Истраживачки профил Одељења карактерише неколико основних праваца истраживања: физиологија развоја биљака, са посебним акцентом на фотоморфогенезу, морфогенезу in vitro и цитодиференцијацију, затим физиологија стреса, генетичко инжењерство, синтеза и акумулација секундарних метаболита, ex situ заштита лековитих, ретких и угрожених биљних врста и растење и развиће гљива.

Истраживања улоге светлости и хормона у растењу и развићу биљака обухватају развојне процесе које контролишу светлост и/или хормони као што су клијање семена, растење вегетативних органа, цветање, детерминација пола и сенесценција. Циљ истраживања морфогенезе in vitro је разумевање различитих регенеративних путева - андрогенезе, соматске ембриогенезе и органогенезе и утицаја хормона и других фактора који могу да индукују или модификују регенеративне путеве. Од посебног практичног значаја су могућности примене технологија културе in vitro у добијању здравих садница украсних биљака, као и ex situ умножавања ретких и угрожених врста. У оквиру физиологије стреса се углавном проучавају физиолошки и биохемијски одговори биљака на утицај абиотичких (салинитет, суша, температурни екстреми) и биотичких (вируси) стресогених фактора. Генетичко инжењерство, односно трансфер гена од интереса у биљке и праћење њихове експресије код трансгених биљака се рутински користи у проучавању морфогенезе, метаболизма хормона, за уводјење отпорности на хербициде, инсекте и вирусе и у манипулацији боје цветова украсних биљака. Проучавање продукције секундарних метаболита код лековитих биљака су усмерена на дефинисање утицаја разних фактора на овај процес in vitro и у малим биоректорима и усавршавање аналитичких метода. Успостављена је и медјународна сарадња на пројекту метаболичког инжењерства.

Миколошка истраживања у оквиру Одељења за физиологију биљака односе се на морфологију, патогеност и животни циклус биљних, анималних, хуманих патогених микрогљива и контаминаната хране (Aspergillus spp., Penicillium spp., Candida spp., и др). Тестирање антимикробне активности секундарних метаболита биљака и гљива у циљу добијања нових, природних антимикробних агенаса који немају штетне ефекте на биљке, животиње и људе обавља се коришћењем различитих метода. Испитивања јестивих и медицински значајних макрогљива, њихова култивација и контрола болести (бактерија, гљива и инсеката) у гајилиштима коришћењем биолошких метода. Макрогљиве поседују велики потенцијал за продукцију биоактивних метаболита, па су истраживања оријентисана на коришћење лековитих гљива у циљу добијања фармаколошки значајних продуката и њихову примену у медицини и ветерини.

Рад на Одељењу се одвија у следећим лабораторијама и објектима:

Лабораторија за културу ткива са припремном лабораторијом и стерилним блоком
Лабораторија за цитологију
Лабораторија за молекуларну биологију
Миколошка лабораторија
Лабораторија за фитохемију
Аналитичка лабораторија
Лабораторија за фотоморфогенезу (мрачна соба)
Два стакленика

ОСНОВНЕ ТЕМЕ:

физиологија растења и развића биљака
фотоморфогенеза
морфогенеза in vitro и цитодиференцијација
физиологија стреса
генетичко инжењерство
синтеза и акумулација секундарних метаболита
ex situ заштита лековитих, ретких и угрожених биљних врста
растење и развиће гљива