SearchSearch
Navigacija
Navigacija
петак, 19 јануар 2024 11:40

Марко Ђокић

• 2021- Данас, докторске академске студије, модул: Генетика, Биолошки факултет Универзитета у Београду
• 2021, Мастер биолог, модул: Примењена генетика, Биолошки факултет Универзитета у Београду, тема мастер рада: „Повећање толеранције аутохтоних бактерија из отпадне воде пореклом из козметичке индустрије на натријум-додецил сулфат применом адаптивне лабораторијске еволуције“
• 2020, Дипломирани биолог, модул: Биологија, Биолошки факултет Универзитета у Београду
• Истраживачка интересовања из области генетике и конзервационе биологије
• Генетичка и конзервациона истраживања на угроженој врсти сисара – слепо куче Nannospalax leucodon
• 2022-Данас, Одељење за генетичка истраживања, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“- Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду

Посебне активности и награде:
• 2020, добитник стипендије за изузетно надарене студенте Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије
• 2020-2021, ангажовање и рад на дијагостификовању инфективне болести Ковид-19 у PCR лабораторији на аеродрому „Никола Тесла“

Чланства у научним друштвима:
• Српско биолошко друштво (СБД)
• Друштво генетичара Србије

Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.

Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.

Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.

Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.

петак, 19 јануар 2024 11:40

др Вида Јојић

Образовање:
2010, доктор биолошких наука – Биолошки факултет, Универзитет у Београду; Докторска дисертација: "Одржавање Б хромозома у популацијама жутогрлог миша Apodemus flavicollis (Mammalia, Rodentia): Геометријско-морфометријска анализа компоненти морфолошке варијабилности"
2005, магистар биолошких наука – Биолошки факултет, Универзитет у Београду; Магистарска теза: "Ефекти Б хромозома у популацији жутогрлог миша Apodemus flavicollis (Rodentia, Mammalia): Морфометријска анализа мандибуле"
2000, дипломирани биолог – Биолошки факултет, Универзитет у Београду

Радно искуство:
Од децембра 2001, Одељење за генетичка истраживања, ИБИСС

Истраживачки интереси:
Зоологија – традиционална и геометријска морфометрија у зоологији; Еволуциона биологија – еволуција сложених морфолошких структура код кичмењака; морфолошка варијабилност и њене компоненте (каналисаност, развојна стабилност и морфолошка интеграција); Генетика – прекобројни Б хромозоми; Таксономија – традиционална и геометријска морфометрија у интегративној таксономији

Друге релевантне информације:
Један од пионира геометријске морфометрије у Србији. Од 2007. своје знање и искуство из геометријске морфометрије преноси на млађе колеге ангажовањем на предмету Морфометрија на докторским студијама Биолошког факултета Универзитета у Београду и менторством студената основних, мастер и докторских студија
2020-2022, Руководилац билатералног (Србија-Словенија) пројекта "The role of phylogeny and ecology in structuring mandibular and cranial variation patterns in Apodemus (Muridae, Rodentia) species" (337-00-21/2020-09/9)
Рецензент за међународне научне часописе: BMC Evolutionary Biology; Journal of Evolutionary Biology; Zoological Journal of the Linnean Society; Contributions to Zoology; Journal of Morphology; Zoologischer Anzeiger; Biological Journal of the Linnean Society; European Journal of Taxonomy; Mammalian Biology; Acta Theriologica; Journal of Applied Ichthyology; Archives of Biological Sciences; Turkish Journal of Zoology; Turkish Journal of Entomology; Acta Zoologica Bulgarica; Acta Biologica Slovenica; Anatomia, Histologia, Embryologia; Iranian Journal of Animal Biosystematics
Од јануара 2019, члан Саветодавног одбора међународног научног часописа Zoologischer Anzeiger
Члан Научног већа ИБИСС-а у четири мандата: 2011-2013; 2019-2021; 2021-2023; 2023-2025
Члан Друштва генетичара Србије и Српског биолошког друштва

Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.

Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.

Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.

Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.

Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.

Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.

Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.

Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.

Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.

петак, 19 јануар 2024 11:40

др Вања Бугарски-Станојевић

ОБРАЗОВАЊЕ
2010. Докторска дисертација, модул Генетика, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Република Србија, под насловом: “Молекуларна филогенија врста рода Apodemus (Mammalia, Rodentia) са подручја Србије.”
2003. Дипломирани биолог, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Република Србија.

