Otvorena nauka je pokret koji omogućava svim društvenim slojevima, amaterima i profesionalcima, pristup naučnim istraživanjima i podacima, uz aktivno učešće u diseminaciji informacija. Obuhvata prakse poput otvorenih istraživanja, otvorenog pristupa i podsticanja naučnika da se bave otvorenom naukom, olakšavajući razmenu znanja. Osim dostupnosti, otvorena nauka podrazumeva inkluzivno, pravično i održivo stvaranje znanja.
Obuhvata sve naučne discipline, zasnivajući se na sledećim ključnim stubovima: otvoreno naučno znanje, otvorene naučne infrastrukture, naučna komunikacija, otvoreno angažovanje društvenih aktera i otvoreni dijalog sa drugim sistemima znanja.
UNESCO je 2021. usvojio Preporuke otvorene nauke namenjene naučno istraživačkim organizacijama, istraživačima i akterima koji se bave pravilima, politikama i etikom nauke.
Platforma za otvorenu nauku 2.0
Nacionalni portal otvorene nauke Srbije
Otvoreni pristup
Otvoreni istraživački podaci
Upravljanje istraživačkim podacima
Preprintovi
Otvorena recenzija
Građanska nauka
Istraživački podaci su svi rezultati koji se dobiju tokom istraživačkog procesa. To mogu biti istraživački rezultati, merenja, fotografije, grafikoni, analize,... Platforma DSpace na kojoj je RADaR izgrađen zadovoljava sve trenutno postavljene zahteve za pohranjivanje, čuvanje i diseminaciju istraživačkih podataka.
Radionica Upravljanje otvorenim istraživačkim podacima za istraživače
Otvoreni istraživački podaci - prof. dr Nadica Miljković, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu
Šta je upravljanje istraživačkim podacima? Zašto je to uopšte važno? - Obrad Vučkovac, Institut za nuklearne nauke “Vinča”, Univerzitet u Beogradu
Metapodaci - Milica Ševkušić, Institut tehničkih nauka SANU
Upravljanje otvorenim istraživačkim podacima za istraživače - Video zapis
Upravljanje istraživačkim podacima (Research Data Management - RDM) obuhvata niz aktivnosti koje istraživači zajednički definišu i primenjuju kako bi na efikasan način prikupili, organizovali i sačuvali svoje podatke za buduću upotrebu, uključujući i njihovu razmenu sa drugim istraživačima.
Istraživački podaci omogućavaju drugim istraživačima da ponove eksperimente, primene drugačiju metodologiju ili provere verodostojnost istraživanja zasnovanog na tim podacima. Definisan Plan upravljanje istraživačkim podacima postaje sve češći zahtev izdavača, naučnih institucija i finansijera istraživanja, čime se ispunjavaju zahtevi Otvorene nauke.
IBISS je izradio Smernice za pisanje Plana upravljanja istraživačkim podacima za istraživače Instituta.
Tim za otvorenu nauku u Srbiji - TONuS je izradio sajt o upravljaju istraživačkim podacima na srpskom jeziku.
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Preprint je verzija naučnog rada koji je javno objavljen, ali još nije podvrgnut recenziji niti je objavljen u nekom naučnom časopisu. Obično se objavljuju u javnim, obično tematskim repozitorijumima koji se nazivaju serveri za preprint. Jednom objavljen, preprint postaje trajni naučni dokument koji može da se citira. Ovi serveri obično dodeljuju DOI broj ovim radovima. Neki Serveri za preprint imaju opciju javnog komentarisanja što se može posmatrati neformalnom otvorenom recenzijom. Preprintovi mogu biti objavljeni i u repozitorijumu koji objavljuju sadržaj u otvorenom pristupu, pored finalne, recenzirane verzije naučnog rada. Na taj način autori nemaju troškove za objavljivanje rada u preprint-formatu. Preprintovi su uspostavljena praksa u nekim disciplinama, npr. u fizici, matematici i astronomiji, a pojavljuje se kao uobičajena praksa u drugim oblastima, uključujući u oblastima biomedicinskih i društvenih nauka. Procesi i vreme se razlikuju između objavljivanja na serverima za preprint i objavljivanja časopisa. Preprintovi mogu biti dostupni za pregled zajednice, dok će u publikaciji časopisa proces recenzije biti duži, a rad tradicionalno nije dostupan zajednici za pregled.
