Др Божица Васиљевић је дипломирала 2008. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду, на студијској групи Екологија и заштита животне средине. Докторске академске студије уписује на Институту за биологију и екологију, Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу. Дисертацију под називом „Бентосне силикатне алге (Bacillariоphyta) у процени еколошког статуса река Велике Мораве и Саве“, одбранила је 2017. године. Запослена је од 2008. године на Одељењу за екологију и заштиту вода, ИБИСС. Научно-истраживачки рад Божице Васиљевић обухвата екологију бентосних организама водених екосистема и заштиту вода, са ужом области истраживања екологије и биодиверзитета бентосних силикатних алги, као и развој метода биолошког мониторинга слатководних екосистема заснованих на овој групи организама. Учествовала је у реализацији два национална, три међународнa и великог броја апликативних пројеката. Својом стручном помоћи допринела је обукама и консултацијама у идентификацији силикатних алги. Током Европске ноћи истраживача 2023. године (HORIZON-MSCA-2022-CITIZENS-01– ReFocuS Art – 101061356) активно је учествовала у промовисању науке. Члан је Српског биолошког друштва и Српског друштва за заштиту вода.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Бојана Тубић је дипломирала на Биолошком факултету, Универзитет у Београду 2002. године, а звање доктора биолошких наука стекла је 2016. године одбранивши докторску дисертацију под називом „Тестирање различитих метода узорковања макробескичмењака у воденим екосистемима и могућности стандардизације” на Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу. Др Бојана Тубић је од јула 2003. године запослена у ИБИСС-у; од 2017. године као научни сарадник. Има 20 година искуства у теренском узорковању водених макробескичмењака, таксономији водених макробескичмењака, посебно ларви водених инсеката, у процени квалитета воде и истраживању еколошких интеракција унутар заједница водених макробескичмењака у различитим типовима водних тела, укључујући развој индекса еколошког статуса као веома важних алати за План управљања водама за територију Републике Србије. Од почетка своје каријере била је укључена у реализацију 11 домаћих и 6 међународних пројеката, укључујући један пројекат билатералне сарадње. Била је руководилац апликативног националног пројекта „Студија флоре и фауне планине Рогозне –поље бр. 2385“, (Уговора број 01-448) реализованог 2021. године. Током своје каријере објавила је 104 библиографске јединице, које су према бази Scopus цитиране 161 пут, а њен цитатни h-индекс је 6. Др Бојана Тубић је ангажована у формирању и и усавршавању научних кадрова. Као члан комисије чествовла је у изради две докторске тезе. Такође је активно учествовала у промоцији науке током Европске ноћи истраживача у оквиру пројекта "The Road to Friday of Science - ReFocuS 3.0", који финансира Европска комисија у оквиру "Horizon 2020" – Програм за истраживачке и иновационе активности, потпрограма "Maria Sklodovska Curie". Члан је научних друштава: Српског биолошког друштва и Српског друштва за заштиту вода.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Ана Атанацковић рођена је у Београду, где је завршила основну школу и Гимназију. Основне академске студије завршила је 2004. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду, студијска група Биологија. Докторске студије уписала је на истом факултету, на смеру Екологија, биогеографија и заштита диверзитета, модул Хидроекологија. Докторску дисертацију, под називом „Акватичне олигохете (Annelida, Clitellata, Oligochaeta) у различитим типовима текућих вода у Србији”, одбранила је 2015. године и тиме стекла научни степен доктора еколошких наука.
Од јуна 2006. године запослена је у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, Универзитета у Београду. У звање Истраживач сарадник изабрана је 2010. године, у звање Научни сарадник 2016. године, а у звање Виши научни сарадник 2022. године.
Др Ана Атанацковић се континуирано бави проблематиком везаном за екологију водених екосистема. Њен научни рад обухвата истраживања у области хидроекологије која су заснована на праћењу промена животних станишта водених екосистема под утицајем природних и антропогених фактора, као и на улози макробескичмењака у биолошком мониторингу.
У свом вишегодишњем раду посебну пажњу посветила је распрострањењу и структури заједница малочекињастих црва (Аннелида: Олигоцхаета) које су често доминантне у фауни дна и чине значајну биоиндикаторску компоненту у воденим екосистемима. Праћење распрострањења још једне сродне групе акватичних црва из групе Аннелида (поличекињасти црви, Полyцхаета) је такође тематика коју др Атанацковић обрађује у својим истраживањима. Својим вишегодишњим искуством у идентификацији, познавању таксономије и морфологије олигохета, даје допринос у међународној сарадњи, како у проучавању њихових заједница у земљи и региону, тако и у праћењу алохтоних и инвазивних врста ове групе организама и у процени њиховог ризика на нативне заједнице и водене екосистеме.
