2009 – Доктор биолошких наука, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2003 – Магистар биолошких наука, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
1999 – Дипломирани молекуларни биолог и физиолог, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2019 – Научни саветник, Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић", Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду
2015 – Виши научни сарадник, Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић", Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду
2009 – Научни сарадник, Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић", Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду
Област научног рада др Милене Влаховић обухвата утицај хемијских (метали, полициклични ароматични угљоводоници) и физичких стресора (магнетно поље, температура) на различите стрес-протективне системе економски значајних фитофагних инсеката. Бави се проучавањем физиологије инсеката, генотоксичношћу, механизмима адаптација и фенотипском пластичношћу, начинима детоксификације ксенобиотика, екотоксикологијом, загађењем животне средине, проценом ризика и детекцијом нових биомаркера применљивих у мониторингу животне средине. Од 2000. године је запослена у Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић". Учествовала је на многим пројектима везаним за утицај стресора на различите врсте инсеката (финансирано од стране Министарства за науку Републике Србије), као и улоге инсеката у биотрансформацији органског и пластичног отпада и њиховој потенцијалној улози у исхрани (United Nations Development Programme). Члан је Српског биолошког друштва, Ентомолошког друштва Србије, Удружења токсиколога Србије European Toxicologists & European Societies of Toxicology (EUROTOX) и International Union of Toxicology (IUTOX), рецензент иностраних пројеката и радова у водећим научним часописима. Учествовала је у руковођењу и изради докторских теза. Аутор је преко 100 научних публикација.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Научно-истраживачка делатност др Милене Јанковић-Томанић се доминатно базира на испитивању одговора штетних, фитофагних,складиштних као и лабораторијских популација различитих инсеката на срединске стресоре. Тренутно др Јанковић-Томанић се бави испитивањем утицаја микотоксина, деоксиниваленона и зеараленона, на лабораторијским популацијама ларви брашненог црва, T. molitor L. Током свог научно-истраживачког рада објавила је 50 библиографских јединица, h-index је 9, према Scopus бази података.
1.Радно искуство:
• 2022. – данас: Виши научни сарадник, ИБИСС, Универзитет у Београду.
• 2013-2022: научни сарадник, ИБИСС“, Универзитет у Београду.
• 2007-2012: Истраживач сарадник, ИБИСС, Универзитет у Београду.
• 1998-2000: Истраживач приправник, ИБИСС, Универзитет у Београду
• 1995-1997: Стипендиста Републичког завода за тржиште рада РС
2.Образовање:
• 2012: Доктор биолошких наука, Биолошки факултет, Универзитет у Београду.
• 2000: Магистар биолошких наука, у области неурофизиологије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду.
• 1995: Дипломирани биолог, смер Хистологија и ембриологија, ПМФ факултет, Одсек биологија, Универзитет у Београду.
Уредништво и рецензије (часописи, књиге и пројекти):
• Рецензент за: Ecotoxicology, Entomologia Experimentalis at Applicata, Journal of Fungi, Environmental Toxicology and Pharmacology, ISJ, Archives of Biological Sciences
Чланства:
• Српско биолошко друштво (СБД)
• Ентомолошко друштво Србије (ЕДС)
• Удруженје токсиколога Србије (УТС) и у оквиру овог чланства Европско удружење токсиколога (ЕУТОКС) и Интернационално удружење токсиколога (ИУТОКС)
Међународна сарадња:
• Leibniz-Institute of Plant Biochemistry, Halle, Germany.
