Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.

Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.

Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.

Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.

Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.

Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.

Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.

Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.

Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.

Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.

Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.

Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.

Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.

Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.

Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.

Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.

Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.

Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.

Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.

Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.

Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.

Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.

Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.

Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.

Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.

Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.

Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.

Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.

Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.

Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.

Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.

Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.

Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.

Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.

Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.

Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.

Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.