Сања Мијатовић је дипломирала на Биолошком факултету Универзитета у Београду, смер Mолекуларна биологија и физиологија, 1994. године. Магистарске студије из области имунологије je завршила 1999. године на Биолошком факултету, а на истом факултету је докторирала 2005. године. Запослена као научни саветник на Одељењу за имунологију. Учествовала је у четири национална, четири билатерална пројекта које је финансирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије потом, два пројекта финансирана од стране Фонда за иновациону делатност Републике Србије, као и два пројекта сарадње са индустријом. Др Сања Мијатовић је била руководилац једног иновационог и три билатерална пројекта финансирана од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Тренутно је учесник пројекта: „Репопулација рака изазвана инфламацијом: семе прогресије и платформа за терапију“ финансираног од стране Фонда за науку Републике Србије, у оквиру програма Призма. Др Сања Мијатовић је била ментор 2 магистарска рада и 2 докторске дисертације. Део је тима групе која се бави биологијом тумора и предавач је на докторским студијама Биолошког факултета Универзитета у Београду и Медицинског факултета Универзитета у Београду. Фокус њеног истраживања су фундаментални аспекти микросредине туморе, комплекснe интеракција унутар ње које резултирају сталном флуктуацијом инфламације и регенерације, и спрам тако стечених увида, дизајнирање нових терапеутских платформи. Осмишљавање иновативних приступа се у актуелном тренутку заснива на испитивању антитуморских својстава потенцијалних хемиотерапеутика синтетског или природног порекла, као и лекова другачије првобитне намене, у слободној форми или у контексту примене нанотехнологије. Истраживања се спроводе на експерименталним моделима in vitro и in vivo, подржана методологијом која треба да омогући дефинисање молекуларних процеса у основи запажених феномена. Др Сања Мијатовић је аутор или коаутор више од 120 оригиналних радова у категорисаним интернационалним часописима и 4 поглавља у књигама. Има h-индекс 29 и укупни број цитата (без аутоцитата) је 3800.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Претходно радно искуство – Институт за примену нуклеарне енергије – ИНЕП, Универзитет у Београду, Банатска 31б, 11080 Београд, Србија, од 04.05.1998. до 31.12.2022.
Образовање – доктор биолошких наука, Биолошки факултет, Универзитет у Београду (2009); магистар биолошких наука, Биолошки факултет Универзитета у Београду (2002); дипломирани молекуларни биолог, Биолошки факултет Универзитета у Београду (1998).
Област истраживања – Истраживање урођеног имунског одговора на инфекцију, са фокусом на молекуле прве линије одбране, рецепторе за препознавање образаца. Испитивање молекула, ћелија и механизама који посредују у модулацији имунског одговора и који су укључени у модулацију аутоимунских и других хроничних инфламаторних стања.
Професионалне активности – Последњи национални пројекти:
- Призма: “Inflammation-driven cancer repopulation: seeds of progression and
platform for therapy” (Фонд за науку Републике Србије, 2024-);
- Промис: „Novel Immunotherapeutic Approaches for Autoimmune Diseases based on Myeloid Derived Suppressor Cells induced by Nanomaterials“ (Фонд за науку Републике Србије, 2020-2022);
- Proof of Concept: “Development of anti-allergic intranasal spray EVTRIS based on extracellular vesicles from Trichinella spiralis” (Фонд за иновациону делатност Републике Србије, 2020-2021).
Учешће у међународним пројектима:
- COST akcija BM1305: “Action to Focus and Accelerate Cell-based Tolerance-inducing Therapies (A FACTT)” (2014-2017)
- ФП6 пројекат: “Reinforcement of the Serbian Centre for Parasitic Zoonozes” (INCO-CT-2006-043702-SERBPARZOON, 2007-2009);
- Билатерални пројекти: 1) “Testing the Hygiene Hypothesis: Trichinella spiralis secreted proteins in treatment of airway inflammation” (Бр.: 451-03-02141/2017-09/16; 2018-2020); 2) „Trichinella spiralis releases extracellular vesicles: Can they modulate host’s immune system?“ (337-00-577/2021-09/41; 2022-2024).