ЗАПОСЛЕЊЕ

Од 3. децембра 2004.год – данас запослена на Одељењу за генетичка истраживања, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду, Института од националног значаја за Републику Србију

НАУЧНА ИНТЕРЕСОВАЊА
- биодиверзитет и конзервација различитих кичмењачких таксона, њихових паразита и патогена; филгенетски односи и генетичка структура популација; популациона историја и филогеографски обрасци;
- криптична специјација, еволуција кариотипа, улога хромозомских реаранжмана у специјацији, као и повезаност са посебним особинама код комплекса врста европског слепог кучета Nannospalax leucodon supersp. (Spalacinae, Rodentia): отпорношћу на канцер, дуговечношћу и регенерацијом;
- истраживање и развој неинвазивих молекуларно-генетичких метода за разликовање морфолошки сличних блиско сродних врста; детекција криптичних врста и хромозомских форми са циљем побољшања њиховог мониторинга и нивоа угрожености;
- прекобројни хромозоми – структура и функција, транскрипциона активност, порекло, ефекти и наслеђивање код модел организма жутогрлог миша врсте Apodemus flavicollis (Rodentia, Mammalia);
- подучавање и менторство дипломираних, мастер и студената докторских студија.

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА И МОБИЛНОСТ
Сарадња са колегама са Institute of Human Genetic, Friedrich Schiller University Jena, Немачка, остварена кроз посете финансиране кроз ДААД пројекат “University partnership program” у септембру 2015. и мају 2016. године.

ПРОЈЕКТИ
2020-2022 руководилац билатералног пројекта “Павле Савић" из " Hubert Curien Partnership" (PHC) сарадње између Р. Србије и Р. Француске “Nematostella vectensis (Actinaria, Anthozoa) као модел за изучавање usher протеина, интегралних компоненти механосензорних стереоцијилија унутрашњег уха”.

ЧЛАН УРЕЂИВАЧКОГ ОДБОРА ЧАСОПИСА
2017 –2022 Molecular Cytogenetics ИФ 1.233; од 2022 – данас Frontiers in Genetics ИФ 4.772;

ЧЛАНСТВО У ДРУШТВИМА
Српско биолошко друштво, Друштво генетичара Србије, International Society of Zoological Sciences

Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.

Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.

Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.

Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.

Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.

Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.

Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.

Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.

петак, 19 јануар 2024 11:40

др Милан Миљевић

Милан је научни сарадник чији је примарни фокус у областима паразитологије, молекуларне екологије и зооноза, са посебним нагласком на ехинококозу. Његова професионална каријера почела је 2014. године у Националној референтној лабораторији за беснило, Пастеровом институту у Новом Саду. Од 2019. године, Милан ради у Институту за биолошка истраживања "Синиша Станковић", Националном институту Републике Србије, у Београду. У септембру 2020. године, Милан је одбранио своју докторску дисертацију под насловом "Екологија и значај лисце (Vulpes vulpes L.) и шакала (Canis aureus L.) као природних резервоара мултилокуларне ехинококозе и других интестиналних зооноза са подручја Војводине" на Департману за биологију и екологију, Природно-математичком факултету у Новом Саду, Србија, стекавши титулу доктор еколошких наука. Милан је био укључен у два пројекта финансирана од стране Владе Аутономне Покрајине Војводине и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Као добитник стипендије за истраживачку посету у оквиру програма "IT makes S(ci)ENSE” 2022. године, стручно се усавршавао у ANSES-у, Националној референтној лабораторији за Echinococcus spp., Лабораторији за беснило и дивље животиње у Нансију, Француска. Активан је члан Српског паразитолошког друштва и Удружења Једно здравље Србије. Такође је више пута допринео промоцији науке путем различитих медија.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.

Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.

Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.

петак, 19 јануар 2024 11:40

др Марија Рајичић

Марија је научни сарадник на Одељењу за генетичка истраживања, где је запослена од септембра 2012. године. У јуну 2019. године је докторирала на модулу Генетика, Биолошког факултета, Универзитета у Београду. Претходно је завршила студије молекуларне биологије и физиологије такође на Универзитету у Београду у јулу 2012. године.