Др Ана Атанацковић је члан Српског биолошког друштва и Српског друштва за заштиту вода.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
● Основне информације:
Датум и место рођења: 23.02.1992. Ваљево, Србија
● Област истраживања: популациона и конзервациона генетика, експериментална еволуција, геномика
● Образовање:
о 2016 – 2024: Докторске академске студије, Биолошки факултет, Универзитета Београду
- Програм: Биологија; Модул: Генетика
о 2015 – 2016: Мастер академске студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
- Програм: Биологија; Модул: Примењена генетика
о 2011 – 2015: Основне академске студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
- Програм: Биологија
● Историја запослења:
о 2017-данас: Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Универзитет у Београду, Институт од националног значаја за Републику Србију
● Одабрани пројекти:
о „Динамика генофонда, генетичка и фенотипска варијабилност популација, детерминисана променама животне средине“, ОИ173012, финансиран од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, 2017-2079.
о „The influence of increased concentration of heavy metals in the environment on the genetic structure and adaptive processes of natural populations of organisms (TEMEGENS)“, уговор број 03-2019, финансиран од стране Српске академије наука и уметности, 2019-2020.
о „Honey bees of Serbia, wild vs. managed colonies through the eyes of population geneticists (SERBHIWE)“, позив ПРОМИС уговор број 6066205, финансиран од стране Фонда за науку Републике Србије, 2020-2022.
● Међународна научна сарадња и мобилност
о ДросЕУ (http://droseu.net/genetic-of-populations-and-ecogenotoxicology-belgrade-drosophila-group/)
● Чланство у научним друштвима:
о Члан Друштва генетичара Србије, Ентомолошког друштва Србије, Европског друштва за еволуциону биологију (ЕСЕБ)
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
Датум и место рођења: 02.09.1988. Лозница, Србија
OBRAZOVANJE
2015 – до данас: Докторске академске студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
- Модул: Генетика
2013 – 2014: Мастер студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
- Модул: Ентомологија
2007 – 2013: Основне академске студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
- Програм: Општа биологија
ОБЛАСТИ ИСТРАЖИВАЊА
• Популациона генерика, Конзервациона генетика, Екогенотоксикологија Ентомологија
РАДНО ИСКУСТВО
• od 2020 – до данас: Истраживач сарадник на институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ , Универзитет у Београду
• 2017 – 2020: Истраживач приправник на институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Универзитет у Београду
• Током школске 2016/2017 и 2017/2018 године, по позиву, учешће у практичној настави на курсу Генетика на ОАС на Биолошком факултету као докторанд - демонстратор
ПРОЈЕКТИ
• „Динамика генофонда, генетичка и фенотипска варијабилност популација у променљивим условима средине “ (бр. пр. 173012)
• Пројекти Министарства просвете, науке и технолошкох развоја под евиденционим бројевима r 451-03- 9/2021-14/200178 i 451-03-9/2021-14/200007.
• ТЕМЕГЕНС
• “Honey bees of Serbia, wild vs. managed colonies through the eyes of population geneticists (SERBHIWE)”, call PROMIS contract number 6066205, funded by the Science Fund of the Republic of Serbia, 2020-2022
ЧЛАНСТВО У НАУЧНИМ ДРУШТВИМА И МЕЂУНАРОДНЕ САРАДЊЕ
• 2017 –до данас: члан међународног пројекта финансираног од стране STN ESEB (мрежа популационо геномскихистраживања Drosophila) DrosEU (http://droseu.net/genetic-of-populations-and-ecogenotoxicology-belgrade-drosophila-group/)
• Члан Друштва генетичара Србије, Ентомолошког друштва Србије, Европског друштва еволуцинох биолога (ЕСЕБ), Словеначког одонатолошког друштва (СОД) и Српског друштва за молекуларну биологију
ЛИНКОВИ
• ResearchGate
Епигенетика проучава промене експресије гена које не укључују промене секвенце молекула ДНК, начине њиховог преношења (трансмисије) и трансгенерацијског одржавања. Истраживачи из Иинститута проучавају механизме стабилног одржавања експресије појединих гена (механизми промене метилационог обрасца ДНК) као и могућност измене епигенетичких обележја у терапијске сврхе коришћењем CRISPR/Cas9 фузионисаних конструката. Посебна, пажња је посвећена проучавању епигенетичких механизама у дијабетесу и троструко негативном карциному дојке.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Образовање
2004 доктор биолошких наука, Универзитет у Београду, Србија
1994 магистар биолошких наука, Универзитет у Београду, Србија
1989 дипломирани биолог, Универзитет у Београду, Србија
Поље истраживања
Поље научно-истраживачког рада и интереса обухвата област популационе и еколошке генетике. Истраживања обухватају анализу ефеката различитих срединских утицаја на биологију, генетику и неуробиологију понашања бескичмењака. Апликативно поље истраживања усмерено је на генетичку токсикологију лековитих биљака.