Чланство у домаћим и међународним друштвима – Друштво имунолога Србије; ЕФИС, ИУИС; Биохемијско друштво Србије; Биолошко друштво Србије.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
ОБРАЗОВАЊЕ
1993 Доктор фармацеутских наука, Универзитет у Београду (УБ), Фармацеутски факултет (ФФ)
1988 Магистар фармацеутских наука, УБ, ФФ
1985 Дипломирани фармацеут, УБ, ФФ
РАДНО ИСКУСТВО
2015-sada Научни саветник, Одељење за имунологију, ИБИСС, УБ
2004-2014 Научни саветник, Помоћник директора за научноистраживачки рад, Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, Београд
1998-2003 Виши научни сарадник, „Торлак“
1994-1997 Научни сарадник, Центар за имунолошка истраживања (ЦИИ), Београд
1989-1993 Истраживач сарадник, ЦИИ
1985-1988 Истраживач приправник, ЦИИ
ИСТРАЖИВАЧКА ИНТЕРЕСОВАЊА
Однос имунског система црева и аутоимунских болести централног нервног система; неуропептиди и хормони у модулацији запаљења и аутоимунских болести, укључујући експериментални аутоимунски енцефаломијелитис и колагеном идукован артритис; старење имунског система и аутоимунске болести.
ЧЛАНСТВА У НАУЧНИМ ДРУШТВИМА: Друштво имунолога Србије; Српско друштво за молекуларну биологију; Биохемијско друштво Србије.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Миљана Момчиловић је рођена 23.01.1978. у Београду. Научни саветник је у Институту за биолошка истраживања “Синиша Станковић”, Универзитетa у Београду. Запослена је у Одељењу за имунологију, у групи за неуроимунологију од 2005. године. Докторску дисертацију одбранила је на Биолошком факултету Универзитета у Београду 2008. године. Основно поље истраживања јој је аутоимуност, посебно мултипла склероза. Њена тренутна истраживања укључују имунске ћелије црева и њихову улогу у аутоимуности, као и физиолошку и фармаколошку модулацију аутоимуности.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
ОБРАЗОВАЊЕ
2017- 2021 Докторске академске студије (“Утицај донора водоник-сулфида, морфолин-4-иум-4-метоксифенил (морфолино)-фосфодитионата, на карактеристике имунских ћелија укључених у патогенезу експерименталног аутоимунског енцефаломијелитиса”), Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Република Србија
2016- 2017 Мастер академске студије (“Анти-енцефалитогени ефекти екстракта плода нара (Punica granatum)”), Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Република Србија
2012- 2016 Основне академске студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Република Србија
ИСТРАЖИВАЧКА И НАУЧНА ЗВАЊА
2022- Научни сарадник
2020- 2022 Истраживач сарадник
2018- 2020 Истраживач приправник
ЧЛАНСТВА У НАУЧНИМ ДРУШТВИМА:
Друштво имунолога Србије
Српско биохемијско друштво
Српско друштво за молекуларну биологију
Друштво за неуронауке Србије
ОБЛАСТ ИСТРАЖИВАЊА:
Имунологија, неуроимунологија, аутоимуност, експериментални аутоимунски енцефаломијелитис, имунски систем црева и плућa
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Др Марија Мојић је докторирала 2013. године на Универзитету у Београду, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију. За своју докторску дисертацију је добила награду фондације „Горан Љубијанкић“ исте године. Од 2014. до 2019. године била је на постдокторском усавршавању у групи Проф. Хајакаве на Одсеку за патогену биохемију на Институту за природну медицину Универзитета у Тојами у Јапану. Тамо се њено истраживање фокусирало на дефинисање промена у маркерима активације CD8 Т ћелија у микросредини тумора током његове прогресије, као и променама у фенотипу туморских ћелија које су побегле од имунолошког надзора. Поред постдокторског усавршавања, Марија се такође стручно усавршавала у фармацеутској кући Новартис у Базелу, Швајцарска (2008), као и на Универзитету у Токију, Јапан (јул-септембар 2009). Од 2020. године је запослена на Одељењу за Имунологију, где истражује антитуморска својства и механизме деловања новосинтетисаних једињења. Вођа је радног пакета на пројекту ADVANCED Фонда за науку Републике Србије из програма Призма (2024-2027). Активна је чланица Српског биохемијског друштва, Федерације европских биохемијских друштава, Српског друштва за молекуларну биологију, Друштва имунолога Србије и Европске федерације имунолошких друштава.