Предмет наших истраживања је испитивање ефеката одабраних биљних екстраката, полифенола природног порекла (генистеин, даидзеин), синтетских стероида (естрадиола, прогестерона, тестостерона, дексаметазона) и пептидних хормона (соматостатина, калцитонина и грелина) на ћелије неуроендокриног система пацова оба пола у феталном, неонаталном, јувенилном, перипубералном, адултном периоду живота, као и током различитих фаза старења. Ефекти поменутих третмана на неуроендокрини систем током критичних периода развоја (фетални, неонатални и пубертални) могу оставити дуготрајне последице на организам и повећати ризик од настанка низа хроничних обољења. Са старењем долази до промене хормонске хомеостазе и повећаног ризика од гојазности, појаве кардиоваскуларних обољења, остеопорозе и карцинома, те општег пада квалитета живота. Посебна пажња посвећена је анималним моделима андропаузе и менопаузе, како природне тако и изазване орхидектомијом и оваријектомијом. С обзиром на потенцијално корисно деловање стероидима сличних супстанци природног порекла на продужетак и поправљање квалитета живота, садашња истраживања Одељења за цитологију усмерена су и на изучавање њихових ефеката на хипоталамо-хипофизно-адренални, -соматотропни, -тиреоидни и -гонадални систем, као и на систем који регулише минералну хомеостазу у организму (Ц ћелије тиреоидеје-паратироидеја-кости-бубрег). Утвђене промене на морфофункционалним нивоу пружају објективан увид у потенцијално корисне/штетне ефекте коришћених супстанци и хормонских аналога у испитиваним органима. Овако конципирана фундаментална истраживања могу допринети бољем разумевању механизама деловања апликованих биоактивних супстанци у различитим фазама животног циклуса.
У нашим истраживањима користе се хистохемијске, имунохистохемијске, имунофлуоресцентне, електронско-микроскопске, молекуларно-биолошке, као и биохемијске и биофизичке методе. Квантификација насталих промена на хистолошком нивоу врши се коришћењем савремених стереолошких метода (newCast software систем).

У току овог пројектног периода, сарадници Одељења за цитологију објавили су значајан број радова у домаћим и страним часописима, завршене су четири докторске дисертације, а једна је тренутно у процесу израде. Одељење за цитологију остварује успешну сарадњу како са колегама сличних професионалних интересовања из нашег матичног Института тако и са сарадницима: факултета биомедицинске групације Универзитета у Београду (Медицински, Стоматолошки, Биолошки, Ветеринарски и Фармацеутски); Института за Мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду; Одељења за физиологију Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу; и Одељења за Хемију Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу и Одељења за Ветеринарску медицину Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду. Такође је остварена сарадња са Природно-математичким и Ветеринарским факултетом, Универзитета "Св. Кирил и Методиј" у Скопљу, БЈР Македонија и Институтом за експерименталну ендокринологију у Берлину, Немачка, Националним институтом за истраживања у пољопривреди, Француска, Одељењем за хуману исхрану Клермон Универзитета, Клермон-Феран, Француска и Одељењем за Фармакологију, Медицински Колеџ, Државни Универзитет у Пенсилванији, САД.

ОСНОВНЕ ТЕМЕ:

неуроендокринологија
полифеноли природног порекла
старење
андропауза
менопауза
минерална хомеостаза
развојна и програмирање
ћелијска механика