Радно искуство
2017 научни саветник, Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду
2012 виши научни сарадник, Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију, Институт за биолошка истраживања„Синиша Станковић“, Београд, Србија
2010 - 2016 Руководилац Одељења за генетику популација и екогенотоксикологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Београд, Србија
2005 Истраживач сарадник, Одељење за генетику, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Београд, Србија
1994 Истраживач сарадник, Одељење за генетику, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Београд, Србија
1989 Истраживач приправник, Одељење за генетику, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Београд, Србија
Активности
Активан учесник у пројектима и билатералним споразумима о сарадњи Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије од 1989. године. Аутор и коаутор бројних публикација у престижним међународним часописима. Ментор дипломских и докторских радова и предавач на докторским студијама на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Остварене су значајне активности у комисијама за научна и наставна звања. Учесник у реализацији више домаћих и међународних конференција. Члан више научних друштава. Добијена награда Министарства науке, технологије и заштите животне средине Републике Србије за успешна истраживања 2004. године. Као сарадник фирме „Алтамед“ доо, допринела истраживању ефикасне прераде органског отпада и проучавању биолошке активности матичног млеча. Учествовала 2007. године на конкурсу Министарства науке и заштите животне средине Србије за најбољу технолошку иновацију.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
● Област истраживања: популациона и конзервациона генетика
● Образовање:
Дрокторат из биолошких наука (2010-2018), Биолошки факултет Универзитета у Београду
Еквивалент мастер наука из биологије (2005-2010), Биолошки факултет Универзитета у Београду
● Историја запослења:
о 2011-2019: Институт за молекуларну генетику и генетичко инжињерство, Универзитета у Београду
о 2019-данас: Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Универзитет у Београду
● Одабрани пројекти:
о „Динамика генофонда, генетичка и фенотипска варијабилност популација, детерминисана променама животне средине“, ОИ173012, финансиран од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, 2019.
о „Етногенеза Срба у Средњем веку: упоредна анализа итсоријско-културног наслеђа, генетичког материјала и предмета материјалне културе са аспекта аналитичке хемије“, III47025 финансиран од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, 2011-2019.
o Science in Motion for Friday Night Commotion 2018-2019 (SCIMFONICOM 2018-2019), H2020-818747, финансиран од стране Европске комисије.
o “The influence of increased concentration of heavy metals in the environment on the genetic structure and adaptive processes of natural populations of organisms (TEMEGENS)”, уговор број 03-2019, финансиран од стране Српске академије наука и уметности, 2019-2020.
o “Honey bees of Serbia, wild vs. managed colonies through the eyes of population geneticists (SERBHIWE)”, позив PROMIS уговор број 6066205, финансиран од стране Фонда за науку Републике Србије, 2020-2022, руководилац пројекта.
● Награде, стипендије, итд.:
о 2010. награда Фондације "Горан Љубијанкић" за најбољи дипломски рад из области молекуларне биологије
о 2018. награда Фондације „Горан Љубијанкић“ за најбољу одбрањену докторску тезу из области молекуларне биологије
о 2019. награда Фондације „Станка Ромац“ за најбољу докторску тезу из области хумане молекуларне биологије или биомедицине
о 2023. „Golden Bee Award” Републике Словеније за истраживање пчела и других опрашивача
● Међународна научна сарадња и мобилност
о DrosEU (http://droseu.net/genetic-of-populations-and-ecogenotoxicology-belgrade-drosophila-group/)
● Члансто у научним друштвима: Друштво генетичара Србије, Српско друштво за молекуларну биологију, Српско биолошко друштво
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
● Датум и место рођења: 28.04.1982., Београд
● Област истраживања: популациона, конзервациона и квантитативна генетика
● Образовање:
Дрокторат из биолошких наука (2009-2016), Биолошки факултет Универзитета у Београду
Еквивалент мастер наука из биологије (2001-2007), Биолошки факултет Универзитета у Београду.
● Историја запослења:
о 2011-2015: Биолошки факултет Универзитета у Београду.
о 2015-данас: Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду
● Одабрани пројекти:
о „Динамика генофонда, генетичка и фенотипска варијабилност популација у промењивим условима средине“, основно истраживање ОИ173012, финансиран од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, 2019, Учесник пројекта.
о „TEMEGENS - The effect of increased concentration of heavy metals in the environment on genetic structure and adaptive processes in natural populations of organisms“ (уговор бр. 03-2019), стратешки пројекат Српске академије наука и уметности, 2019 – 2020, Учесник пројекта.
о „Еколошка и генетичка истраживања популација Drosophila централног Балкана“ финансиран од стране Српске академије наука и уметности, 2018-2020, Учесник пројекта.
