Отворени приступ (Open Access – OA) подразумева неограничени онлине-приступ рецензираним научним радовима. На првом месту се односи на радове које се објављују у научним часописима, али развојем ове идеје обухватио је и докторске тезе, поглавља књига, научне монографије.

Идеја отвореног приступа је настала много пре него што је овим именом названа. Почели су да је развијају програмери који су још 70-их година своје радове депоновали на фтп-архивама. Значајан развој отвореног приступа је почео 90-их година прошлог века да би коначно био формулисан у Budapest Open Access Initiative 2002, затим у Bethesda Statement on Open Access Publishing и Berlin Declaration on Open Access to Knowledge in the Sciences and Humanites 2003. године.

Постоји неколико форми отвореног приступа, али су два најпознатија:

Златни (Gold Open Access) односи се на часописе и подразумева бесплатан онлине-приступ за општу јавност уз обавезно поштовање интегритетата аутора навођењем ауторског права и правилног цитирања извора. Трошкове рецензије, обраде текста и изнајмљивање простора за његово похрањивање (APC – Article Processing Charges) сноси или сам аутор, или институција или спонзор издавача, односно часописа. На овај начин радови се трајно чувају на безбедном и претраживом месту.

Зелени (Green Open Access) односи се на самоархивирање (self-archiving) које обично раде сами аутори. Аутори најчешће похрањују своје радове на својим еб-презентацијама или профилима у академским мрежама, али ова места чувања нису трајна. Зато се они упућују на различите врсте репозиторијума који су најчешће бесплатни, а могу бити тематски (ArXiv, PubMed,...) или институцијски (институти, универзитети, библиотеке,...). На овај начин радови се трајно похрањују. Зелени приступ најчешће подразумева радну верзију рада (preprint или postprint). Наиме неки часописи дозвољавају ауторима да ове верзије свог рада похране у неки од репозиторијума и на тај начин свој рад учине видљивијим и доступнијим. Каква права издавач дозвољава може се једноставно проверити путем сервиса SHERPA RoMEO пројекат који даје преглед политика издавача у вези са самоархивирањем радова.

Отворени приступ користи Creative Common лиценце којима се штите ауторска права.

Више о Отвореном приступу можете прочитати на следећим линковима:

Др Стела Филиповић Матути, Научне информације у Србији
Увод у објављивање научних публикација, Андреаса Екснера
КоБСОН
Libguide
Peter Suber, Open Access Overview
Scholarly Open Access
Open Science