• „Post-docs in the field of Biological Sciences at Mendel University (CZ.1.07/2.3.00/30.0017)
Пројекти:
• 2024. Уговор бр. 451-03-66/2024-03/200007 Министарство науке, технолошког развоја и иновација РС
Завршени
• 2023. Уговор бр. 451-03-47/2023-01/ 200007 Министарство науке, технолошког развоја и иновација РС
• 2022. Уговор бр. 451-03-68/2022-14/200007, Министарствo науке, технолошког развоја и иновација РС
• 2021. Уговор бр. 451-03-9/2021-14/200007. Истраживачки задатак „Испитивања утицаја микотоксина зеараленона на ларве Tenebrio molitor“, Министарства науке, технолошког развоја и иновација РС
• 2020. Уговор бр. 451-03-68/2020-14/200007 МНПТР РС
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Марија Мрдаковић, научни саветник, дипломирала је на Биолошком факултету Универзитета у Београду 1997. године. Магистарску тезу одбранила је 2003. године, а докторску дисертацију 2010. године, на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Од 1998. године ради у Одељењу за физиологију и биохемију инсеката Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Института од националног значаја за Републику Србију, Универзитета у Београду. Област истраживања др Марије Мрдаковић обухвата проучавање утицаја хемијских и физичких фактора стреса присутних у животној средини, на полифагне фитофагне, економски значајне врсте инсеката, на различитим нивоима њихове биолошке организације. Бави се испитивањем физиолошке пластичности инсеката у одговору на стрес и промене у животној средини, механизмима њихове адаптације, као и детекцијом биохемијских и молекуларно биолошких параметара који могу послужити као биомаркери загађења. Учествовала је у реализацији неколико пројеката финансираних од стране ресорног Министарства Републике Србије, као и на пројекту Развојног програма Уједињених Нација, из програма „ЕУ за зелену агенду у Србији“, који се бави коришћењем инсеката као хране за животиње и биотрансформацију органског и пластичног отпада. Аутор је и коаутор 67 научних публикација. Учествовала је у руковођењу и изради докторских дисертација и рецензирала радове у бројним међународним часописима. Члан је Ентомолошког друштва Србије, Српског биолошког друштва, Удружења токсиколога Србије, European Toxicologists & European Societies of Toxicology, International Union of Toxicology.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Лариса Илијин, научни саветник, дипломирала је на Биолошком факултету, Универзитета у Београду, смер Примењена генетика 1995. године. На истом факултету, магистарску тезу је одбранила 2001., а докторску дисертацију 2009. године. Од 1995. до 1998. године била је стипендиста Министарства образовања и науке Републике Србије, а од 1998. године је стално запослена на Одељењу за физиологију и биохемију инсеката, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, Института од националног значаја за Републику Србију.
Област научног рада др Ларисе Илијин обухвата испитивања ефеката различитих хемијских и физичких стресора присутних у животној средини на различите нивое биолошке организације економски значајних врста фитофагних инсеката. У својим новијим истраживањима бави се укључивањем инсеката у системе циркуларне економије на инсекатским фармама, као биотрансформатора различитог пластичног и органског отпада, њихово коришћење у исхрани домаћих животиња као протеински богате алтернативне хране, а њиховог фраса као органског биљног ђубрива.
Била је ангажована на шест пројеката ресорног Министарства, сарадник на Пројекту билатералне сарадње са Француском и учествовала је на два пројекта United Nations Development Programme из програма „ЕУ за зелену агенду у Србији“ који се баве коришћењем инсеката као хране за животиње и за биоразградњу пластичног отпада.
Аутор је и коаутор 68 научних публикација и учествовала је у руковођењу и изради докторских теза. Рецензирала је радове у водећим међународним часописима и научне пројекте.
Члан је European Toxicologists & European Societies of Toxicology, International Union of Toxicology, Српског биолошког друштва, Ентомолошког друштва Србије, и Удружења токсиколога Србије.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Јелица Лазаревић рођена је 26.02.2062. године у Београду где је стекла основно, средње и високо образовање. Докторску дисертацију под насловом „Физиолошко генетички механизми адаптација губара Lymantria dispar L. на неповољну исхрану“ одбранила је 2000. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду. У Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић” – Институту од националног значаја за Републику Србију Универзитета у Београду запослена је од 1990. године као сарадник у Одељењу за физиологију и биохемију инсеката. Звање научног саветника стекла је 07.07.2010. године.
Досадашња научноистраживачка делатност Јелице Лазаревић превасходно се односила на изучавање краткорочних и трансгенерацијских одговора инсеката на различите стресоре у животној средини (суб- и супраоптимална температура, неповољне биљке домаћини, тешки метали) као и изучавање улоге оксидативног стреса у еволуцији дуговечности. Последњих десетак година испитује инсектицидне и репелентне ефекте једињења биљног порекла који се потенцијално могу користити у еколошки прихватљивој контроли штетних инсеката.
