Тамара Крајновић је запослена у Одељењу за имунологију од 2014. године. Дипломирала је основне студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду 2013. године и стекла звање Дипломирани молекуларни биолог и физиолог – еквивалент мастеру. Титулу доктора биолошких наука на Биолошком факултету Универзитета у Београду, на модулу Молекуларна онкологија, стекла је 2021. године. Исте године добила је награду Фондације „Горан Љубијанкић“ за најбољу докторску дисертацију из области молекуларне биологије. Као студент на размени у оквиру 3 билатерална DAAD пројекта са Немачком (2014-2018), боравила је 5 пута по месец дана на Лајбниц Институту за биљну биохемију Мартин-Лутер-Универзитета у Халеу. У оквиру Ерасмус+ интернационалног пројекта за високо образоване студенте и особље, 2018. године је боравила на Саксонском инкубатору за клиничку транслацију Универзитета у Лајпцигу. Била је учесник националног пројекта (2014-2019), билатералног пројекта са Републиком Кином (2018-2021) и три пројекта са индустријом (2019-2023). Вођа је радног пакета на пројекту ADVANCED спонзорисаног од стране програма Призма Фонда за науку Републике Србије (2024-2027). Активан је члан Српског друштва истраживача рака (SDIR), Европског удружење за истраживање рака (EARC), Српског друштва за молекуларну биологију (MolBioS), Друштва имунолога Србије (DIS), Европске федерације имунолошких друштава (EFIS), Клуба младих имунолога Србије (KMIS), Млади европске федерације имунолошких друштава (yEFIS), Српског друштва за имунологију, молекулску онкологију и регенеративну медицину (SDIOR), Биохемијског друштва Србије (BDS) и Српског друштва за митохондријалну и слободно-радикалску физиологију (SDMSRF). Њена истраживачка интересовања тичу се области експерименталне онкологије и туморске имунологије, испитивања ефикасности потенцијално нових терапеутика природног и синтетског порекла или њихових модификација у третману различитих анималних и хуманих туморских и/или трансформисаних ћелијских линија in vitro, или туморских анималних модела in vivo, проучавања различитих аспеката имуно- и хемиосензитизације малигне ћелије, изучавања молекуларних механизама укључених у регулацију канцера и сигналних путева који посредује у канцерогенези, евалуације антитуморског потенцијала новодизајнираних и модификованих форми конвенционалних хемиотерапеутика и примене нанотехнологије у дизајнирању нових терапијских приступа.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
ОБРАЗОВАЊЕ
2014 - 2018 Доктор наука – биолошке науке, смер Имунобиологија, Биолошки факултет (БФ), Универзитет у Београду (УБ)
„Улога микробиоте и лимфног ткива црева у отпорности пацова соја Албино Оксфорд на индукцију експерименталног аутоимунског енцефаломијелитиса“
2013 - 2014 Мастер биолог, смер Имунобиологија, модул Молекуларна биологија и физиологија, БФ, УБ
„Имуномодулаторни ефекат етил пирогрожђане киселине на БВ-2 ћелије микроглије“
2008 - 2013 Дипломирани биолог, модул Молекуларна биологија и физиологија, БФ, УБ
ИСТРАЖИВАЧКО ИСКУСТВО
2018 - Научни сарадник, Одељење за имунологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ (ИБИСС), УБ
2017 – 2018 Истраживач сарадник, Одељење за имунологију, ИБИСС, УБ
2016 – 2017 Истраживач приправник, Одељење за имунологију, ИБИСС, УБ
2014 – 2016 Студент докторских студија, Одељење за имунологију, ИБИСС, УБ
2013 – 2014 Мастер студент, Одељење за имунологију, ИБИСС, УБ
ОБЛАСТ ИНТЕРЕСОВАЊА
Улога микробиоте црева и имунског система мукозних ткива у аутоимунским болестима; испитивање патогених механизама у експерименталним моделима аутоимунских болести, попут ескперименталног аутоимунског енцефаломијелитиса и дијабетеса типа 1; сепса; биоинформатичка анализа података
ЧЛАНСТВО У НАУЧНИМ ДРУШТВИМА
• Друштво имунолога Србије
• Европска федерација имунолошких друштава
• Друштво за неуронауке Србије
• Федерација европских друштава за неуронауке
• Српског биохемијско друштво
• Федерација европских биохемијских друштава
• Српско друштво за молекуларну биологију
• 2024 - представник Клуба Младих Имунолога Србије (КМИС), Подружнице Друштва имунолога Србије
• Члан извршног одбора Друштва имунолога Србије
НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА
FEBS Collaborative and Experimental Scholarship for Central & Eastern Europe за стручно усавршавање у истраживачком центру Research Group Transplantation, Edificio IdiPAZ у оквиру универзитетске болнице у Мадриду, Шпанији 2017.године.
