Финансијер: Институт за водопривреду „Јарослав Черни“ АД

Период уговора: 2023-2024.

Руководилац пројекта: др Маја Раковић, Одељења за хидроекологију и заштиту вода, ИБИСС

Учесници на пројекту:
др Снежана Јарић, Одељење за екологију
др Весна Перић-Матаруга, Одељење за физиологију и биохемију инсеката
др Дајана Тодоровић, Одељење за физиологију и биохемију инсеката
др Божица Васиљевић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
др Момир Пауновић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
др Бојана Тубић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
др Ана Атанацковић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
др Јелена Томовић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
др Катарина Зорић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
др Наташа Поповић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
др Јелена Ђукнић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
др Стефан Анђус, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
др Никола Маринковић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
др Маја Раковић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
др Весна Ђикановић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
др Јелена Чанак Атлагић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
др Катарина Јовичић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
др Јелена Станковић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
др Стоимир Коларевић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
др Маргарета Крачун-Коларевић, Одељење за хидроекологију и заштиту вода
др Тања Вуков, Одељење за еволуциону биологију
др Ирена Хрибшек,Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију
др Нада Ћосић, Одељење за еволуциону биологију
др Ивана Будински, Одељење за генетичка истраживања

Спољни сарадници:
Проф. др Предраг Јакшић
Милош Јовић, музејски саветник ентомолог, Природњачки музеј у Београду
др Ана Марић, доцент, Билошки факултет, Универзитет у Београду

Садржај

Према Конвенцији о биолошкој разноврсности (енгл. CDB - Convention on Biological Diversity), донетој на Конференцији Уједињених нација (УН) о животној средини и развоју (UNCED) у Рио де Жанеиру 1992. године, биодиверзитет је дефинисан као "варијабилност међу живим организмима, укључујући између осталог, копнене, морске и друге водене екосистеме чији су они део; ово укључује диверзитет унутар врста, између врста и између екосистема".
Одрживи развој, као дугорочни концепт, обезбеђује усклађеност интереса заштите животне средине са економским и друштвено-социјалним развојем. Очување природних вредности пoдразумева њихово коришћење под условима и на начин којим се обезбеђује очување вредности биодиверзитета, геоди-верзитета, заштићених природних добара и предела.
Основни фактори нарушавања биодиверзитета су дефинисани скраћеницом енглеске речи HIPPO, која је изведена од почетних слова речи: нарушавање станишта (енгл. Habitat alteration/H); инвазивне врсте (енгл. Invasive species/ I); загађење (енгл. Pollution/ P); популациони раст (енгл. Population growth/ P) и прекомерна експлоатација (енгл. Overexploitation/O). Нарушавање станишта настаје услед убрзаног развоја пољопривреде и шумарства, снажне урбанизације, индустријализације и туризма на одрђеном подручју.
Студија биодиверзитета подручја Пројекта заснована је на основу доступних података о постојећем стању животне средине, података који су расположиви у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, публикованих података, као и теренских истраживања спроведених током 2023 године.