о “Honey bees of Serbia, wild vs. managed colonies through the eyes of population geneticists (SERBHIWE)“ финансираног у оквиру ПРОМИС позива Фонда за науку Републике Србије (No. 6066205), 2020-2022., Учесник пројекта.
о „EUROPEAN DROSOPHILA POPULATION GENOMICS“, финансираног од стране ESEB – Special Topics Network (STN), Учесник пројекта.
● Међународна научна сарадња и мобилност
о DrosEU (http://droseu.net/genetic-of-populations-and-ecogenotoxicology-belgrade-drosophila-group/)
● Вештине
о Искусан истраживач у лабораторијском и теренском раду, вешт научни комуникатор
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Области истраживања: Екологија, орнитологија, конзервациона биологија, конзервациона генетика
Образовање:
•Докторат из еколошких наука, Биолошки факултет, Универзитет у Београду. (2022).
•Еквивалент мастер наука из биологије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду. (2012).
Историја запослења:
• Природњачки музеј у Београду (2021-2023)
• Институт за биолошка истраживања „СинишаСтанковић“, Универзитет у Београду (2023-данас)
Одабрани пројекти:
• „Београдски прстеновачко-истраживачки орнитолошки центар“–пројекат Фондације за заштиту птица грабљивица, суфинансиран од стране Секретаријата за заштиту животне средине, Градске управе града Београда; ( V-01/4011-51). (2020.)
• „Управљање популацијом белоглавог супа (Gyps fulvus) у Специјалним резерватима природе: „Клисура реке Трешњице” и „Увац” применом програма маркирања и мониторинга коришћењем сателитске технологије и видеонадзора”–пројекат Фондације за заштиту птица грабљивица, суфинансиран од стране Министарства за заштиту животне средине Републике Србије; (401-00-745/2019-05). (2019).
• „Управљање популацијом белоглавог супа (Gyps fulvus) коришћењем сателитске технологије”–пројекат Фондације за заштиту птица грабљивица, суфинансиран од стране Министарства за заштиту животне средине Републике Србије; (401-00-742/18-05). (2018).
• „Београдски соколови“–пројекат Фондације за заштиту птица грабљивица, суфинансиран од стране Секретаријата за заштиту животне средине, Градске управе града Београда (401.127/2014-5-01). (2014).
Чланство у научним друштвима: Српско биолошко друштво
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
● Датум и место рођења: 02.10.1976. Београд
● Област истраживања: популациона и еколошка генетика, еко/гено/токсикологија
● Образовање:
2016: Дрокторат из биолошких наука, Биолошки факултет УБ, просечна оцена: 9,90; модул: Генетика популација и заштита средине
2004: Дипломирала биологију (5 година основних студија, еквивалент мастер наука), Биолошки факултет УБ, просечна оцена 9,22
● Историја запослења:
Од 2005: Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију, ИБИСС
● Одабрани пројекти:
2011-2019: „Динамика генофонда, генетичка и фенотипска варијабилност популација у промењивим условима средине“, Министарствo просвете, науке и технолошког развоја РС
2013: „Molecular analysis of black poplar (Populus nigra L.) populations’ variability using molecular markers”, South East Europe Transnational Cooperation Programme DANUBEPARKS Step 2.0
2018-2019: “Researchers’ Night ReFocuS 2.0”, H2020-MSCA-NIGHT-2018, European Commission
2019-2020: „The influence of increased concentration of heavy metals in the environment on the genetic structure and adaptive processes of natural populations of organisms -TEMEGENS”, стратешки пројекат САНУ
2020-2022: „Honey bees of Serbia, wild vs. managed colonies through the eyes of population geneticists' - SERBHIWE“, ПРОМИС позив Фонда за науку РС
● Међународна научна сарадња и мобилност:
European Drosophila Population Genomics Consortium (http://droseu.net/genetic-of-populations-and-ecogenotoxicology-belgrade-drosophila-group/)
● Вештине:
Искусан истраживач у лабораторијском и теренском раду, искусни научни комуникатор
● Остало:
Од 2006. је активно ангажована у едукацији, како у формалним тако и у неформалним видовима образовања (ИС Петница, Регионални центар за таленте), као и у промоцији науке и дисеминацији научних резултата.
2015-2017: програмски координатор Фестивала науке
2012-2020 (осим 2018): учесник и део тима у шест пројеката европске Ноћи истраживача (FP7 и HORIZON 2020).
2019-2023: члан програмске комисије ЦПНа за доделу средстава пројекатима који су у функцији промоције и популаризације науке и технике
Члан организационог одбора три међународна конгреса (2014, 2019, 2024) и једног међународног симпозијума (2012) Друштва генетичара Србије. Члан организационог тима DrosEU састанка у Београду 2022.
● Чланства:
Друштво генетичара Србије, Српско биолошко друштво, Европско друштво за еволуциону биологију, Европско друштво за мутагене животне средине
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.