Дијана Бован дипломирала је на Биолошком факултету Универзитета у Београду 2013. године и стекла звање дипломирани молекуларни биолог и физиолог. Докторске студије је уписала на Биолошком факултету Универзитета у Београду 2013. године, на модулу Молекуларна онкологија. Од јануара 2015. године запослена је у Одељењу за имунологију на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институту од националног значаја за Републику Србију. У септембру 2017. године изабрана је у звање истраживач сарадник. Докторску дисертацију под насловом „Молекулски меxанизми деловања антитуморског агенса из групе синтетских тубулизина, тубуги 1, на одабраним модел системима меланома“одбранила је у октобру 2020.године, а 2021. године добила награду „Станка Ромац“ за најбољу докторску дисертацију из области хумане молекуларне генетике или биомедицине . У фебруару 2021. године стиче звање научни сарадник. Дијана Бован је у оквиру пројекта билатералне научно-технолошке сарадње Републике Србије и Савезне Републике Немачке у три наврата (2015., 2016. и 2017. године) боравила по месец дана на Лајбниц институту за биљну биохемију у Халеу, и 25 дана 2018. год у Лајпцигу, Немачка у оквиру Еразмус + програма. Поред тога, била је учесник Националног пројекта (2019), билатералног пројекта са Кином (2018-2021), као и два пројекта спонзорисана од стране компаније Зептер Интернатионал за период (2019-2020 и 2020-2021). Тренутно је учесник на пројекту Фонда за науку Републике Србије из програма Призма (ADVANCED). Активан је члан Српског друштва истраживача рака (СДИР), Европског удружења за истраживање рака (EARC), Српског друштва за молекуларну биологију (МолБиоС), Клуба младих имунолога Србије (КМИС), Младих европске федерације имунолошких društava (yEFIS), Биохемијског друштва Србије (БДС). Њени истраживачки интереси су експериментална онкологија и имуноонкологија.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Данијела Максимовић-Иванић је дипломирала на Биолошком факултету Универзитета у Београду, смер молекуларна биологија и физиологија1998. године. Магистарске студије из области имунологије je завршила 2000. године на Биолошком факултету, а на истом факултету је докторирала 2003. године. Тренутно је запослена као научни саветник на Одељењу за имунологију. Учествовала је у три национална, два иновациона и четири билатерална пројекта које је финансирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Др Максимовић-Иванић је била руководилац једног националног и три билатерална пројекта финансирана од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, два пројекта финансирана од стране Фонда за иновациону делатност Републике Србије и два пројекта са индустријом. Тренутно је руководилац пројекта: „Репопулација рака изазвана инфламацијом: семе прогресије и платформа за терапију“ финансираног од стране Фонда за науку Републике Србије, у оквиру програма Призма. Др Максимовић-Иванић је била ментор 2 магистарска рада и 3 докторске дисертације. Др Максимовић-Иванић је руководилац групе за биологију тумора. Такође је предавач на докторским студијама Биолошког факултета Универзитета у Београду и Медицинског факултета Универзитета у Београду. Њена главна истраживачка интересовања су имуноонкологија, експериментална онкологија, фармакологија и експериментална терапија. Актуелна истраживања су јој усмерена на испитивање антитуморских својстава комплекса са металима у активном центру, природних једињења и различитих типова наноматеријала на бројним експерименталним моделима in vitro и in vivo као и дефинисању молекуларног механизма њиховог деловања. Др Максимовић-Иванић је аутор или коаутор 130 оригинална рада у категорисаним интернационалним часописима и 3 поглавља у књигама. Има h-индекс 31 и укупни број цитата (без аутоцитата) је 4029.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Бојан је дипломирао и мaстерирао биохемију на Хемијском факултету Универзитета у Београду. Докторске студије завршио је 2018. године у оквиру Одељења за имунологију ИБИСС-а Универзитета у Београду. Са великим интересовањем за неуроимунологију, наставио је своја истраживања у оквиру групе коју води др Ђорђе Миљковић, фокусирајући се на модел експерименталног аутоимунског енцефаломијелитиса (ЕАЕ) индукован без адјуванса. Његова истраживања такође укључују лимфоците урођене имуности и имунски систем мукозног ткива, са фокусом на разумевање имуномодулацијских механизама ИЛЦ3 ћелија у ЕАЕ и мултиплој склерози (МС). Поред тога, Бојан је активно укључен у обуку и менторство студената мастер и докторских студија.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Нивои образовања.
• Докторат (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2011)
• Магистратура (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2007)
• Основне студије (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2002)
Истраживачка интересовања.