Маријино истраживање обухвата и лабораторијски и теренски рад. Њено главно интересовање су генетичка истраживања, анализа кариотипа са фокусом на Б хромозоме – додатне хромозоме у стандардном кариотипу, код малих сисара и слепих мишева. Посебно је заинтересована за различите зоонозе које преносе ове две групе организама. Тренутно ради на успостављању и одржавању примарних ћелијских култура и анализи кариотипа жутогрлог миша (Apodemus flavicollis), слепог миша - малог ноћника (Nyctalus leisleri) и обичне ровчице (Sorex araneus). Такође истражује присуство инфекције изазване бактеријама из групе Borrelia burgdorferri sensu lato код глодара, који су на територији Београда најчешћи, познати резервоар ових бактерија.

Марија се бави популаризацијом науке као и промоцијом Института. Од 2016. године учествује у организацији Европске ноћи истраживача у оквиру тима Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. Активно је учествовала у пројектима из програма HORIZON 2020 (H2020-MSCA-NIGHT-2016-2017-ReFocuS-722341; H2020-MSCA-NIGHT-2018-2019-ReFocuS 2.0-818325; H2020 - ReFocuS 3.0, 2020) и учествује у пројекатима Horizon Europe: HORIZON-MSCA-2022-CITIZENS-01-ReFocuS Art-101061356; HORIZON-MSCA-2023-CITIZENS-01-101161922. Од септембра 2017. године Марија ради као сарадник у настави у Научном центру Петница на обуци младих.

Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.

Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.

Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.

петак, 19 јануар 2024 11:40

др Јелена Благојевић

Јелена Благојевић је дипломирала биологију на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду 1988. године, а следеће године почела је истраживачку каријеру у Институту за биолошка истраживања. 1991. године је магистрирала на смеру генетика, а 1997. године стекла звање доктора наука у истој области. Од 2019. године руководи Одељењем за генетичка истраживања.

Њена истраживачка интересовања су углавном усмерена на области популационе и еволуционе генетике. Током свог истраживачког рада, проучавала је феномен Б хромозома и различите аспекте њихове биологије. То је најстарији познати хромозомски полиморфизам проучаван код сисара. Најзначајнија истраживања спровела је у природним популацијама Apodemus flavicollis. Њен рад у овој области не само да је направио значајан напредак у разумевању широко распрострањене дистрибуције Б хромозома код ове врсте, већ је, такође отворио нове правце истраживања и дефинисао нове концепте и приступе за проучавање Б хромозома код сисара. Истраживања Б хромозома укључују анализу порекла, механизма одржавања и ефекта на нивоу фенотипа, од морфологије до експресије гена.

Поред Б хромозома, њена научна интересовања су усмерена на цитогенетику, популациону генетику и еволуциона еколошка питања. Део интересовања односи се на ко-еволуцију домаћин-паразит, динамику специјације и антропогени утицај на генетички диверзитет малих глодара и инсективора, и њихових паразита, посебно у урбаним срединама. Сем тога, она показује велико интересовање за екогенотоксикологију и истражује ефекте фактора животне средине на интегритет ДНК.

Др Благојевић је посвећена менторском раду и наставник је на докторским студијама Биолошког факултета Универзитета у Београду. Активна је у дисеминацији научних резултата и члан је релевантних професионалних удружења, укључујући и Друштво генетичара Србије, где је члан Председништва.

Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.

Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.

Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.

Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.

Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.

Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.

Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.

Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.

петак, 19 јануар 2024 11:40

др Ивана Будински

Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.

Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.

Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.

петак, 19 јануар 2024 11:40

др Бранка Бајић

• Докторат, Ph.D. (Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2023.)
• Мастер студије, M.Sc. (Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2015.)
• Основне студије, B.Sc. (Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2014.)

• Научни сарадник, новембар 2023.
• Истраживач сарадник, јун 2020.
• Истраживач приправник, март 2018.

Др Бранка Бајић бави се истраживањем генетичке разноврсности слепих мишева и ситних глодара, као и њиховим паразитима. Посебно истиче рад на модел систему домаћин-паразит код слепих мишева и одређених група њихових ектопаразита. Бави се и теренским истраживањима која укључују стални мониторинг станишта и склоништа слепих мишева као и њихове сезонске миграције, у циљу очувања популација ових строго заштићених врста, те теренским истраживањима ситних глодара.

Учествује у догађајима популаризације науке на различитим научно-популарним манифестацијама, емисијама и у медијима. Учествује у едукацији младих у Истраживачкој станици Петница и друштвима студената биологије. Усавршавала се кроз различите курсеве и радионице из области заштите популација слепих мишева, програмирања у еволуционој биологији, писања и вођења пројеката, те конкурисања за фондове за заштиту угрожених врста.