Sve veći broj izdavača dozvoljava da se radovi objavljuju na serverima za preprint pre podnošenja za objavljivanje u njihovom časopisu. Jedan broj izdavača i dalje sledi Ingelfingerovo pravilo i ne prihvata radove koji su prethodno objavljeni na nekom drugom mestu. Ipak sa razvojem Otvorene nauke, ovakvih časopisa je sve manje. Ipak, mnogi časopisi zabranjuju ili obeshrabruju upotrebu preprintova u referencama jer se ne smatraju verodostojnim izvorima.
Lista izdavača naučnih časopisa sa politikama prema preprintovima - Wikipedia
Lista preprint-servera - Wikipedia
Otvorena recenzija je jedan od stubova Otvorene nauke i predstavlja značajnu modifikaciju tradicionalnog proces naučne recenzije koja se ogleda u tri segmenta: 1. otvoreni identiteti – autori znaju ko su recenzenti i recenzenti znaju ko su autori rada; 2. otvoreni izveštaji – izveštaj recenzenta je objavljen pored samog rada; 3. otvoreno učešće – šira javnost je u mogućnosti da svojim komentarima doprinese procesu recenzije, što je takođe vidljivo uz sam rad.
Ovaj otvoren pristup naučne recenzije ima za cilj da prevaziđe nedostatke tradicionalnog pristupa, posebno manjak transparentnosti, motivacije i uznemiravanje koje je moguće kada recenzent može da nastupi anonimno.
Građanska nauka (engl. citizen science) predstavlja participativnu metodu u naučnim istraživanjima, gde se javnost aktivno uključuje u istraživački proces. Ovaj pristup omogućava građanima, koji nisu stručnjaci u određenim oblastima, da aktivno učestvuju u naučnim projektima kroz svoje znanje, alate i resurse. Građanska naučna istraživanja obuhvataju razne discipline i teme, uključujući učesnike različitih nivoa stručnosti. Građani prikupljaju podatke, postavljaju pitanja i doprinose razvoju naučne kulture, dok stiču nova znanja i veštine. Građanska nauka omogućava prikupljanje obimnih podataka, istraživanje složenih tema i demokratizaciju naučnog procesa, promovišući saradnju i osećaj zajedništva.
Centar za promociju nauke u Srbiji raspisuje pozive za Građanska naučna istraživanja i za te potrebe je izradio Vodič kroz građanska naučna istraživanja u kome je dat opis, definicije i objašnjenja ove metode istraživanja.
IBISS ima dva projekta građanske nauke: Opasulji se i BARAmetar.
Група истраживача са Универзитета Станфорд је ажурирала базу података аутора са стандардизованим цитатним индикаторима и објавила резултате за 2023. годину. На овој листи се налазе најцитиранији научници из целе науке. Међу њима се и ове године налазе наше четири колеге истраживачи Института за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, др Марина Соковић, др Јасмина Гламочлија, др Марија Иванов, сараднице Одељења за физиологију биљака и др Марко Прокић, сарадник Одељења за Физиологију.
Листа најутицајнијих научника је сачињена у циљу сагледавања утицајности научника и њиховог рада из неколико различитих углова. Аутори листе су користили податке из базе Scopus у којој се налази преко 8 милиона аутора и сачинили листу најцитиранијих аутора у 22 научне област и 174 подобласти. База података најцитиранијих научника пружа стандардизоване информације о цитатима, х-индексу, коауторству, цитатима радова на различитим позицијама ауторства и композитном индикатору (c-score). Приказани су одвојени подаци за каријеру и за појединачни утицај у последњој години. Приказане су метрике са и без ауто-цитата и однос цитата према цитирању радова. Такође су дати подаци о повученим радовима (на основу базе података Retraction Watch), као и цитати на / из повучених радова.
Прорачуни су обављени обрадом података ауторских профила у Scopus-у од 1. августа 2024. Аутори ове листе наглашавају да објављена верзија одражава ауторске профиле базе Scopus у тренутку израчунавања и саветују ауторима да проверавају своје ауторксе профиле у Scopus-у и уређују их.