2016. године била је део тима који је освојио награду Интернационалне уније имунолошких друштава за Best 2016 Theme Award.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Сања Мијатовић је дипломирала на Биолошком факултету Универзитета у Београду, смер Mолекуларна биологија и физиологија, 1994. године. Магистарске студије из области имунологије je завршила 1999. године на Биолошком факултету, а на истом факултету је докторирала 2005. године. Запослена као научни саветник на Одељењу за имунологију. Учествовала је у четири национална, четири билатерална пројекта које је финансирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије потом, два пројекта финансирана од стране Фонда за иновациону делатност Републике Србије, као и два пројекта сарадње са индустријом. Др Сања Мијатовић је била руководилац једног иновационог и три билатерална пројекта финансирана од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Тренутно је учесник пројекта: „Репопулација рака изазвана инфламацијом: семе прогресије и платформа за терапију“ финансираног од стране Фонда за науку Републике Србије, у оквиру програма Призма. Др Сања Мијатовић је била ментор 2 магистарска рада и 2 докторске дисертације. Део је тима групе која се бави биологијом тумора и предавач је на докторским студијама Биолошког факултета Универзитета у Београду и Медицинског факултета Универзитета у Београду. Фокус њеног истраживања су фундаментални аспекти микросредине туморе, комплекснe интеракција унутар ње које резултирају сталном флуктуацијом инфламације и регенерације, и спрам тако стечених увида, дизајнирање нових терапеутских платформи. Осмишљавање иновативних приступа се у актуелном тренутку заснива на испитивању антитуморских својстава потенцијалних хемиотерапеутика синтетског или природног порекла, као и лекова другачије првобитне намене, у слободној форми или у контексту примене нанотехнологије. Истраживања се спроводе на експерименталним моделима in vitro и in vivo, подржана методологијом која треба да омогући дефинисање молекуларних процеса у основи запажених феномена. Др Сања Мијатовић је аутор или коаутор више од 120 оригиналних радова у категорисаним интернационалним часописима и 4 поглавља у књигама. Има h-индекс 29 и укупни број цитата (без аутоцитата) је 3800.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Претходно радно искуство – Институт за примену нуклеарне енергије – ИНЕП, Универзитет у Београду, Банатска 31б, 11080 Београд, Србија, од 04.05.1998. до 31.12.2022.
Образовање – доктор биолошких наука, Биолошки факултет, Универзитет у Београду (2009); магистар биолошких наука, Биолошки факултет Универзитета у Београду (2002); дипломирани молекуларни биолог, Биолошки факултет Универзитета у Београду (1998).
Област истраживања – Истраживање урођеног имунског одговора на инфекцију, са фокусом на молекуле прве линије одбране, рецепторе за препознавање образаца. Испитивање молекула, ћелија и механизама који посредују у модулацији имунског одговора и који су укључени у модулацију аутоимунских и других хроничних инфламаторних стања.