Преко програма мобилности ЕРАСМУС+ провела је три месеца 2017. године у Италији у групи за примењену екологију на Универзитету Федерико II у Напуљу (Италија), а 2019. месец дана у Одељењу за примењену екологију и заштиту природе Универзитета у Грајсвалду (Немачка), као стипендиста немачке агенције за академску размену (ДААД).

Учествовала је на међународним пројектима:
• „Exploring and mitigating the threat of Lloviu virus re-emergence in Central European Miniopterus schreibersii population“ (Nature Conservation Foundation of Tolna County, Hungary), финансираним у оквиру EUROBATS Project Intitiative. https://www.eurobats.org/node/2725
• „Transboundary conservation of horseshoe bats in the Romanian-Serbian Iron Gates“, (Centre for Bat Research and Conservation, Romania), финансираним од стране Conservation Leadership Programme https://bit.ly/CLP_IronGates

Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.

Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.

Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.

петак, 19 јануар 2024 11:40

Алекса Рончевић

Алекса Рончевић је студент докторских студија Биолошког факултета Универзитета у Београду. Мастер тезу под називом: „Морфолошко варирање и флуктуирајућа асиметрија облика код лабораторијских линија пасуљевог жишка гајених на различитим биљкама домаћинима“, одбранио је 2021. године. У периоду од 2018-2021. године био је добитник стипендије за изузетно надарене студенте Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Од 2021. године запослен je у истраживачком звању на Одељењу за генетичка истраживања, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Института од националног значаја за Републику Србију. Његова примарна интересовања тичу се популационе генетике и урбане еволуционе биологије. Похађао је 2023. године радионицу под називом: „Problems and Obstacles in Geometric Morphometrics 2“. Тренутно се бави ефектима урбанизације на популације жутогрлог шумског миша Apodemus flavicollis.

Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.

Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.

Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.

петак, 19 јануар 2024 11:40

др Весна Перић-Матаруга

Образовање
1996 – Доктор биолошких наука, Универзитет у Београду, Биолошки факултет
1990 – Магистар биолошких наука, Универзитет у Београду, Биолошки факултет
1987 – Дипломирани биолог, Универзитет у Београду, Биолошки факултет

Радно искуство
2006 –Научни саветник, ИБИСС
2002 – Виши научни сарадник, ИБИСС
1997 – Научни сарадник, ИБИСС
1990 – Истраживач сарадник, ИБИСС
1987 – Истраживач приправник, ИБИСС

Активности
Члан Управног одбора Српског биолошког друштва
Члан Научног одбора Ентомолошког друштва Србије
Члан Већа научних области (за природне науке) у Министарству науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије
Члан Научног већа ИБИСС-а

Наставна активност:
Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Докторске студије, Модул: ентомологија, Предмет: Физиологија инсеката

Научна интересовања у области физиологије и биохемије инсеката везана су за физиолошке одговоре економски важних инсеката на различите стресне услове у животној средини; физолошке адаптације инсеката на стрес у окружењу (PAH, токсични метали, загревање, магнетно поље, микотоксини итд.); процена изузетно осетљивих/брзих физиолошких, биохемијских и молекуларних одговора на присуство загађивача који се могу користити као биомаркери као и њихов интегративни одговор; узгој инсеката - јестиви инсекти као одрживи извор нутриената и функционалне хране, њихов потенцијал у биотрансформацији органског/пластичног отпада и њихови производи као висококвалитетно ђубриво за биљке; истраживања биодиверзитета и биомониторинга екосистема нарушених антропогеним утицајима. Активно је учествовала/учествује на великом броју научних пројеката које је финансирало Ресорно министарсртво, апликативним пројектима чији се научни резултати примењују у привреди, као и пројектима заштите и процене биодиверзитета инсеката. Била је рецезент бројних националних и међународних пројеката, као и публикација у часописима високог научног ранга. Учествовала је у изради великог броја докторских дисертација, магистарских теза и завршних радова. Члан је Ентомолошког друштва Србије, Српског биолошког друштва, Српског Екотоксиколошког друштва, European Toxicologists & European Societies of Toxicology, International Union of Toxicology.

Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).

Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.

Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.

Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.

Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.

Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.

Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.

Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.

Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.

Страна 10 од 134
Обавештење о колачићима

ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.