• Научно-истраживачки рад припада области Екологије и заштите акватичних екосистема, мониторинга квалитета животне средине и испитивања еколошког статуса/потенцијала. Истраживачки рад обухвата и испитивања биолошких ефеката метала и металоида на различита ткива одабраних врста слатководних риба, анализу степена биоакумулације у акватичним екосистемима, затим анализу исхране слатководних врста риба у различитим типовима водених екосистема, њихове преференце у исхрани, као и истраживање фауне интестиналних паразита нативних и интродукованих врста риба.
Чланства у научним друштвима.
• Др Весна Ђикановић је члан следећих друштава: Српског друштва за заштиту вода, Српског биолошког друштва, Друштва паразитолога Србије и Европског удружења патолога риба (ЕАФП). Члан је Управног одбора Српског друштва за заштиту вода у периоду 2019-2024.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Стоимир Коларевић је рођен 30.07.1984. године у Сиску, Република Хрватска. Основне студије Биолошког факултета Универзитета у Београду, студијска група Биологија, уписао је школске 2002/03, а дипломирао 2009. године. Школске 2009/10 године уписао је докторске студије на Биолошком факултету, модул Микробиологија које је завршио 2014. године. Научну каријеру започео је на Катедри за микробиологију Биолошког факултета 2011. године. Од 01.01.2020. запослен је у звању виши научни сарадник у Одељењу за хидрекологију и заштиту вода ИБИСС-а. Научно-истраживачка делатност др Коларевића је усмерена на области микробиологије и еко/гено-токсикологије. Др Коларевић се бави утицајем отпадних вода на квалитет површинских вода, као и на организаме који насељавају слатководне и морске екосистеме, са фокусом на еко/гено-токсиколошке анализе.
Од 2024. године др Коларевић врши функцију потпредседника Секције за мутагенезу и генотоксикологију Друштва генетичара Србије и представник је Србије у друштву European Environmental Mutagenesis and Genomic Society (EEMGS). Од 2014. године учествује у раду стручне групе Monitoring and Assessment Expert Group (MAЕG) Међународне комисије за заштиту реке Дунав.
Добитник је награде за најбољу усмену презентацију на скупу међународног значаја ,,The 14th International Comet Assay Workshop & 50th Environmental Mutagenesis and Genomics Society meetingˮ (Мастрихт, Холандија, 2022. године) за предавање ,, Application of comet assay in aquatic organisms – summary and lessons learned in past 10 years of field researchˮ. Такође, добитник је престижне FEMS стипендије за постдокторско усавршавање (,,Federation of European Microbiology Societies FEMS-GO Research and training grantˮ) које је реализовао током 2019. године у Националном институту за биологију у Љубљани (Словенија).
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Никола Маринковић дипломирао је на Биолошком факултету Универзитета у Београду 2013. године, а звање доктора наука стиче 2020. године одбраном докторске дисертације под називом „Таксономска диференцијација, диверзитет и дистрибуција врста подреда Erpobdelliformes (Hirudinea; Annelida) на подручју западног Балкана“ на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Од децембра 2013. године запослен је у ИБИСС-u, од 2021. носи звање научни сарадник. Дуже од 10 година учестувје у истраживањима заједница бентосних акватичних бескичмењака са становишта њихове употребе у оцени квалитета водених екосистема, односно као индикатора стања у животној средини; детекцији и праћењу утицаја страних врста; затим у истраживањима њихове таксономије како путем традиционалног морфо-анатомског приступа тако и употребом молекуларно генетичких метода. Посебан фокус истраживања др Никола Маринковић је усмерио на пијавице(Hirudinea), а пре свега на слободноживеће представнике уз групе Erpobdelliformes проблематику њихове таксономије али и екологије ове недовољно истражене групе предатора. Током каријере био је учесник више националних пројеката и једног пројекта билатералне сарадње. Узео је учешће наFP7 projektu „Globaqua“. Члан је националног тима Србије који је учествовао у реализацији чевртог здруженог истраживања реке Дунав(JDS4). Током истраживачке каријере учествовао је у писању 54 научне публикације. Учествовао је у промоцији науке током Европске ноћи истраживача у оквиру пројекта "The Road to Friday of Science - ReFocuS 3.0", који финансира Европска комисија у оквиру"Horizon 2020" – Програм за истраживачке и иновационе активности, потпрограма"Maria Sklodovska Curie". Дугогодишњи је члан Српског биолошког друштва и Српског друштва за заштиту вода.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.