Професионалне активности – Последњи национални пројекти:
- Призма: “Inflammation-driven cancer repopulation: seeds of progression and
platform for therapy” (Фонд за науку Републике Србије, 2024-);
- Промис: „Novel Immunotherapeutic Approaches for Autoimmune Diseases based on Myeloid Derived Suppressor Cells induced by Nanomaterials“ (Фонд за науку Републике Србије, 2020-2022);
- Proof of Concept: “Development of anti-allergic intranasal spray EVTRIS based on extracellular vesicles from Trichinella spiralis” (Фонд за иновациону делатност Републике Србије, 2020-2021).
Учешће у међународним пројектима:
- COST akcija BM1305: “Action to Focus and Accelerate Cell-based Tolerance-inducing Therapies (A FACTT)” (2014-2017)
- ФП6 пројекат: “Reinforcement of the Serbian Centre for Parasitic Zoonozes” (INCO-CT-2006-043702-SERBPARZOON, 2007-2009);
- Билатерални пројекти: 1) “Testing the Hygiene Hypothesis: Trichinella spiralis secreted proteins in treatment of airway inflammation” (Бр.: 451-03-02141/2017-09/16; 2018-2020); 2) „Trichinella spiralis releases extracellular vesicles: Can they modulate host’s immune system?“ (337-00-577/2021-09/41; 2022-2024).
Чланство у домаћим и међународним друштвима – Друштво имунолога Србије; ЕФИС, ИУИС; Биохемијско друштво Србије; Биолошко друштво Србије.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
ОБРАЗОВАЊЕ
1993 Доктор фармацеутских наука, Универзитет у Београду (УБ), Фармацеутски факултет (ФФ)
1988 Магистар фармацеутских наука, УБ, ФФ
1985 Дипломирани фармацеут, УБ, ФФ
РАДНО ИСКУСТВО
2015-sada Научни саветник, Одељење за имунологију, ИБИСС, УБ
2004-2014 Научни саветник, Помоћник директора за научноистраживачки рад, Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, Београд
1998-2003 Виши научни сарадник, „Торлак“
1994-1997 Научни сарадник, Центар за имунолошка истраживања (ЦИИ), Београд
1989-1993 Истраживач сарадник, ЦИИ
1985-1988 Истраживач приправник, ЦИИ
ИСТРАЖИВАЧКА ИНТЕРЕСОВАЊА
Однос имунског система црева и аутоимунских болести централног нервног система; неуропептиди и хормони у модулацији запаљења и аутоимунских болести, укључујући експериментални аутоимунски енцефаломијелитис и колагеном идукован артритис; старење имунског система и аутоимунске болести.
ЧЛАНСТВА У НАУЧНИМ ДРУШТВИМА: Друштво имунолога Србије; Српско друштво за молекуларну биологију; Биохемијско друштво Србије.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Миљана Момчиловић је рођена 23.01.1978. у Београду. Научни саветник је у Институту за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитетa у Београду. Запослена је у Одељењу за имунологију, у групи за неуроимунологију од 2005. године. Докторску дисертацију одбранила је на Биолошком факултету Универзитета у Београду 2008. године. Основно поље истраживања јој је аутоимуност, посебно мултипла склероза. Њена тренутна истраживања укључују имунске ћелије црева и њихову улогу у аутоимуности, као и физиолошку и фармаколошку модулацију аутоимуности.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
ОБРАЗОВАЊЕ
2017- 2021 Докторске академске студије (“Утицај донора водоник-сулфида, морфолин-4-иум-4-метоксифенил (морфолино)-фосфодитионата, на карактеристике имунских ћелија укључених у патогенезу експерименталног аутоимунског енцефаломијелитиса”), Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Република Србија
2016- 2017 Мастер академске студије (“Анти-енцефалитогени ефекти екстракта плода нара (Punica granatum)”), Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Република Србија
2012- 2016 Основне академске студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Република Србија
ИСТРАЖИВАЧКА И НАУЧНА ЗВАЊА
2022- Научни сарадник
2020- 2022 Истраживач сарадник
2018- 2020 Истраживач приправник