На докторским студијама на Биолошком факултету Универзитета у Београду учествује у настави на предметима Еволуциона екологија и Физиологија инсеката.
Била је руководилац 3 пројекта: #1615 “Physiological plasticity in response to environmental stress in phytophagous forest insects” 2002-2005 и #143033 “Physiological and evolutionary aspects of the stress response in natural and laboratory populations” 2006-2010 финансираних од стране Министарства за науку Републике Србије и ТИМ-ШТИТ „Биоинсектицид/репелент на бази куглица ацетата целулозе и тимола за заштиту семена пасуља у складиштима“ 2023-2024 који је финансирала Светска банка у оквиру SAIGE пројекта.
Била је ментор у 4 докторске дисертације и дала значајан допринос у још две магистарске тезе и 4 докторске дисертације.
Члан је Српског биолошког друштва и Ентомолошког друштва Србије.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
ОБРАЗОВАЊЕ
2018 Доктор биолошких наука, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Тема докторске дисертације „Потенцијална улога губара (Lymantria dispar L.) као биоиндикатора загађености животне средине: утицај хроничног излагања кадмијуму на развиће, активности дигестивних ензима средњег црева, механизме детоксификације и степен оштећења ДНК“
2008 Дипломирани молекуларни биолог и физиолог, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
ИСТРАЖИВАЧКО ИСКУСТВО
2024- Виши научни сарадник, Одељење за физиологију и биохемију инсеката, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију (ИБИСС), Универзитет у Београду
2019-2024 Научни сарадник, Одељење за физиологију и биохемију инсеката, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију (ИБИСС), Универзитет у Београду
2012-2019 Истраживач сарадник, Одељење за физиологију и биохемију инсеката, ИБИСС, Универзитет у Београду
2011-2012 Истраживач приправник, Одељење за физиологију и биохемију инсеката, ИБИСС, Универзитет у Београду
2009-2011 Стипендиста, Центар за молекуларну неуробиологију Хамбург (ZMNH), Универзитетски медицински центар Хамбург-Епендорф (UKE), Немачка
ОБЛАСТ ИСТРАЖИВАЊА
Мој истраживачки рад усмерен је на ефектe хемијских и физичких стресора на шумске инсекте са циљем испитивања њиховог биоиндикаторског потенцијала и детекције нових биомаркера изложености. Посебно ме интересују физиолошки одговори ларви губара (Lymantria dispar L.) на третман кадмијумом у светлу различите историје изложености популација губара срединском загађењу.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Дајана Тодоровић, научни саветник, дипломирала је на Биолошком факултету Универзитета у Београду 1999. године. На истом факултету, магистарску тезу је одбранила 2007., а докторску дисертацију 2013. године. У периоду 2000-2003. године, била је запослена на Катедри за биологију Факултета ветеринарске медицине. Од 2003. године, запослена је у Одељењу за физиологију и биохемију инсеката Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, Института од националног значаја за Републику Србију.
Научно-истраживачка активност др Дајане Тодоровић припада областима магнетобиологије, физиологије и биохемије инсеката. Проучава акутне/хроничне ефекате физичких и хемијских стресора на компоненте њихових важних протективних система. Бави се истраживањима биодиверзитета и биомониторинга екосистема нарушених антропогеним утицајима.
Од 2000. године, учествовала је на шест пројеката ресорног Министарства, на пројектима који се односе на студије биодиверзитета, а од 2018. до 2019. године била је сарадник на Пројекту билатералне сарадње са Француском (Партнер: Institut national de la santé et de la recherche médicale, Montpellier). У периоду 2022-2023. година, учествовала је у пројектима „ЕУ за зелену агенду у Србији“ и „Смањење угљеничног отиска локалних заједница применом принципа циркуларне економије“ које спроводи УНДП – награђени пројекти се односе на коришћење инсеката као хране за животиње и за биоразградњу отпада. Учествовала је у пројектима промоције науке (Фестивал науке 2009, Недеља свести о мозгу 2009, Ноћ истраживача 2014, Међународни сајам технике и техничких достигнућа 2023).
