Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, ул. Булевар деспота Стефана бр. 142, обавештава научну и стручну јавност да је Научно веће Института на XXI редовној седници одржаној дана 30.11.2023. године, покренуло поступак за и з б о р др Катарине Зорић, истраживача у Одељењу за хидроекологију и заштиту вода ИБИСС, у научно звање виши научни сарадник.
Извештај о кандидату и други изборни материјал биће доступни на увид јавности радним даном од 9 до 14 часова у библиотеци Института, у року од 30 дана од дана овог обавештења.
На предлог групе библиотекара, а уз подршку SAIGE пројекта одржана је дводневна радионица на тему Управљања истраживачким подацима (Research Data Managament - RDM), 21. и 22. децембра 2023. године на Машинском факултету Универзитета у Београду.
Сагласно оквирима Светске банке за управљање животном средином и друштвом и експертима из Фонда за науку Републике Србије обавештамо Вас да је План за управљање заштитом животне средине и умањење социјалног утицаја, заједно са Извештајем са јавних консултација усвојен за пројекат Genetic diversity maintenance and population dynamics in natural populations of endangered plant species:Flower color polymorphism in Iris pumila L. - IRIS.
У среду 20. децембра представници седам факултета и девет института, будући станари БИО4 Кампуса, су потписали архитектонске основе за просторије које ће по изградњи БИО4 Кампуса користити.
Теодора Комазец је завршила основне академске студије на Биолошком факултету, Универзитета у Београду на модулу „Молекуларна биологија и физиологија“ 2019. године. На истом факултету 2020. завршава мастер академске студије на модулу „Имунобиологија“ под насловом “Испитивање антипролиферативног потенцијала одабраних деривата пиридона на HCT-116 и MDA-МB-231 ћелијским линијама“, а 2021. уписује докторске студије на модулу „Ћелијска и молекуларна онкологија“. Од априла 2022. запослена је у Одељењу за имунологију на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић" – Институту од националног значаја за Републику Србију.
Теодора је део пројектног тима пројекта у оквиру програма ПРИЗМА (ADVANCED) финансираног од стране Фонда за науку Републике Србије, као и пројекта билатералне сарадње са Немачком службом за академску размену (DAAD).
Члан је већег броја националних и медјународних друштава међу којима су: Српско друштво истраживача рака (СДИР), Европско удружење за истраживање рака (ЕАRC), Српско друштво за молекуларну биологију (МолБиоС), Клуб младих имунолога Србије (КМИС), Млади европске федерације имунолошких друштава (yЕFIS), Биохемијско друштво Србије (БДС), Европска федерација биохемијских друштава (FEBS) и Српско друштво за имунологију, молекулску онкологију и регенеративну медицину (СДИОР).
Њена истраживачка интересовања су: биологија тумора, експериментална онкологија, испитивање антитуморске активности новосинтетисаних једињења in vitro и in vivo, туморска имунологија, праћење одговора тумора и туморске микросредине на примену потенцијалних терапеутика, истраживање молекуларних механизама и сигналних путева укључених у регулацију канцера.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Образовање
• Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2020 – Докторске академске студије – Имунобиологија
2019 – 2020 Мастер академске студије – Имунобиологија
2015 – 2019 Основне академске студије – Молекуларна биологија и физиологија
Волонтерски рад и учешће на научно-популационим дешавањима
• Европска ноћ истраживача, ФЕНС, Фестивал науке, конференција ''Заувек радознали – Науком за будућност'', Дан науке, Недеља свести о мозгу
• Радионица Центра за промоцију науке ''Како комуницирати савремену науку?''
Истраживачка интересовања
Аутоимунске болести, дијабетес типа 1, регулаторне Т ћелије, арил-угљоводонични рецептор и његова модулација новосинтетисаним лигандима, урођене лимофидне ћелије, имунитет црева и њему придружене лимфоидне структуре, као и имунолошкии значај микросредине црева.
Чланства
• Друштво имунолога Србије (ДИС)
• Млада европска федерација имунолошких друштава (yEFIS)
- Клуб младих имунолога Србије (КМИС)
• Српско друштво за молекуларну биологију (MolBioS)
• Биохемијско друштво Србије (БДС)
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Образовање:
2020- Молекуларна биологија, Физиологија, Транслациона истраживања у неуробиологији и биомедицини, студент четврте године докторских академских студија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду.
