Istraživački tim Odeljenja za hidroekologiju i zaštitu voda proučava ekologiju vodenih organizama – fitoplanktona, fitobentosa, akvatičnih makrofita, makroinvertebrata, riba i vodozemaca. Aktivnosti odeljenlja uključuju izučavanje biodiverziteta, taksonomije, ugroženih vodenih vrsta, parazita riba, alohtonih i invazivnih vrsta, kao i praćenje specifičnih fizioloških, biohemijskih i molekularnih biomarkera u cilju procene promena u kvalitetu životne sredine.

Članovi tima, svojim aktivnostima, doprinose procesu primene Direktive o vodama Evropske unije u Srbiji, na Balkanu i zemljama dunavskog sliva. U skladu sa tim, izvršena je tipologija površinskih kopnenih voda, a članovi tima rade i na definisanju referentnih uslova i referentnih lokaliteta, što je preduslov za uspostavljanje sistema procene ekološkog statusa akvatičnih ekosistema. Na osnovu bioloških elemenata, pre svega vodenih makrobeskičmenjaka, izvršena je korekcija originalnih granica ekoregiona, kao i podela teritorije Srbije na hidro-faunističke podoblasti.

U okviru Odeljenja obavljaju se ihtiološka istraživanja, vrši se prikaz ihtiofaune u pogledu ekoloških i biogeografskih karakteristika. Izučava se i parazitofauna slatkovodnih riba; uticaj stepena inficiranosti parazitima na zdravstveno stanje riba.

Članovi tima takođe rade na proučavanju aktivnosti antioksidativnih enzima i ekspresiji proteina CYP1A kao indikatora stresa u akvatičnim ekosistemima.

Od 2005. Odeljenje uspešno učestvuje u proveri kvaliteta rada laboratorije (bentosni makroinvertebrati), kako bi laboratorija imala status referentne za pristup Međunarodnoj monitoring mreži (TNMN) zemalja Dunavskog sliva.

U saradnji sa kolegama iz podunavskih zemalja, u okviru aktivnostii Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (International Commission for the Protection of the Danube River - ICPDR), članovi našeg tima učestvuju u multidisciplinarnim istraživanjima Dunava i njegovih pritoka, sa ciljem obezbeđivanja visoko uporedive i pouzdane informacije o kvalitetu vode, trofičkog statusa, očuvanja biodiverziteta i praćenju statusa ugroženih vrsta. Članovi tima učestvovali su u nekoliko međunarodnih ekspedicija:

(2001) Prvo zajedničko istraživanje Dunava (JDS 1) - u organizaciji Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR), sa ciljem da se dobiju visoko uporedive i pouzdane informacije o kvalitetu vode duž čitavog toka reke Dunav (članovi tima su učestvovali u istraživanju dela toka kroz Srbiju),

(2001) Međunarodno istraživanje Tise - u organizaciji Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR), sa ciljem da se dobiju visoko uporedive i pouzdane informacije o kvalitetu vode duž čitavog toka reke,

(2004) AquaTerra istraživanje Dunava - projekat podržan od strane EC FP6 projekta AquaTerra - istraživanje je obuhvatilo deo toka Dunava od Beča do Vidina/Kalafata (rumunsko-bugarski deo toka),

(2007) Drugo zajedničko istraživanje Dunava (JDS 2) - u organizaciji Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR), Evropske komisije i podunavskih zemalja sa ciljem da se dobiju visoko uporedive i pouzdane informacije o kvalitetu vode duž čitavog toka reke Dunav i

(2013) Treće zajedničko istraživanje Dunava (JDS 3) - u organizaciji Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR), Evropske komisije i podunavskih zemalja sa ciljem da se dobiju visoko uporedive i pouzdane informacije o kvalitetu vode duž čitavog toka reke Dunav.

Sa ciljem procene statusa, izrade metodologije procene rizika i definisanja mera suzbijanja vodenih invazija, formirana je AISSIC (Allochthonous Invasive Species of the Southern Invasion Corridor) baza podataka o alohtonim invazivnim vrstama dunavskog sliva, kao razultat rada članova tima.

Tim ostvaruje uspešnu saradnju sa nacionalnim i međunarodnim institucijama koje se bave istom, ili sličnom problematikom: Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (International Commission for the Protection of the Danube River - ICPDR); Međunarodne komisije za sliv reke Save; Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" (Beograd, Srbija); Institut Jožef Štefan (Ljubljana, Slovenija); Univerzitet u Skoplju (Makedonija); Univerzitet u Zagrebu (Hrvatska); Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije; Centar za ekološka istraživanja Mađarske Akademije Nauka; Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu; Institut za biologiju mora (Kotor, Crna Gora); Institut za životnu sredinu (Kos, Slovačka); Sankt-Petersburg State Universiti (Rusija); Institut za biologiju južnih mora (Filijala Odessa, Ukraina); Institut za zoologiju, Nacionalne Akademije Nauka (Minsk, Belorusija); Centar za zaštitu životne istraživanja Leipzig-Halle (UFZ, Nemačka); Gobio GmbH - Institut za ekologiju voda i primenjenu biologiju (Hesen, Nemačka).

OSNOVNE TEME:

• Alge - fitobentos i fitoplankton
• Ekologija i taksonomija akvatičnih makrobeskičmenjaka
• Ishrana i ekologija riba
• Taksonomija i ekologija vodozemaca
• Paraziti riba
• Monitoring akvatičnih ekosistema
• Zaštita voda
• Alohtone i invazivne vrste
• Ekogenotoksikologija
• Mikrobiologija vode
• Očuvanje biodiverziteta