Била је ментор одбрањене докторске дисертације и дипломског рада, а рецензирала је монографије и радове у водећим научним часописима.
У периоду 1999-2000. године била је стипендиста Министарства науке и технологије Републике Србије за надарене студенте.
Члан је European BioElectromagnetics Association, Federation of European Neuroscience Societies, European Toxicologists & European Societies of Toxicology, International Union of Toxicology, Српског биолошког друштва, Ентомолошког друштва Србије, Друштва биофизичара Србије, Друштва за неуронауке Србије и Удружења токсиколога Србије.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Школске 2019. године завршава основне академске студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду, где је такође, 2020. године завршила мастер академске студије на модулу Примењена генетика. Исте године уписује докторске академске студије на модулу Генетика. Од 1.6.2022. године Тамара је запослена на ИБИСС-у. Током свог научно-истраживачког рада Тамара Лукић је превасходно посветила пажњу испитивању и процени генетичке варијабилности и еволутивним односима природних популација ретких и заштићених биљних врста употребом различитих морфолошких и фитохемијских маркера, као и истраживању популационо-генетичке структуре природних популација применом ДНК молекуларних маркера. У оквиру NEPETOME пројекта из програма Идеја, Фонда за науку Републике Србије ангажована је у посебном делу истраживања усмереног на проучавање биљака рода Nepeta. Пројекат се бави проучавањем разноликости и метаболизма иридоидних једињења у оквиру рода Nepeta. Тамара се бави и проучавањем међуврсне хибридизације унутар рода Centaurium са посебним освртом на врсте C. erythraea Rafn и C. tenuiflorum (Hoffmanns. et Link) Fritsch на подручју дела Балканског полуострва. Тамара Лукић је члан Друштва генетичара Србије, Друштва за физиологију биљака Србије, као и Федерације европских удружења за биљну биологију (FESPB).
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Тамара Царевић основне академске студије на Биолошком факултету, Универзитета у Београду уписује 2016/17, а завршава 2020. године. Мастер академске студије уписала је исте године на студијском програму Биологија, модул Биологија микроорганизама које завршава 2021. године одбранивши мастер рад под називом „Механизми деловања одабраних флавоноида на врсте рода Candida”. Школске 2021/2022. уписује докторске студије на студијском програму Биологија, модул Биологија микроорганизама на Биолошком факултету, Универзитета у Београду. Тамара је током читавих студија била добитница студентских стипендија Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, а у завршној години основних студија била је добитница и Доситејеве стипендије за најбоље студенте завршних година студија.
Третнутно се бави истраживачким радом на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, Институту од националног значаја за Републику Србију, где је од 2022. године запослена у оквиру Одељења за физиологију биљака, на основу конкурса Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије за најбоље младе истрживаче. Научна област на којој се заснива њен истраживачки рад је микробиологија, са акцентом на вируленцију микроорганизама и откриће нових антимикробних агенаса.
Тамара је учествовала на манифестацијама „Ноћ истраживача” (2022. године у Београду и 2023. године у Инђији), као и на „Фестивалу науке” 2023. године у Београду.
Боравила је месец дана на Медицинском факултету у Бечу (2 – 30.11.2022.), радећи експерименте који су део билатералног пројекта са Аустријом.
У оквиру програма обуке Панбалкансе алијансе за природне производе и откриће нових лекова ("Pan-Balkan Alliance of Natural Products and Drug Discovery Associations" – PANDA), боравила је у Шангају, Кина (29.11. – 03.12.2023.) где је учествовала на четвртој годишњој конференцији, презентујући тему „Hesperetin’s ability to reduce mono- and polymicrobial biofilms” (предавање по позиву). Аутор је на десет публикација у међународним часописима категорија М21а, М21, М22, М24 а учествовала је на осам конгресних саопштења.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Микологија проучава генетику, раст и структуру гљива, али и њихове интеракције са другим организмима у екосистему. Области миколошких истраживања на институту обухватају медицинску микологију, фитопатологију и описивање нових врста гљива са становишта њихове потенцијалне примене у биотехнологији и индустрији.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.