2018-2019 Биологија, Експериментална физиологија животиња и човека, мастер биолог, Биолошки факултет, Универзитет у Београду. Мастер теза: „Експресија АКТ 1/2/3 и ЕРК 1/2 у хипоталамусу пацова током иницијалне фазе метаболичког одговора на гладовање.“ Експериментални део мастер тезе рађен у лабораторији за упоредну физиологију и екофизиологију, Катедра за упоредну физиологију и екофизиологију, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2014-2018 Биологија, дипломирани биолог, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Радно искуство:
2023- Истраживач сарадник на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Одељење за Имунологију
2021-2023 Истраживач приправник на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Одељење за Имунологију
2020 Волонтер на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Одељење за Имунологију
2019 Стручна пракса у Заводу за заштиту природе Србије
2018 Волонтер у лабораторији катедре за упоредну физиологију и екофизиологију, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Област научног рада:
Неуроимунологија, са фокусом на мултипла склерозу, хроничну инфламацијску аутоимунску болест централног нервног система (ЦНС) и анимални модел ове болести, експериментални аутоимунски енцефаломијелитис (ЕАЕ). Улога имунског система црева и плућа, у настанку, пропагацији и регулацији аутоимунског одговора усмереног против ЦНС-а.
Чланство:
Друштво имунолога Србије
Српско биохемијско друштво
Српско друштво за молекуларну биологију
Друштво за неуронауке Србије
Клуб младих имунолога Србије
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Екатарина Михајловић дипломирала је на Фармацеутском факултету Универзитета у Београду 2017. године и стекла звање магистар фармације. Експериментални део њене мастер тезе под називом „Механизам релаксације артеријског графта индуковане процијанидином Б2“ урађен је на Катедри за фармакологију. Након завршеног приправничког стажа у апотеци и положеног стручног испита, радила је у фармацеутској индустрији, као сарадник за развој производа на Институту за истраживање и развој, у компанији Галеника А.Д. и као стручни сарадник у STADA тиму координације паковања, у компанији Хемофарм А.Д. Докторске студије је уписала на Биолошком факултету Универзитета у Београду 2020. године, на модулу Ћелијска и молекуларна онкологија. У априлу 2021. године изабрана је у звање истраживач приправник, а од јула исте године запослена је на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институту од националног значаја за Републику Србију, у одељењу за имунологију. У децембру 2023. године изабрана је у звање истраживач сарадник. Тренутно је ангажована на два истраживачка пројекта: пројекат ADVANCED у склопу програма ПРИЗМА Фонда за науку Републике Србије и пројекат Немачке службе за академску размену (DAAD). Активан је члан Српског друштва истраживача рака (СДИР), Европског удружења за истраживање рака (EARC), Српског друштва за молекуларну биологију (МолБиоС), Клуба младих имунолога Србије (КМИС), Младих европске федерације имунолошких друштава (yEFIS), Српског друштва за имунологију, молекулску онкологију и регенеративну медицину (СДИОР), Биохемијског друштва Србије (БДС) и Европске федерације биохемијских друштава (FEBS). Њени истраживачки интереси су експериментална онкологија, имуноонкологија, онкофармакологија и експериментални терапеутици.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Др Саксида је дипломирала и мастерирала биохемију на Хемијском факултету. Докторска теза одбрањена је 2011. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Од 2021. године др Саксида води групу за инфламацију. Истраживања су усмерена на имунске ћелије у гастроинтестиналном и плућном систему, њихову улогу у инфламаторним болестима и потенцијал за физиолошке и фармаколошке модулације. Захваљујући великом искуству у истраживању аутоимунског дијабетеса типа 1, група је успоставила моделе за аутоимунски миокардитис и синдром акутног респираторног дистреса са мисијом да унапреди разумевање и третмане аутоимунских и инфламаторних болести. Др Саксида је била ангажована на три национална пројекта финансирана од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, два финансирана од стране Фонда за науку Републике Србије и четири међународна пројекта. Била је вођа пројекта „Једињење А као нови кандидат за спасавање бета ћелија од смрти“ и добила је грант за отпочињање сарадње са Оксфордском групом за вакцине. Руководила је израдом шест мастер радова и три докторске дисертације. Др Саксида је алумнисткиња прогарама 'За жене у науци'. Активно учествује у раду Биохемијског друштва Србије, Српског друштва за молекуларну биологију и Друштва имунолога Србије. Члан је ЕФИС радне групе за родну равноправност и различитост.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.