Финансијер:Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

Период уговора: 2024-2025.

Руководилац пројекта: др Драгана Ружић-Муслић, Институт за Сточарство, Београд

Учесници на пројекту из ИБИСС-а:
др Слободан Давидовић, Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију, ИБИСС
др Марија Танасковић, Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију, ИБИСС

Остали сарадници:
др Невена Максимовић, Институт за Сточарство, Београд
др Никола Делић, Институт за Сточарство, Београд
др Богдан Цекић, Институт за Сточарство, Београд
Иван Ћосић, Институт за Сточарство, Београд

Sadržaj

Сојеви (екотипови) аутохтоне расе оваца - праменка су настали у току дугогодишњег процеса еволуције на одређеним биолошким ареалима, омеђеним географским целинама, у различитим условима исхране и смештаја, што је резултирало њиховим специфичним морфолошким и производним перформансама. Међутим, експанзија високо продуктивних раса у трци за профитом, са једне стране, као и депопулација руралног амбијента, са друге стране, условили су да неки сојеви праменке постају угрожени у свом биолошком опстанку.

Пиротска праменка је најугроженија популација оваца у Србији. Према подацима Domestic Animal Diversity Information System (DAD-IS), за 2021. годину, у Србији се гаји 207 женских и 25 мушких грла. Ефективна величина популације износи 89 грла, што је сврстава у критично угрожене и налази се у ризику од потпуног нестајања. Истовремено, од ње потичу изванредни национални брендови: пиротско јагње, пиротски ћилим и пиротски качкаваљ, што њено очување намеће као биолошки, економски и морални императив.

Први корак у концепту њеног одрживог коришћења је идентификација, карактеризација (морфометријска, метаболичка, генетска), а потом и њена конзервација.

Морфометријска карактеризација је важна јер представља одраз стандарда расе (Verma и др., 2016). Пружа нам вредне информације о морфолошкој грађи и способности развоја животиње. Линеарне телесне мере су показатељ раста животиње током живота (Attah i sar., 2004) и од помоћи су у предвиђању телесне масе и карактеристика трупа (Thiruvenkadan, 2005). Утврђивање различитих телесних мера животиња од великог је значаја у процени квантитативних параметара меса, а помаже и у развоју одговарајућих метода селекције (Kumar i sar., 2017) и правилном спровођењу одгајивачко-селекцијског рада. Телесна маса животиња на фарми је корисна информација у одређивању дневних хранидбених потреба, процени раста, дозирању лекова, а њене промене су могући показатељ одређених здравствених проблема животиња на фарми односно стаду (Paresd i sar., 2014). Такође,чињеница је да су наведене популације, слабије проучаване код нас задњих деценија, те се у литератури провлаче нетачни и застарели подаци. Стога, у циљу дефинисања смерница и унапређења одгајивачких програма аутохтоних популација оваца, као и њиховог очувања у коначном, приоритет је, поред морфолошке и физиолошке, извршити и генетску карактеризацију пиротске праменке при чему ће популационо-генетичке анализе молекуларних података, спречити појаву инбридинга, неконтролисаног парења, генетичке ерозије и допринети очувању, научно заснованом одрживом коришћењу и конзервацији ове расе оваца у Србији, обзиром да од ње добијамо светски познате брендове: пиротско јагње, пиротски ћилим као и пиротски качкаваљ.