База је доступна са следећем линку: https://elsevier.digitalcommonsdata.com/datasets/btchxktzyw/7
10. и 11. октобра у библиотеци ИБИСС-а одржаће се радионица "Проблеми и недоумице у геометријској морфометрији 3". Гост радионице је др Андреа Кардини са Универзитета у Модени који ће одржати уводно предавање. Организацију радионице су подржали Биолошки факултет и ИБИСС, а бесплатна је за учеснике.
Циљ радионице је да се међусобно информишемо о тренутним истраживањима и плановима као и о проблемима и недоумицама са којима се сусрећемо у геометријској морфометрији.
Заинтересовани за учешће могу да се пријаве путем адресе електронске поште: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..
Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, ул. Булевар деспота Стефана бр. 142, обавештава научну и стручну јавност да је Научно веће Института на V редовној седници одржаној дана 27.05.2024. године, покренуло поступак за и з б о р др Николе Таталовића, истраживача у Одељењу за физиологију, у научно звање научни сарадник.
Извештај о кандидату и други изборни материјал биће доступни на увид јавности радним даном од 9 до 14 часова у библиотеци Института, у року од 30 дана од дана овог обавештења.
Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, ул. Булевар деспота Стефана бр. 142, обавештава научну и стручну јавност да је Научно веће Института на III редовној седници одржаној дана 7.03.2024. године, покренуло поступак за р е и з б о р др Гордане Товиловић Ковачевић, вишег истраживача у Одељењу за биохемију ИБИСС, у научно звање виши научни сарадник.
Извештај о кандидату и други изборни материјал биће доступни на увид јавности радним даном од 9 до 14 часова у библиотеци Института, у року од 30 дана од дана овог обавештења.
Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, ул. Булевар деспота Стефана бр. 142, обавештава научну и стручну јавност да је Научно веће Института на III редовној седници одржаној дана 7.03.2024. године, покренуло поступак за и з б о р др Ивана Пилиповића, вишег истраживача у Одељењу за имунологију ИБИСС, у научно звање научни саветник.
Извештај о кандидату и други изборни материјал биће доступни на увид јавности радним даном од 9 до 14 часова у библиотеци Института, у року од 30 дана од дана овог обавештења.
Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, ул. Булевар деспота Стефана бр. 142, обавештава научну и стручну јавност да је Научно веће Института на III редовној седници одржаној дана 7.03.2024. године, покренуло поступак за и з б о р др Софије Јовановић Стојанов, истраживача у Одељењу за неуробиологију ИБИСС, у научно звање виши научни сарадник.
Извештај о кандидату и други изборни материјал биће доступни на увид јавности радним даном од 9 до 14 часова у библиотеци Института, у року од 30 дана од дана овог обавештења.
Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, ул. Булевар деспота Стефана бр. 142, обавештава научну и стручну јавност да је Научно веће Института на III редовној седници одржаној дана 7.03.2024. године, покренуло поступак за и з б о р др Марије Грозданић, асистента у Одељењу за неуробиологију ИБИСС, у научно звање научни сарадник.
Извештај о кандидату и други изборни материјал биће доступни на увид јавности радним даном од 9 до 14 часова у библиотеци Института, у року од 30 дана од дана овог обавештења.
Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, ул. Булевар деспота Стефана бр. 142, обавештава научну и стручну јавност да је Научно веће Института на III редовној седници одржаној дана 7.03.2024. године, покренуло поступак за и з б о р др Стевана Аврамова, вишег истраживача у Одељењу за еволуциону биологију ИБИСС, у научно звање научни саветник.
Извештај о кандидату и други изборни материјал биће доступни на увид јавности радним даном од 9 до 14 часова у библиотеци Института, у року од 30 дана од дана овог обавештења.
Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић” - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, ул. Булевар деспота Стефана бр. 142, обавештава научну и стручну јавност да је Научно веће Института на II редовној седници одржаној дана 30.1.2024. године, покренуло поступак за и з б о р др Данијела Милинчића, истраживача запосленог на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, у научно звање виши научни сарадник.
Извештај о кандидату и други изборни материјал биће доступни на увид јавности радним даном од 9 до 14 часова у библиотеци Института, у року од 30 дана од дана овог обавештења.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.