Истраживачки тим Одељења за хидроекологију и заштиту вода проучава екологију водених организама фитопланктона, фитобентоса, акватичних макрофита, макроинвертебрата, риба и водоземаца. Активности одељенља укључују изучавање биодиверзитета, таксономије, угрожених водених врста, паразита риба, алохтоних и инвазивних врста, као и праћење специфичних физиолошких, биохемијских и молекуларних биомаркера у циљу процене промена у квалитету животне средине.
Чланови тима, својим активностима, доприносе процесу примене Директиве о водама Европске уније у Србији, на Балкану и земљама дунавског слива. У складу са тим, извршена је типологија површинских копнених вода, а чланови тима раде и на дефинисању референтних услова и референтних локалитета, што је предуслов за успостављање система процене еколошког статуса акватичних екосистема. На основу биолошких елемената, пре свега водених макробескичмењака, извршена је корекција оригиналних граница екорегиона, као и подела територије Србије на хидро-фаунистичке подобласти.
У оквиру Одељења обављају се ихтиолошка истраживања, врши се приказ ихтиофауне у погледу еколошких и биогеографских карактеристика. Изучава се и паразитофауна слатководних риба; утицај степена инфицираности паразитима на здравствено стање риба.
Чланови тима такође раде на проучавању активности антиоксидативних ензима и експресији протеина CYP1A као индикатора стреса у акватичним екосистемима.
Од 2005. Одељење успешно учествује у провери квалитета рада лабораторије (бентосни макроинвертебрати), како би лабораторија имала статус референтне за приступ Међународној мониторинг мрежи (ТНМН) земаља Дунавског слива.
У сарадњи са колегама из подунавских земаља, у оквиру активностии Међународне комисије за заштиту реке Дунав (International Commission for the Protection of the Danube River - ICPDR), чланови нашег тима учествују у мултидисциплинарним истраживањима Дунава и његових притока, са циљем обезбеђивања високо упоредиве и поуздане информације о квалитету воде, трофичког статуса, очувања биодиверзитета и праћењу статуса угрожених врста. Чланови тима учествовали су у неколико међународних експедиција:
(2001) Прво заједничко истраживање Дунава (JDS 1) - у организацији Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR), са циљем да се добију високо упоредиве и поуздане информације о квалитету воде дуж читавог тока реке Дунав (чланови тима су учествовали у истраживању дела тока кроз Србију),
(2001) Међународно истраживање Тисе - у организацији Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR), са циљем да се добију високо упоредиве и поуздане информације о квалитету воде дуж читавог тока реке,
(2004) АуаТерра истраживање Дунава - пројекат подржан од стране EC FP6 пројекта AquaTerra - истраживање је обухватило део тока Дунава од Беча до Видина/Калафата (румунско-бугарски део тока),
(2007) Друго заједничко истраживање Дунава (JDS 2) - у организацији Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR), Европске комисије и подунавских земаља са циљем да се добију високо упоредиве и поуздане информације о квалитету воде дуж читавог тока реке Дунав и
(2013) Треће заједничко истраживање Дунава (JDS 3) - у организацији Међународне комисије за заштиту реке Дунав (ICPDR), Европске комисије и подунавских земаља са циљем да се добију високо упоредиве и поуздане информације о квалитету воде дуж читавог тока реке Дунав.
Са циљем процене статуса, израде методологије процене ризика и дефинисања мера сузбијања водених инвазија, формирана је AISSIC (Allochthonous Invasive Species of the Southern Invasion Corridor) база података о алохтоним инвазивним врстама дунавског слива, као разултат рада чланова тима.
Тим остварује успешну сарадњу са националним и међународним институцијама које се баве истом, или сличном проблематиком: Међународна комисија за заштиту реке Дунав (Интернатионал Цоммиссион фор тхе Протецтион оф тхе Данубе Ривер - ИЦПДР); Међународне комисије за слив реке Саве; Институт за водопривреду "Јарослав Черни" (Београд, Србија); Институт Јожеф Штефан (Љубљана, Словенија); Универзитет у Скопљу (Македонија); Универзитет у Загребу (Хрватска); Агенција за заштиту животне средине Републике Србије; Центар за еколошка истраживања Мађарске Академије Наука; Биолошки факултет, Универзитет у Београду; Институт за биологију мора (Котор, Црна Гора); Институт за животну средину (Кос, Словачка); Санкт-Петерсбург Стате Университи (Русија); Институт за биологију јужних мора (Филијала Odessa, Ukraina); Институт за зоологију, Националне Академије Наука (Минск, Белорусија); Центар за заштиту животне истраживања Leipzig-Halle (UFZ, Немачка); Gobio GmbH - Институт за екологију вода и примењену биологију (Хесен, Немачка).
ОСНОВНЕ ТЕМЕ:
Алге - фитобентос и фитопланктон
Екологија и таксономија акватичних макробескичмењака
Исхрана и екологија риба
Таксономија и екологија водоземаца
Паразити риба
Мониторинг акватичних екосистема
Заштита вода
Алохтоне и инвазивне врсте
Екогенотоксикологија
Микробиологија воде
Очување биодиверзитета
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.