražuju se mehanizmi delovanja egzogenih i endogenih faktora koji doprinose usporavanju razvoja dijabetesa i progresije dijabetičnih komplikacija, ciljna mesta (molekuli/signalni putevi) za potencijalnu anti-diabetogenu intervenciju sa prirodnim supstancama kao i epigenetski procesi uključeni u promenu fenotipa ćelija sisara u cilju razvijanja novih terapija baziranih na modulaciji epigenetičkih obrazaca.
• Saradnici Odeljenja za citologiju će nastaviti sa bazičnim istraživanjima usmerenim ka rasvetljavanju efekata sintetskih steroida i polifenolnih jedinjenja biljnog porekla (strukture slične steroidnom jezgru) na morfološke i funkcionalne parametre neuroendokrinog sistema i akcesornih organa, u različitim pacovskim modelima. Navedena istraživanja imaju biomedicinske implikacije i mogu doprineti unapređenju hormonske terapije i upotrebe suplemenata.
• Odeljenje za imunologiju će se baviti izučavanjem patogeneze autoimunskih, hroničnih inflamatornih bolesti i kancera i iznalaženjem novih načina fiziološke i farmakološke modulacije ovih bolesti.
• Odeljenje za neurobiologiju će na molekularnom, ćelijskom i bihejvioralnom nivou proučavati centralni nervni sistem (CNS) u fiziološkom starenju, tokom dijete, nakon anestezije, i u neurodegenerativnim bolestima. Proučavaće se i mehanizmi neuroinflamacije, povrede mozga, regulacije i poremećaja spavanja, nastanka i progresije moždanih tumora-glioblastoma. Očekuje se da ova istraživanja identifikuju nove terapeutske pristupe u lečenju poremećaja CNS-a.
• Odeljenje za neurofiziologiju izučavaće ulogu autofagije u diferencijaciji neurona, patogenezi i terapiji neurodegenerativnih i malignih bolesti; regenerativni potencijal neurita; biofizika jonskih struja i bioenergetika na modelu gljive; interakcija ćelija nervnog i imunskog sistema u modelu multiple skleroze; uticaj neurotransmitera na astrocite; uticaj magnetnog polja i/ili neuroaktivnih supstanci na CNS, neuromotorni razvoj i ponašanje životinja u fiziološkim i patološkim stanjima.
• Istraživanja na Odeljenju za fiziologiju obuhvatiće proučavanje molekularnih mehanizama redoks signalinga i održavanja redoks stanja u homeostazi, adaptaciji i patologiji.
• Odeljenje za fiziologiju i biohemiju insekata baviće se izučavanjem fizioloških odgovora ekonomski značajnih vrsta insekata na akutno i hronično delovanje sredinskih stresora (prisustvo organskih, neorganskih zagađivača, zagrevanje, magnetna polja); prooksidantno delovanje biljnih ekstrakata i etarskih ulja kao potencijalnih biopesticida. Ispitivaće digestivne enzime, metalotionein, neurohormone, proteine stresa, antioksidativnu zaštitu u stanju stresa insekata kao potencijalne biomarkere sredinskih zagađenja.
• Odeljenje za fiziologiju biljaka istraživaće mehanizme regulacije morfogeneze i odgovora na faktore abiotičkog i biotičkog stresa biljaka i gljiva na molekularnom i ćelijskom nivou u cilju poboljšanja njihovog kvaliteta i otpornosti. Posebna pažnja biće posvećena istraživanju bioaktivnih jedinjenja i njihovoj primeni u zaštiti zdravlja ljudi i drugih organizama. U okviru ex situ zaštite retkih biljnih vrsta cilj je utvrđivanje genetičkog diverziteta i uspostavljanje kolekcija germplazme.
• Istraživanja u Odeljenju za ekologiju obuhvatiti će proučavanja složenih interakcija živog sveta i životne sredine i integrisati ekofiziološka istraživanja i istraživanja biološkog diverziteta. Biće usmerena na proučavanja adaptivnog odgovora biljaka i životinja na antropogeno indukovanu hemijsku i fizičku degradaciju staništa i klimatske promene, u cilju zaštite biodiverziteta, i zaštite i obnavljanja životne sredine.
• Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda planira proširenje istraživanja – razmatranje biodiverziteta algi, makrofita, invertebrata, riba i vodozemaca, klasične i molekularne taksonomije, ugroženih vodenih vrsta, parazita riba, invazivnih vrsta, mikrobiologije, ekogenotoksikologije voda. Promenjena ispitivanja obuhvataju praćenje biomarkera različitog nivoa biološke organizacije u cilju procene statusa okruženja i primenu Okvirne direktive o vodama EU.
• Na Odeljenju za genetiku populacija i ekogenotoksikologiju istraživanja će obuhvatiti markere genomske varijabilnosti u prirodnim populacijama odabranih vrsta i integrativni pristup eksperimentalne evolucije u laboratoriji radi uvida u populacione, adaptivne, genetičke i epigenetičke odgovore na stres izazvan različitim antropogenim uticajima. Istraživanja sredinskih uticaja na biologiju, genetiku i neurobiologiju ponašanja beskičmenjaka i istraživanja genetičke toksikologije i lekovitih biljaka.
• U Odeljenju za genetička istraživanja nastaviće se i produbiti istraživanje biologije B hromozoma. Posebna pažnja biće posvećena analizi ekspresije B specifičnih sekvenci. Proučavaće se genetički diverzitetet populacija glodara i slepih miševa i njihovih parazita, i biće obavljena detaljna filogenetska studija roda Apodemus. Kroz filogenetske, morfometrijske, citogenetičke i parazitološke analize biće proučavana specijacija slepog kučeta.
• Na Odeljenju za evolucionu biologiju izučavaće se osnovna (teorija evolucije i filogenija) i primenjena (monitoring i zaštita biodiverziteta i životne sredine) evoluciono- biološka istraživanja na odabranim taksonima kičmenjaka, beskičmenjaka i biljaka uključivaće prirodne i eksperimentalne populacije te biohemijske, molekularno- biološke, citološke, histološke, fiziološke i populaciono- biološke metode, recipročnu transplantaciju, klasičnu i geometrijsku morfometriju kao i laboratorijsku evoluciju.