Финансијер: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

Период уговора: 2024-2025.

Руководилац пројекта: др Драгана Ружић-Муслић, Институт за сточарство, Београд

Учесници на пројекту из ИБИСС-а:
др Слободан Давидовић, Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију
др Марија Танасковић, Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију

Спољни сарадници:
др Невена Максимовић, Институт за сточарство, Београд
др Никола Делић, Институт за сточарство, Београд
др Богдан Цекић, Институт за сточарство, Београд
Иван Ћосић, Институт за сточарство, Београд

Сажетак

Аутохтоне популације су слабије проучаване код нас, задњих деценија. У постојећој литератури се провлаче подаци који су застарели и који данас углавном нису тачни. Обзиром да је очување и заштита ових угрожених популација императив, први корак је њихова морфолошка, а потом и метаболичка као и генетска генетичка карактеризација.
Морфометријска карактериѕација пиротске праменке ће на основу резултата мерења 14 карактера, дати одговор на питање да ли је ова популација остала аутентична. То ће послужити за дефинисање стандарда пиротске праменке.
Утврђивање генетичких профила јединки применом једарних микросателита ће се вршити ради утврђивања нивоа генетичког диверзитета у стадима утврђивања степена генетичке диференција стада, као и степена инбридинга;

Формулисање и адекватно очување пиротске праменке као квалитативно побољшање одгајивачког програма , као суштинске смернице за њено гајење
Предложени пројекат подразумева увођење нове и јединствене методологије у постојећи систем очувања аутохтоних популација у Републици Србији која поред морфолошке карактеризације подразумева и молекуларно-генетичку карактеризацију раса/сојева и популационо-генетиче анализе добијених молекуларних података. На основу прецизно квантификованих популационо-генетичих параметара могуће је проценити генетички статус испитиване расе/соја и обезбедити јасне смернице за њихово очување, као и смернице за унапређење одгајивачких програма. На овај начин цео систем за очување аутохтоних популација у Републици Србији може бити квалитативно унапређен, због тога што ће се прећи na на научно засновано, одрживо гајење, што ће допринети ефикасном очувању, развоју и њиховом коришћењу у Србији