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Ивана Стојановић је завршила је основне студије Молекуларна биологија и физиологија на Биолошком факултету, Универзитета у Београду 2001. године. Докторске студије на истом факултету завршила је 2004. године. Од 2001. године запослена је на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Институту од националног значаја са Републику Србију (ИБИСС) на Универзитету у Београду, Београд, Србија. Има звање научни саветник. Учествовала је у три национална пројекта финансираним од стране Министарства за просвету, науку и технолошки развој, два финансирана од стране Фонда за науку Републике Србије, једном Иновационом пројекту и четири међународна пројекта. Др Стојановић је водила три пројекта: „Улога фактора инхибиције миграције макрофага у апоптози бета ћелија и патогенези дијабетеса типа 2“ финансираном од стране ЕФСД/АстраЗенека Награде за младе истраживаче (2007-2009), „Производња Т регулаторних лимфоцита специфичних за инсулин за терапију дијабетеса типа 1“, финансираном од стране Јакока Породичне Фондације (САД) (2016-2017), Програм сарадње српске науке са дијаспором финансиран од стране Фонда за науку Републике Србије (2020-2022). Др Стојановић је руководила израдом 7 мастер рада и 3 докторске дисертације. Такође је укључена у наставну активност на програму докторских студија на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Тренутно је др Стојановић руководилац Групе за изучавање дијабетеса у оквиру Одељења за имунологију, ИБИСС, која се бави испитивањем основних механизама развоја дијабетеса типа 1 и могућности модулације ове болести применом иновативних терапијских приступа. Њена истраживања укључују модулацију ИЛЦ3 и регулаторних Т лимфоцита преко рецептора АХР и ФФАР2, примену мезенхимских матичних ћелија и примену једињења пореклом из биљака у циљу терапије дијабетеса типе 1 користећи модел на мишу. Др Стојановић је коаутор 76 оригинална рада у категорисаним интернационалним часописима и 2 поглавља у књигама. Има h-индекс 24 и укупни број цитата (без аутоцитата) већи је од 1900.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
ОБРАЗОВАЊЕ
2020 - доктор биолошких наука, Универзитет у Београду, Биолошки факултет (Докторска дисертација: Ефекат примене етил-пирувата на развој дијабетеса типа 1 код C57BL/6 мишева)
2016 - мастер биолошких наука, Универзитет у Београду, Биолошки факултет
2014 - дипломирани биолог, Универзитет у Београду, Биолошки факултет
ИСТРАЖИВАЧКО ИСКУСТВО
2021 –научни сарадник, Универзитет у Београду, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Одељење за Имунологију
2020 – истраживач сарадник, Универзитет у Београду, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Одељење за Имунологију
2017 – истраживач приправник, Универзитет у Београду, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Одељење за Имунологију
2016 - студент докторских студија, Универзитет у Београду, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Одељење за Имунологију
ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ
2021 - Члан Клуба младих имунолога Србије
2016 - Члан Друштва имунолога Србије
2016 - Члан Српског биохемијског друштва
2016 - Члан Српског друштва за молекуларну биологију
ОБЛАСТ НАУЧНОГ ИНТЕРЕСОВАЊА
o Физиолошка и фармаколошка модулација аутоимунског процеса усмереног против β ћелија панкреаса у моделу дијабетеса типа 1 (ДТ1)
o Изучавање улоге имунског система црева у развоју и регулацији аутоимунског одговора у ДТ1
o Испитивање имуномодулаторног потенцијала новосинтетисаних модулатора арил угљоводоничног рецептора (AhR)
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Ђорђе Миљковић је научни саветник (од 2008.) Института за биолошка истраживања „Синиша Станковиц́“, Универзитета у Београду, где је руководилац Одељења за имунологију (именован 2015.) и руководилац Групе за Нуероимунологију (од 2010.). Докторирао је имунологију на Биолошком факултету, Универзитета у Београду 2002. Његов главни истраживачки интерес је аутоимуност, а посебно мултипла склероза. Његове тренутне линије истраживања укључују имунске желије црева и њихову улогу у аутоимуности, толерогене дендритске ц́елије у лечењу аутоимуности, физиолошку и фармаколошку модулацију аутоимуности.
Прошли и текуц́и пројекти:
• Ћелијски и молекулски механизми опоравка пацова од експерименталног аутоимунског енцефаломијелитиса
• Карактеризација механизама ћелијске смрти у централном нервном систему пацова оболелих од експерименталног аутоимунског енцефаломијелитиса
• Трансфер микробиоте црева људи у циљу испитивања њене улоге у патогенези аутоимуности централног нервног система
• Улога цревне микробиоте и имунских ц́елија црева у аутоимуности усмереној на ЦНС изазваној код пацова без употребе комплетног Фројндовог адјуванса
• Модулација цревних ИЛЦ3 агонистом ФФАР2 за лечење аутоимунских болести
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.