ЧЛАНСТВА У НАУЧНИМ ДРУШТВИМА:
Друштво имунолога Србије
Српско биохемијско друштво
Српско друштво за молекуларну биологију
Друштво за неуронауке Србије
ОБЛАСТ ИСТРАЖИВАЊА:
Имунологија, неуроимунологија, аутоимуност, експериментални аутоимунски енцефаломијелитис, имунски систем црева и плућa
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Др Марија Мојић је докторирала 2013. године на Универзитету у Београду, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију. За своју докторску дисертацију је добила награду фондације „Горан Љубијанкић“ исте године. Од 2014. до 2019. године била је на постдокторском усавршавању у групи Проф. Хајакаве на Одсеку за патогену биохемију на Институту за природну медицину Универзитета у Тојами у Јапану. Тамо се њено истраживање фокусирало на дефинисање промена у маркерима активације CD8 Т ћелија у микросредини тумора током његове прогресије, као и променама у фенотипу туморских ћелија које су побегле од имунолошког надзора. Поред постдокторског усавршавања, Марија се такође стручно усавршавала у фармацеутској кући Новартис у Базелу, Швајцарска (2008), као и на Универзитету у Токију, Јапан (јул-септембар 2009). Од 2020. године је запослена на Одељењу за Имунологију, где истражује антитуморска својства и механизме деловања новосинтетисаних једињења. Вођа је радног пакета на пројекту ADVANCED Фонда за науку Републике Србије из програма Призма (2024-2027). Активна је чланица Српског биохемијског друштва, Федерације европских биохемијских друштава, Српског друштва за молекуларну биологију, Друштва имунолога Србије и Европске федерације имунолошких друштава.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Ивана Стојановић је завршила је основне студије Молекуларна биологија и физиологија на Биолошком факултету, Универзитета у Београду 2001. године. Докторске студије на истом факултету завршила је 2004. године. Од 2001. године запослена је на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Институту од националног значаја са Републику Србију (ИБИСС) на Универзитету у Београду, Београд, Србија. Има звање научни саветник. Учествовала је у три национална пројекта финансираним од стране Министарства за просвету, науку и технолошки развој, два финансирана од стране Фонда за науку Републике Србије, једном Иновационом пројекту и четири међународна пројекта. Др Стојановић је водила три пројекта: „Улога фактора инхибиције миграције макрофага у апоптози бета ћелија и патогенези дијабетеса типа 2“ финансираном од стране ЕФСД/АстраЗенека Награде за младе истраживаче (2007-2009), „Производња Т регулаторних лимфоцита специфичних за инсулин за терапију дијабетеса типа 1“, финансираном од стране Јакока Породичне Фондације (САД) (2016-2017), Програм сарадње српске науке са дијаспором финансиран од стране Фонда за науку Републике Србије (2020-2022). Др Стојановић је руководила израдом 7 мастер рада и 3 докторске дисертације. Такође је укључена у наставну активност на програму докторских студија на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Тренутно је др Стојановић руководилац Групе за изучавање дијабетеса у оквиру Одељења за имунологију, ИБИСС, која се бави испитивањем основних механизама развоја дијабетеса типа 1 и могућности модулације ове болести применом иновативних терапијских приступа. Њена истраживања укључују модулацију ИЛЦ3 и регулаторних Т лимфоцита преко рецептора АХР и ФФАР2, примену мезенхимских матичних ћелија и примену једињења пореклом из биљака у циљу терапије дијабетеса типе 1 користећи модел на мишу. Др Стојановић је коаутор 76 оригинална рада у категорисаним интернационалним часописима и 2 поглавља у књигама. Има h-индекс 24 и укупни број цитата (без аутоцитата) већи је од 1900.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.